Председник Вучић повезао злочине над Израелцима са болном историјом јеврејског народа, посебно током Холокауста, пишу у “Џерузалем посту” израелски историчар америчког порекла и почасни конзул Србије у Израелу
Извор: Џерузалем пост
ЈЕРУСАЛИМ – Србија је светионик подршке Израелу, а Срби, као народ који је страшно страдао од нациста и њихових хрватских сарадника усташа током Другог светског рата, осећају велику блискост са јеврејским народом и државом Израел, наводи се у ауторском тексту, који су за израелски дневник “Џерузалем пост” заједнички потписали Ефраим Зуроф, израелски историчар америчког порекла, главни ловац на нацисте Центра “Симон Визентал” и директор канцеларије за Израел и источноевропске послове, човек кога називају „последњи ловац на нацисте” и Александар Николић, почасни конзул Србије у Израелу.
У тексту се наводи да је председник Србије Александар Вучић осудио стравичне злочине које је починио Хамас у нападу 7. октобра убрзо након што је вест о покољу великог броја невиних Израелаца стигла у Београд.
Александар Николић и Ефраим Зуроф (Фото: Лична архива/24sedam.rs).
Према речима аутора текста објављеног у јерусалимском дневнику председник Вучић је повезао злочине над Израелцима почињене 7. октобра са болном историјом јеврејског народа, посебно током Холокауста и “непотребно је рећи да је Вучић подржао право Израела да се брани од напада”.
„Као председник Србије он је највише учинио за обележавање Холокауста у Србији и као унук жртава хрватских усташких нацистичких колаборациониста, веома је свестан међусобног страдања Јевреја, Срба и припадника ромског народа током Другог светског рата. У том погледу, историја Другог светског рата наставља веома снажно да одјекује у Србији, јединој земљи у Европи у којој су антинацисти партизани (међу њима и многи Јевреји) далеко надмашили локалне нацистичке сараднике”, указују Зуроф и Николић.
Ефраим Зуроф: У концентрационом логору Јасеновац убијено бар сто хиљада особа
Иако су западне земље пожуриле да осуде Хамасов напад на Израел 7. октобра и злочине који су тада почињени и дају недвосмислену подршку Израелу и праву те земље да се брани, у земљама источне Европе изрази подршке су долазили много спорије, наводи се у тексту.
Међутим, како предочавају Зуроф и Николић, Србија је предузела “изузетно конкретне мере да покаже своју подршку Израелу”, а посебно војницима Израелских одбрамбених снага током ове последње две страшне недеље.
Аутори подсећају да је у време када су практично све авио-компаније од националних превозника до чартер и лоу-кост компанија обуставиле летове до и са аеродрома Бен-Гурион, Ер Србија не само да је наставила са редовним летовима, већ је додала специјалне додатне летове.
Извор: Спутњик
“Поред тога, уместо да чека прекид непријатељстава, новоименовани амбасадор Србије у Израелу, Мирољуб Петровић, стиже са супругом наредне недеље да преузме дужност у амбасади Србије у Израелу, упркос ракетним нападима и другим опасностима. То је још један гест солидарности и дубоког пријатељства Србије (према Израелу) у време када је таква подршка потребна и веома цењена”, наводи се у тексту Зурофа и Николића објављеном у данашњем издању „Џерузалем поста“.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Танјуг/РТВ, 24. 10. 2023)
Categories: Вести над вестима
“ Гарави ферал “ за “ Лутајећег хазара „. Ђавољом верижицом повезано је проклетство светионачара са уклетом шајком којој је дошао час да јој ишчупају котву из туђе земље и порине себе у беспуће…
Ашкенази, Ашкенази, да сте барем Сефарди,
вучићу, александре, да си барем Србин,
можда ни Срби ни Јевреји не би данаске седели на “ рекама вавилонским “ и плакали, но би уистину били светионик и бродица…
Никакво чудо да сатрап Републике Србије подржава своје глобалистичке господаре и да се отворено сврстао на страну сила антихриста. Толико о причи о наводној „неутралности“. Но он такође подржава и окупацију и геноцид над косовским Србима од тзв. „аутохтоних Илира“, па што би му било тешко да подржи и геноцид „аутохтоних Израелаца“ над Палестинцима?
Но за разлику од марионетског режима пост-авнојске Републике Србије, тешко да ико од српског народа подржава окупацију, злочине и геноцид махом не-семитских „Израелаца“ над семитским Палестинцима.
Иначе у Православљу је Црква нови Израел, то јест изабрани народ Божији, а стари Јевреји што су прихватили Хришћанство су се асимиловали у тзв. „гентилске“ (хришћанске) народе, док многи грчки и арапски православни хришћани имају абрахамистичке претке, па је тако обећање дато Абрахаму и физички испуњено.
Са друге стране идентитет модерних Јевреја је заснован на противљењу Хришћанству и на фарисејско-рабинској традицији записаној у Талмуду. Они чак ни генетски углавном нису семити, што је очигледна ствар. Чак је врло вероватно да Палестинци имају више абрахамских предака од модерних „Израелита“.
Нити је чудо то што лажов Зуроф умањује бројке Јасеновца па каже да је тамо страдало, ето, „најмање 100.000 особа“ (особа, а не Срба, што није нимало случајно). Или је као случајно то што је на недавном скупу о Јасеновцу исти назван местом покоља „Јевреја, Срба и осталих“ (тим редом), чак и ако су Јевреји по званичним статистикама чинили свега пар процената жртава? Наравно, зна се који народ има тапију на геноцид и на статус жртве, а то нису Срби.
Никако не Срби који су се усудили да устану против јудео-глобалистичког НАТО голема и вавилонске блуднице „Новог светског поретка“, и који зато имају бити третирани као зли и геноцидни народ, који је у Сребреници масакрирао 6 милиона добрих бошњана, како је то ван сваке сумње установио Нирнбершки, пардон Хашки суд, и што би данас било забрањено доводити у питање, да није било оног руског вета. А у то се Јасеновац не уклапа.
Но како год било, Палестина није признала Косово, а Израел јесте. И то је за нас довољно. А што се тиче палестинског конфликта, Израел мора престати да буде расистичка, супрематистичка и исламофобна држава, да отвори своје границе и да научи да коегзистира са својим палестинским и муслиманским суседима. Само диверзитет их може спасити.
Двадесет дана након напада Хамаса на Израел 7. октобра, сада почиње да се појављује јаснија слика онога што се догодило.
На основу непотпуних бројки које је објавио израелски лист Хаарец, уместо масовног масакра цивила показује се да су скоро половина Израелаца убијених тог дана заправо били борци, војници или полицајци.
У међувремену, након глобалог извештавања западних медија да је Хамас наводно убио око 1.400 израелских цивила током свог војног напада 7. октобра, послужиле су за распламсавање емоција и стварање климе за израелско неограничено уништавање појаса Газе и његовог цивилног становништва.
Извештаји о броју погинулих у Израелу обликовани су тако да сугеришу да се тог дана догодио масовни масакр цивила, са бебама, децом и женама које су биле главне мете терористичког напада.
Сада, детаљни статистички подаци о жртвама које је објавио израелски дневник Хаарец дају потпуно другачију слику. Од 23. октобра, објављена информација о 683 Израелца убијена током офанзиве Хамаса, укључујући њихова имена и локације њихове смрти 7. октобра.
Од њих, 331 жртва – или 48,4 одсто – потврђено је да су војници и полицајци, од којих су многе жене. Још 13 је описано као припадници спасилачке службе, а преосталих 339 се наводно сматра цивилима.
За сада нема забележених смртних случајева деце млађе од три године, што доводи у питање израелски наратив да су бебе биле на мети палестинских бораца отпора. Од укупно 683 до сада пријављене жртве, седам је било између 4 и 7 година, а девет између 10 и 17 година. Чини се да су преосталих 667 жртава одрасли.
Број и удео палестинских цивила и деце међу погинулима у израелском бомбардовању у прве две недеље: преко 5.791 убијених, укључујући 2.360 деце и 1.292 жене, и више од 18.000 повређених и далеко је већи од било које од ових израелских цифара из догађаја од 7. октобра.
Срби су достојанствен и јуначки народ који никада неће подржати неког окупатора у масовном убијању цивила и држању читавог народа у гету . Јудејци су добили државу на туђој територији и то им је било довољно да сатерају палестински народ у енклаве као што шиптари уз помоћ такође Америке ( читај јудејаца који владају Америком ) уништавају Србе у својој земљи . Потпуно иста ситуација . Приказана мапа (у другом тексту СС о постепеном освајању Палестине ) идентична је са нашом мапом на Космету .
Где су сада „еминентни православни српски интелектуалци“ да дигну глас у име православних Срба, када већ београдска патријаршија ћути пред злоделима државе као мртвац?
Где су српски историчари да у реалном времену препознају историјски тренутак, који је (фарсично) аналоган 27. марту 1941? Чекају ли да победник најпре напише историју па да онда, прочитавши две књиге, видовито мудрују о њој? Јесу ли сигурни да ће дочекати те две књиге (на неком будућем Сајму књига)? Или се можда надају намештењу у будућој постави Музеја геноцида, када фаза 3.0 буде окончана?
Где су српски официри да кажу народу шта се спрема и шта ће се десити у системски и систематски разоружаној Србији када се ускоро покрене оркестрирани општи муслимански џихад против ционациста и њихових западних (и „западнобалканских“) слугу?
Где је макар један саборни србски глас да, у име Бога Правде, викне – православни Срби нису ни савезници ни симпатизери Израела у нацистичком геноцидном рату за зацарење Машијаха! Православни Срби нису на страни Британије, Европске Уније и Америке, оне су им мрски непријатељ макар исто онолико колико су непријатељ и Палестинцима! Православни Срби не желе да буде срушена џамија на гори храма у Јерусалиму, ни под лажном заставом ни било како! Православни Срби осуђују етничко чишћење Палестинаца, јер су и сами жртве сличног етничког чишћења и геноцида!
Геополитичка ситуација је једноставна, и додатно поједностављена овом мапом, јер треба да је разуме сваки муслиман – и неписмени:
https://i0.wp.com/stanjestvari.com/wp-content/uploads/2023/10/hamas-izrael-1.jpg?w=672&ssl=1
Када зелено агарјанско море крене да потопи и у црвено обоји све „плаве“ државе на овој мапи, и када крене клање на улицама, биће прекасно за патетична кукавичка објашњења пред сабљама џихада: „Али, ми Срби нисмо за Израел…“.
То тада више неће имати ко да чује.
Чак ни Бог, Који је дао довољно времена, и досад помно ослушкивао, да Срби кажу о томе шта имају. Јер, има време кад се говори и време кад се ћути (Проповедник 3:7). А време кад се говори управо истиче.
Аман, шта то написа Еузебије!?
Наместо „страха јудејског“ нуди у замену „страх агарјански“.
Нису Србљи за Мошијаха (налет га било), никад били нити ће бити.
Али не могу бити ни бранитељи Ал-Аксе, мада им је болна смрт сваког невиног детета и цивила у мученичкој Гази.
Да ми одбранимо оно што је наше, истовремено не сумњајући у истинитост и неминовност апокалиптичких речи Апостола кога је Господ нарочито љубио.
Јер ми чекамо Господа Исуса Христа. А овај што долази уместо-Христа, Антихрист, ће доћи накратко и проћи. А ко претрпи до краја спашће се. Амин.
Сан Чо-вече,
То о чему говорим нит је страх агарјански, нит одбрана џамије (Срби нису били кадри одбранити ни своју Свету Софију, како ће да бране и одбране туђу џамију?).
Говорим о овоме: српска држава се управо сврстала на страну најгорег зла у историји – на страну ционациста, који у спрези са ватиканским и протестантским и британско-вашингтонским сатанистима, чине последње ритуално жртвоприношење свом богу и огњем чисте пут својем цару који долази.
Тиме је декларативно, то јест формално, све Србе уписала у савез са њима.
Где је србска Црква, Сабор светих, да то одбаци и да се одрекне – макар да викне: српска држава и српски властодршци, то нису Срби, него слуге Сатанине и проклети издајници, гнусне слуге и претече Антихриста! (кад кажем Црква, никако не мислим на српске епископе, који су СПЦ одавно увукли у сличан, духовно аналогни савез са сатанистима – Сатанин савез цркава; кад кажем Сабор светих, не мислим на овце које кротко блеје за омофорним вуковима који су их повели у тор Сатанин)
Чак и Машијах који долази предаће – показно, на концу – проклетству и мачу ове своје дебилне војнике који служе само за то да злочињењем убрзају његов долазак, и да начине контраст према „праведности и доброти“ његовој коју ће одушевљено избезумљено човечанство препознати у њему када, ускоро, дође као Спаситељ. Отприлике исто онако као што су се у Нирнбергу показно на вешалама љуљале протонацистичке слуге Циона.
А ако нисмо кадри ни макар толико се, саборно, оградити од зла и проклетства у које нас проклетници увлаче, нећемо одбранити ни оно што је наше.
То јест, велико је питање хоћемо ли моћи и, понаособ, сачувати душе своје. Јер нису нелажна Уста ни празнословила ни реторички говорила кад су изрекла: Син Човечји кад дође, хоће ли наћи Веру на земљи?
А твоје самопоуздање да ћеш претрпети до краја и спасти се, заиста је импресивно и равноапостолно – тако су и они били сигурни да се неће одрећи Христа. Да, равноапостолно је чак и у случају да верујеш да си раван Јовану, који једини није утекао са Голготе.
Или си, можда, мироносица? Ако јеси, немам примедбе – оне су заиста биле и храбрије и верније од Апостола. То уједно показује да недостатак одређених жлезда некад може бити истинска предност.
@Eusebius
каже „велико је питање хоћемо ли моћи и, понаособ, сачувати душе своје“.
па наводи: „Син Човечји кад дође, хоће ли наћи Веру на земљи?“
Ти, брате пренаучени, изнова ламентираш да Вере има мало или премало, а по томе како ти нико ваљан није, прво СПЦ и (зли) епископи, о народу да и не говоримо, мора да сматраш да си управо ти баштиник праве Вере, коју ће опстати до краја века.
Значи ти си бољи од свих, јер за тебе, како сам кажеш, Црква нису ни епископи ни „омофорни вуци“ ни блејуће овце.
Прав ти и само ти. Достојни следбеник оног „Вранцуза“ — L’état, c’est moi!. С тим што је твоја верзија — Вера то сам ја! Да ли си и свој прота или биће епископ? Можда и попадија??
При том с речима Господњим („ко претрпи спашће се“) се поиграваш.
Него, изгледа да ниси протумачио како ваља па да поновим — „ми чекамо Господа Исуса Христа“ . Не маримо за Мошијаха, за лажног цио-помазаника. Нажалост, неки су одвећ усредсређени на овога „безаконог сина погибли“, од претераног знања (или биће „знања“) надима се око и срце њихово па браћу по Христу и не препознају.
Да је свима срећан и благословен празник Светог мученика Лонгина Сотника који је сведочио Веру коју је као сведок задобио под Крстом…
Знате л причу о Васи Ладачком? И ја сам је тек јесенас чуо…
Васа је црн (црни Васо!) и богат. Неко изброја преко милијарду долара што ми је скоро невероватно с обзиром да ни једну његову песму нисам чуо, мада је код тамо неких јако популаран, малтене кажу водећи стихоклепац у свету. Питам се где ја то живим.
Елем, има он и пријатеља (назовимо га пријатељ Икс), који је још богатији, можда најбогатији на свету, ако се изузму они чији банкарски рачуни се не објављују. Имао је он и жену (белкасту) тако да су ми као ‘гробару’, Васа и она силом запали за око, са насловних страна шарених часописа са сликама које стоје испред каса у самопослузи.
Она опет има неку мануфактуру са сестрама, и њима капље лова, боли глава. После опет, док чекам у реду на каси, видим на тим истим странама да су се развели. Па шта, кажем, код тог полусвета где чвака ко кога стигне је то нормална и свакодневна ствар, а добро је и за те часописе који могу да музу ту причу недељама.
Онда, неочекивано, и не на каси, у неким једнобојним новинама са малим тиражом видим однекле познати лик. Васа ли је јал није? Богoми јесте ‘гробар’ Васа. Негро Васо, кој’ ти је андрак, мора да си нешто озбиљно зглајз’о?
Кажу, Васа – антитрибалац. Е, то ме заинтересова. Одакле Васа да буде србомрзац, а поготово да се то узима као нешто веома негативно. Али ништа јасно не кажу, све округло па на ћоше. Почех мало да истражујем, боље да не дужим колико је компликовано, ионако ми не гине 6-7 мргуда од јахача апокалипсе.
Испостави се да то нема везе са Србима иако јесте против Трибала, који су по Халкокондилу ‘најстарији народ на свету’ и од којих је настала реч ‘tribe-племе’ коју цео свет користи. Е сад су ту етикету накачили неком другом, за које кажу да их има баксузних 13, а да се једно ето, негде уз пут загубило.
Грех му је био што је он, црни Васа, лануо нешто против става да су ‘били’ (ваљда ‘ајдуковци) којима он иначе не припада, нешто привилеговани па то још поткрепи примером из своје бранше. Придружи му се и његов ортак, један исто тако врани баскеташ. Обојица добише антитрибалистичку етикету. Ми овде не знамо ништа али сви медији тамо о томе трубе мада ништа не објашњавају.
Прва ствар је да Васи затворише приступ свим медијима, који су се до јуче утркивали ко ће од њега добити интервју. Чак му, као и Трампу, укинуше и твитер (који је његов пријатељ Икс касније купио за велике паре у папиру), па не могаше више ни тих стотинак слова да прозбори.
Доби отказ од певачке фирме у којој је зарадио ону милијарду а њима и много више. Сва места где је могао да одржи концерт (и уз то лане још понешто) одједном су постала пребукирана. Више нема вести шта је Васа рекао и све нешто стиже изокола, на кашичицу, преко езоповских посредника.
Банка у којој је држао милијарду га обавештава да нема више приступ и да мора да ту милијарду премести на друго место. Али ни једна друга банка неће да прими тај новац и богати Васа сада нема ни за самопослугу. Нешто пре тога долази и до оног развода који сам видео на корицама шареног часописа.
Од Васе се тражи да се јавно извини, да се посипа пепелом у свакој прилици и да потврди да су ‘ајдуковци привилеговани. Онај дрчни ортак баскеташ, који је у међувремену био суспендован, подвија реп, све прихвата и бива враћен међу кошеве. Али Васа је тврдоглав и не попушта. Пријатељ му Икс преузима твитер, мува нешто иза кулиса, али ортаку Васи не враћа налог, иако га је чак и Трамп добио натраг.
Ту и тамо процури понешто. Васи забрањују да виђа своју децу којих има четворо. Он намерава да се судски укине та забрана али ни једна адвокатска канцеларија неће да га заступа баш као што је случај са осталим тамбурашким, баскеташким, медијским и банкарским кућама.
Чујемо од Васе да је тип по задатку био послат да му ‘креће’ жену, што и није било тако тешко, па је тако дошло до развода. Каже да му лични тренер саветује да увуче рогове јер му се може десити да хитна помоћ дође по њега због срчаног удара, па да у некој болници добије инекцију од које ће постати биљка. Овај то негира али је то нови моменат који открива да сви такви селебрити специмени имају блиске ‘надгледаче’, са номинално разним функцијама. Кажу да је код Мерилин то био њен доктор.
Породица црнца који није могао да дише га тужи и тражи 250 милиона јер је изјавио да је дотични умро од прекомерене дроге а не од белог колена на свом врату (што је, узгред, ових дана то и званично потврђено).
И, тако, земаљски дани теку, у самишку по пању сваког дана. А у њој још увек они шарени магазини. Видим опет Васину бившу жену, кажу раскантала са оним типом који је одрадио своју шихту и уморан се враћа са терена. Уместо некадашње дивне дуге густе црне косе, попут девојака, обнажених и на крстове разапетих са фотографија из њене постојбине, и која је била једино нешто природно на њој, видимо ошишаног, изблајханог, силиконског скота.
Џаба било коња враних…
У претходној, истинитој причи, која још увек траје и није завршена, видимо какав кафкијански свет нам се покушава наметнути. У последњој реченици је референца на још један геноцид који се покушава релативизовати и бројеви умањити.
Парламенти неких земаља су масакр милион ипо хришћанских Јермена на почетку Првог светског рата званично прогласили за геноцид, али многи нису. То није било само због видљивог противљења Турске, већ и због невидљивих закулисаних радњи и утицаја.
Чак и тако релативизовани геноцид је ипак много познатији и признатији у свету од хрватског геноцида над Србима, иако је овај скоријег датума, још суровији и има много више докумената, очевидаца и сведочења, укључујући и оне који су геноцид омогућили. Има доста разлога и криваца, домаћих и страних, зашто је то тако, укључујући и ону невидљиву нит која се провлачи кроз претходну причу. Поменућу овде само једног кривца који, и поред свега учињеног, ипак није довољно урадио да истина о геноциду над Србима буде шире позната у свету па чак и код нас – Српска православна црква.
Фотографија на којој се виде Јерменке разапете на крстове пошто су претходно силоване је позната у свету. Неки су утврдили да је она само детаљ из кратког, немог филма о јерменском геноциду који је снимљен 1919 године у САД, који није сачуван и да није аутентични документ.
Филм је снимљен по књизи Ауроре Мардиганијан, Ravished Armenia, која је све то лично проживела, била сведок разапињања на крст 16 јерменских девојака, али се спасла тако што је побегла из харема у који је била смештена уместо да и она буде разапета.
Њено сведочење говори да је начин на који је изведено распеће много суровији него што се са слике може наслутити. Такву суровост и варваризaм су само Хрвати успели да надмаше, и спроведу монструозна убиства каква нису виђена од почетка људске цивилизације. Није случајно да њихови потомци и дан-данас стопостотно подржавају тај геноцид, иако га јавно негирају.
Претходна прича показује колико је садашњост испреплетена са прошлошћу и да често, обузети свакодневицом, нисмо ни свесни у каквом кафкијанском свету живимо.
https://www.hilarispublisher.com/open-access/crucification-of-armenian-genocide-2157-7145-1000i107.pdf