Сигуран знак да је ово последњи Сајам књига јесте прохибиција пљескавица и доминација, хвала Вучићу, изузетно квалитетних сендвича
Фото: Снимак екрана/Танјуг
Сајамски билтен (1)
Кажу да је покренута петиција против измештања Сајма (напредна власт га је предала тзв. Београду на води). Но, Сајам књига већ је одавно измештен: поштена интелигенција и остали књижевни пролетеријат не сме да цирка, а камоли да запали цигарету или да се очеше о неку оцвалу лепотицу, ни на једном штанду. То је нама наша биополитика дала да имамо Шешеља за Маршала; није нимало чудно што је он најрекламиранији научник и на овом Сајму.
Извор: Ал џазира
На први поглед, сајамска понуда нових издања доста је танка, некада сјајни Завод за уџбенике и Службени гласник постали су она Владичина „прћија младе Теодоре“, али пратили смо ових деценија пропадање и славнијих имена издавача и њихових препознатљивих едиција, све изгледа треба да постане приватно, а онда, да се навали на државне јасле, јер то је транзиција.
Но, нећемо много жаловати: силна београдска добра студентарија тиска се око антиквара и купује та некадашња издања за по 100 динара као да их чашћава добра вила Сајма, Бранка Веселиновић. По тој куповини може се очекивати сасвим романтична, апокалиптична зима у Београду.
А да су апокалиптична времена дошла показује то што, ако занемаримо „вулканизацију, лагунизацију“ и осталу комерцијалу, већина добрих, нових књига на Сајму штампана је ћирилицом. Када се томе додају и уџбеници које „Шваба ћирилицом пише“, стварно се поставља питање: „Ој, Србине, шта би хтео више?“
Можда, пљескавицу уместо сендвича?
Пљескавице, било некад (Фото: Душан Миленковић/РАС Србија/Блиц)
Не, први мушкарци су на штанду „Одбране“ скоро разграбили друго издање „Преживљавања у природи“. Апокалипса сада. Ускоро ће то постати јасно и нашим теолозима, само да преведу сва писма Флоровског… А ко хоће људски, на време, да се помоли ено му „Философије култа“ Павла Флоренског у издању „Логоса“ Владимира Меденице.
Због младих голобрадих ђетића, којих је било у приличном броју (јесу ли то „врачарски Црногорци“?) и који су потпуно доминирали и у очијукању са Београђанкама, и у баратању новцем, а било ми је драго чути и како, васпитано али духовито, одговарају на форе старијих Београђана који су их нешто поучавали, издвајам књигу „Душа Балкана“, избор чланака Владимира Дворниковића (издавач Catena mundi). У њој је есеј у коме Дворниковић пореди чојство и јунаштво, „изнедрено у Старој Црној Гори и околним племенима, али присутно и у дугим нашим крајевима“ са феудалним витештвом. Ово друго је класно, а ово наше није.
Можда тај увид добро дође нашијеницима док на Економском буду прелиставали Тому Пикетија.
А и он је ту, на Сајму – „ој, Србине, шта би хтео више?“
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Срби и српови
Срби
И српови
Живе
Паралелно
Срби
Усправно
Српови
Сагети
Кад се сретну
Срп
Сасјеца
Србина
Да Га
На своју
Висину
Спусти
Момчило
Мој плес
У тишини
Уз повремени ехо
Буке из даљине
Плешем свој плес
Сам са собом
Под сунцем
Без сједока
Осим Бога
Жена ми
Се придружи
Кад падне
Ноћ
Момчило
Србију су подједнако уништили како покондирени интернационализам тако и паланачки лумпен-популизам.
Људи који на Сајам књига долазе да би ждерњали пљескавице, пурњали, циркали и очешавали се о тзв. „оцвале лепотице“ (мада је писац вероватно хтео да каже „другарице“) боље да иду испред сеоске задруге или на скуп Титових штафетара из педесет и неке, него на горепоменути Сајам књига. Можда им пусте и Бају малог книнџу приде за већи гушт. Поред такве националне „авангарде“ и интелигенције, није ни чудо што нам се десила тзв. „друга Србија“. Понекад их човек потпуно разуме.
Захваљујући горепоменутим оцвалим Титовим пионирима који су ову земљу и упропастили. Бар не купују шкембиће и пљескавице.
Шта би друг Тито на то рекао? Зна се да добра књига мора да има државног издавача, иначе је сигурно у питању нека субверзивна „анти-српска“ (антипартијска) пропаганда. И то она најгора, швапска. Из 1945-е. Да је аутор мало боље погледао понуду поменутих издавача, уместо што је лутао по штандовима са пљескавицама и гледао њихову понуду као гуска у магли, псујући у себи државу што је забранила пљугу, цирку и чешање о оцвале другарице, можда би нешто и пронашао. Ми смо ето узели двоцифрени број, додуше не пљескавица него књига. Оних швапских, штампаних масном ћирилицом.
Да је аутор мало више читао издања поменутог Логоса и дотичног Меденице, не би га жуљале оне пљескавице са почетка приче, а и молио би се у Цркви, или пред кандилом и иконом, а не уз Флоренског. Коме руку на срце ништа не фали, напротив. Но како су стари Римљани говорили: Quod licet Iovi, non licet bovi. Хвала Вучићу и за то.
Остаје нам да чекамо да та нова генерација ситне 100-динарске београдске студентарије почисти и исправи ствари. А аутор нека се држи пљескавица и шкембића у сафту. И оцвалих другарица из педесет и неке.