Треба ли свештенство да се бави дневном политиком? Не – све политике су стране Цркви. Али свештенство које ћути пред злом и неправдама, изабрало је своју страну
Протојереј Михаило Смиљанић (Извор: Снимак екрана/Јутјуб)
Питање које се често поставља:
Да ли свештенство треба да се бави дневном политиком?
Одговор је недвосмислен: не.
Учествовање у дневној политици, тзв. „странчарење“, Цркви је дугорочно увек наносило штету. Историја је пуна примера.
Еклатантан савремени пример кршења тог начела је додељивање ордења активним политичарима. (Можда би одликовање оних политичара који су се повукли – „за животно дело“, и то само уколико се покаже да је њихова активност заиста имала позитивног утицаја на народ, Цркву и државу – и било прихватљиво. Овако, истицање дубиозних личности као (позитивних?!) примера носи собом несагледиве ризике, и саблажњава многе. Подржавање појединих политичара, као нпр. појављивање са њима усред предизборне кампање, сасвим је неприхватљиво, и не једном се показало контрапродуктивно.)
Патријарх Иринеј: Вучићу орден СПЦ посебно за очување КиМ у саставу Србије
Ипак, није све тако једноставно.
Црква је већ много векова превелики друштвени чинилац да би била политички небитна, и политичари се одавно занимају за Цркву, и покушавају да је искористе, или барем скрајну (ако се не да искористити). На свештенству је да буде безазлено као голубови (лично), али и мудро као змије (Мт. 10, 16).
Црква има и ту улогу да буде савест друштва, и да буде та која ће указати на неправде и проблеме.
Уколико су властодршци неморални, свештенство је дужно да укаже на то. Ко други?
Уколико власт чини неправду, свештенство је дужно да укаже на то. Ко други?
Уколико су – кривицом власти – угрожени народ и светиње, свештенство је дужно да укаже на то. Ко други?
Уколико народу предстоји страдање, свештенство је то које треба да буде пример да Васкрсењу претходи Крст. Ко други?
Историја Цркве познаје многе примере светитеља који су тако чинили. Сви старозаветни пророци су управо то радили – указивали на раскорак између свакодневице и воље Божје, и на последице које ће то изазвати уколико се настави.
Свештенство, које затвара очи пред неправдама и проблемима, пред изазовима са којима се друштво суочава, не врши своју пастирску дужност. Бљутаво је и млако (Отк. 3, 16).
Шта дакле? Треба ли свештенство да се бави дневном политиком? Не – све политике су стране Цркви, и сви политичари су подједнако деца Божја, и блудни синови (и кћери, наравно). И све политике припадају овоме свету, и Црква не може да пријања ни уз једну. Али свештенство које ћути пред злом и неправдама, изабрало је своју страну.
Тешко њима у онај дан!
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница прот. М. Смиљанића)
Categories: Преносимо
Да. И није лепо што и ти о томе ћутиш, већ заводиш нас за Голеш планину.
Хајде, крените. Крените ! Па и ми да се покренемо. За вама и са вама.
<a href="void(0)" title="Свиђа ми се" rel="nofollow ugc"><br /><i></i><br />
</a>
<a href="void(0)" title="Не свиђа ми се" rel="nofollow ugc"><br />
<i></i><br />
</a>
Ево живог примера доследности и истрајности исповедања вере:
[youtube https://www.youtube.com/watch?v=REWr6BhOykY?version=3&rel=1&showsearch=0&showinfo=1&iv_load_policy=1&fs=1&hl=sr-RS&autohide=2&wmode=transparent&w=700&h=394%5D
Допао ми се чланак г Смиљанића.
Као и он, сматрам да је за Цркву штетно додељивање ордења активним политичарима, као и појављивање са политичарима током предизборне кампање.
И, као што пише г Смиљанић, Свештенство, које затвара очи пред неправдама и проблемима, пред изазовима са којима се друштво суочава, не врши своју пастирску дужност.
Тим поводом навео бих као пример пророчки чланак владике Григорија о братоубилачком рату у Украјини, пет дана после руског напада :
https://stanjestvari.com/2022/03/01/vladika-grigorije-sad-strada-ukrajina-a-kasnije-ce-rusija/
Једна од омиљених активности нас Срба јесте гађање у мету, али тако да центар не погодимо. На челу са „духовним очевима“ којима празна демагогија често највише одговара.
Србија је изгубила последњих двадесет година преко 650.000 Срба кроз однос морталитет/наталитет. НИКО НИЈЕ КРИВ?!
На пример мета о којој причам јесте управо празна прича о наталитету у Србији са замлаћивањем око тога како је за то пресудан економски моменат. Да ли је заиста пресудан економски моменат? За ово имамо одличан пример Немица код којих ниједан дечији додатак нити читав низ осталих бенифиција и повластица није помогао да крену са рађањем. Једна од тих бенифиција је на пример две и по године пензије, тј. радног стажа по детету. Туркиње ово користе, али Немице као што рекох НЕ. Седморо, осморо деце … па ето, када срачунате, накупи се већ двадесет година стажа.
А сада да гађамо мало у центар, не само у мету.
У том смислу, у односу на претходно речено, су Србкиње ближе Немицама или Туркињама? Србкиње су ИСТОВЕТНЕ Немицама по питању рађања. НИКАКАВ ЕКОНОМСКИ МОМЕНАТ ДАКЛЕ НИЈЕ ПРЕСУДАН.
Са запрепашћењем ћете у статистици наћи да су највећи број чедоморства урадиле „мајке“ са већ двоје деце!
ДАЉЕ, У ЦЕНТАР МЕТЕ СПАДА ЧИЊЕНИЦА ДА ОБИЧНО ЈЕДНА СТРАНА У БРАКУ СЕ ПРОТИВИ РАЂАЊУ ДЕЦЕ И ДИРЕКТНО КРШИ БОЖИЈУ ЗАПОВЕСТ! Ову ситуацију остављају „духовни очеви“ свом стаду неразјашњеном, иако је Господ оставио кратку и јасну заповест „Рађајте се и множите и напуните земљу и владајте њоме!“ Лакше им је очигледно да деле ордење политичарима или да се негде тек тако огласе кроз симулирану борбу, него да се замере једној страни у браку.
Овакву ситуацију што се тиче противљења рађању и вољи Божијој, најбоље је описао монах Калист. Жене су У ЗЛАТНО ДОБА морале ићи по кратком поступку у затвор за овакву дрскост. ТАКО СЕ БРАНИ ЗЕМЉА, ТАКО СЕ ЧУВА ВЕРА!
А ти народе мој Србски даље са својим „духовним очевима“, хоћу рећи дипломатским очевима, и даље гађај мету. Само пази да центар не погодиш!
@Србски сељак
“Са запрепашћењем ћете у статистици наћи да су највећи број
чедоморства урадиле “мајке” са већ двоје деце!”
А, шта је са очевима, или су то, можда, само самохране ”мајке”, без
мужева?
”Србкиње су ИСТОВЕТНЕ Немицама по питању рађања. НИКАКАВ
ЕКОНОМСКИ МОМЕНАТ ДАКЛЕ НИЈЕ ПРЕСУДАН.”
Србкињама никада није дата бенефиција, да за свако рођено
дете добија ”две и по године пензије, тј. радног стажа по детету”,
па је то поређење непримерено.
”Господ је оставио кратку и јасну заповест “Рађајте се и множите и
напуните земљу и владајте њоме!”
Да, та је заповест дата Адаму и Еви у Рају, а не у МЕГАКАПИТАЛИЗМУ.
Ничим се не може оправдати намерни побачај, али побачаји су само
последица, а не узрок.
@ Драган Славнић
1) „А, шта је са очевима, или су то, можда, само самохране ”мајке”, без мужева?“
Жене су у јако малом броју, такорећи незнатном, извршиле чедоморство по налогу мужа. Не треба причати паушално, треба се упустити се у срж проблема, разговарати, што је задатак духовника, а не да буду дипломате у брачним односима. Независно од политике високе популације код Шиптара, Шиптарке нису рађале под присилом. Нису кришом вршиле чедоморство. Србкиње ЈЕСУ – шта више ово БОГОУБИСТВО су звали каквим ЧИШЋЕЊЕМ. Све што се зачне од Бога је живога. Осим тога је дужност жене да рађа, јер ће се рађањем и спасти, по речи Божијој из Светог Писма.
Узмите пример и из старије историје, не само Шиптарке и Туркиње из новије. У старој Спарти су жене биле страх и трепет за противничку војску. Спартанке су се надметале МЕЂУ СОБОМ не само по војничким вештинама, већ у првом реду као мајке по рађању деце. Све ово није било по каквој присили мушкараца, већ како рекох као међусобно надметање – нека врста витештва међу женама. Зато је Спарта и била најјача грчка држава оног времена.
2) „Србкињама никада није дата бенефиција, да за свако рођено дете добија ”две и по године пензије, тј. радног стажа по детету”, па је то поређење непримерено.“
И те како је примерено. Узмите по принципу случајног узорка хиљаду материјално имућнијих Србкиња, и хиљаду материјално оскудних, па упоредите пропорцију деце код једних и других. СРБИЈУ ЈОШ ОДРЖАВА У ЖИВОТУ ОНАЈ ДЕО СТАНОВНИШТВА СА ЈАКО СКРОМНИМ УСЛОВИМА, А НЕ ОНАЈ ДЕО СТАНОВНИШТВА СА МАТЕРИЈАЛНО ИМУЋНИМ.
Шта више, смео бих да тврдим, да би „материјална благодат“ кроз извесно време погоршала наталитет у Србији.
3) „Да, та је заповест дата Адаму и Еви у Рају, а не у МЕГАКАПИТАЛИЗМУ.“
Свето Писмо и све заповести у њему је свевременска књига независна од простора.
Еманциповане жене имају у сваком кутку свог портпарола. Има их у огромном броју. И дипломатски очеви би им сигурно уручили Светосавски орден. Са њима ће Србија изгубити не само 650.000 Срба како сам у претходном коментару навео, већ свих шест и по милиона!
Гађајмо у центар, не само лицемерно у мету!
Фала богу, да Бог није осећао нит осећа потребу-нагон да се замајава политикантским махинацијама и заврзламама. Васељена је поголема одговорност.
„Спартанке су се надметале МЕЂУ СОБОМ не само по војничким
вештинама, већ у првом реду као мајке по рађању деце.“
Да, могле су јер су законом биле заштићене као мајке, а то није
случај у Србији.
Оне су биле само мајке и само мајке, а не и робиње код
робовласника, надничарке феудалца, мање плаћена радна снага
капиталиста, комуниста, мегакапиталиста, сатаниста…
Материнство је Богомдан позив, занимање, што не подразумева
само рађање, већ и одгајање – препорађање кроз васпитање,
грађанско и религијско.
Мајци је одузето право и могућност да буде мајка у пуном смислу
те речи.
Дете треба да одраста уз материнске скуте, под будним
материнскимоком у топлини материнске љубави, а не у вртићима,
обдаништима, дневним боравцима…
“Лако је родити дете, али га је тешко васпитати и одгајити“, по
речима Пајсија Светогорца.
Пред Богом су једнако одговорни оба родитеља – и отац и мајка,
као непосредно одговорни, а Држава и Црква као посредно
одговорни за стварање климе и услова за социјално-економски
и верско-духовни опстанак и одржавање породице.
Тако је било у Спарти, а у Србији ни изблиза тако.
Један свештеник ми рекао, да он не може да се бави радом
на парохији, већ мора да ради и друге послове, да одржава
породицу – школује децу, плаћа стан…
А, колико је таквих?
Разуме се, то не оправдава чедоморства, али за то кривицу
подједнако сносе и други родитељ – отац, Држава и Црква.
У основи је страх од сутрашњице, немаштине… код већине,
а има и оних који то раде из неких својих “разлога“.
Да би се смањила чедомордства, супружници треба да су
обазриви и користе природну контрацепцију – уздржање и
управљају према календару плодних или неплодних
дана.
Треба да се пазе, из супружанске љубави и родитељске
љубави према већ рођеној деци (ако их имају).
ЗБОГ ПОЛИТИКЕ УГЛАВНОМ НЕМА ДЕМОКРАТИЈЕ И СЛОБОДНИХ РАЗЛИЧИТИХ МИШЉЕЊА
Ако се сви баве политиком (а баве се и мислим ад сви имају право да се баве политиком), нисам сагласан да треба само Цркви и свештеницима, али и било коме другоме, ускратити право да се политиком (дневном или било каквом) баве. Друга је ствар што, из многих разлога, људи се боје да се политиком баве, тј. да се политички свуда јавно изјашњавају. Не постоји на земљи свет у коме нема освета због бављења политиком, тј. конкретним политичким изјашњавањем.
Нажалост политика је оно због чега може да се страда на много начина. Кад од политике не би могло да се страда, политичка изјашњавања би била слободна и друштво са слободом у политичком изјашњавању било би демократско. Због политике, у ствари, нажалост, нема нигде пуне демократије. А различита мишљења увек су, више или мање, ограничена.
@Драган Славнић
У питању је најгоре подилажење.
Већина Срба пати од синдрома „шта ће жена да ми каже“. Зато се протести и зову „Србија против насиља“, а не „Србија за самоодбрану“. Жене има да се узнемире ако хоћу да се браним или наоружам, ох-ох!
Зато пишемо латиницом – да жене не би рекле да смо „сељаци“. ТО ЈЕ ГЛАВНИ РАЗЛОГ. Када остане трудна, мушко углавном нема муда да каже да заправо жели децу – а углавном жели – јер неће бити рокенрол маччо тип у њеним очима (то је референца за „мачо“, не стање у војној књижици) ако то уради. Биће сељак. Очеви окрећу главу на другу страну када им се ћерке врате раштимоване „из града“, јер неће ПРЕД ЖЕНОМ да „буду сељаци“.
Најгори су попови, нарочито „монаси духовни лидери“ (апостол Павле се крсти левом), који су папучари без премца – женама, које нису нити њихове, не смеју ни да зуцну. Зато сасвим слободно проповедају нововековну теологију по којој епитимија следи учесницима у рату. Па да, већина их је 91. запуцала у манастир, наравно да онима који то нису урадили следи епитимија. Чему онда изненађење због опште епидемије кукавичлука? Бити п**** је ин, другови хришћани.
Чије танане палаталне нерве штити редакција када цензурише српски израз за полни орган? Видим да је вређање, провоцирање, и троловање најгорег типа прихватљиво, па ме интересује ко су та селективно осетљива бића која штитите.
Ваше норме не могу да се ухвате ни за главу ни за реп.
@Драган Славић
Одлука о „чишћењу“ додељена је једино жени , као право да одлучује о свом телу ! Мушкарца при томе не пита ни жена са којом је у браку , као да се ради о избору фризуре или боје косе , као да то није део и његовог тела .