Свега 9,5 одсто каже да је упознато са европским споразумом са КиМ, док је 41,1% делимично упознато а чак 50 одсто изјавило да нису уопште упознати

Подршку европском споразуму за Косово даје 17,5 одсто грађана, 37, 9 одсто је против, док 44,6 нема став, према налазу априлског истраживања Нове српске политичке мисли.

То што 44,6 нема став, односно не зна, да ли подржава овај француско-немачки или Бриселско-Охридски споразум, то је доста индикативан резултат за наше политичаре, јер се са тим грађанима може радити у једном или у другом смеру, да се преломе ка подршци или ка одбијању, рекао је Ђорђев Вукадиновић, уредник НСПМ, представљајући резултате априлског испитивања јавног мњења у Медија центру.

Како је навео, ово питање је први пут постављено у истраживањима српског јавног мњења које спроводи НСПМ и за њим је одмах следило друго, које гласи у којој мери сте упознати са садржајем споразума.

Свега 9,5 одсто кажу да су упознати у потпуности, а међу њима највише су упознати симпатизери ССП и Двери иако мисле различито о споразуму, навео је Вукадиновић, док је 41,1 рекло да су делимично упознати а чак 50 одсто да нису уопште упознати.

Сам текст споразума није баш препознат и објављен кроз наше медије, националне телевизије и портале, садржај је и даље мистерија практично за 90 одсто, људи, што говори о стању медијске свести и о отворености политике у Србији, закључио је Вукадиновић.

Да ли је Србија признала Косово

Како је навео, у истраживању НСПМ, први пут је постављено питање и које гласи да ли мислите да је овим споразумом признала Косово, ту се поделило јавно мнење.

Да јесте признање каже 27,7 одсто, да није 36,6 одсто а 35,7 не знају и нису сигурни, навео је Вукадиновић, истичући разлику између ових показатеља и претходног о подршци споразуму.

А на питање које НСПМ редовно поставља, и које се тиче „злогласног“ замрзнутог конфликта, о коме се негативно изјашњава и део власти и део опозиције, односно оно које гласи да ли мислите да би требало одложити решавање питање Косова за будућност, велики број одговара позитивно.

Како је предочио Вукадиновић 48,9 одсто каже да, упркос инсистирању и од стране власти и од стране опозиције на решавању, док је 35 одсто против одлагања, а 16,9 одсто нема став.

Он је истакао да је то што је у односу на ранија истраживања опао проценат за одлагање, а порастао оних који су за решавање, ефекат удружене пропагандне и дела власти и опозиције.

Колико сте задовољни Вучићем као преговарачем

Вукадиновић је навео да је постављено и питање свих питања да ли сте задовољни начином на који Александар Вучић, председник Србије, води преговоре, на које је 45,7 одсто одговорило да су задовољни, махом гласачи СНС и СПС, али има и присталица других странака.

Није задовољно 33,4 одсто док 20,9 одсто нема став или не жели да се изјасни.

Када је реч о сталном списку питања које НСПМ поставља у истраживањима, Вукадиновић је навео да је у односу на прошле помало парадоксално и изненађујуће порастао број оних који подржавају улазак Србије у Европску унију.

Њих је сада 42 одсто, док је 44 одсто против уласка, некадашња разлика у овој опредељености се смањила, у јануару је износила 10 одсто, а упоредо са тим смањен је број и оних који немају став.

Вукадиновић је напоменуо да је овај налаз забележен пре последњег обрта, и прихватања пријаве Косова за чланство у Савет Европе.

Чланство Србије у ЕУ и НАТО

На питање да ли бисте били за улазак у ЕУ уз услов да се заузврат призна независност Косова, сада је порасло не, тако да је тачно да је порастао и број оних који су за Србију у ЕУ, и оних који не прихватају да услов за то буде признање Косова.

Према налазу НСПМ 83,5 одсто одбија улазак у ЕУ уз признање Косова, свега 8,1 одсто је за, пет пута мање одговара са да, када је тај услов у питању, дуплира се број оних који су против, указао је Вукадиновић, додајући да се зато према налазима као на рендгену види зашто главни наши политичари из власти из опозиције говоре то што говоре.

Дакле, реч је о двоструко изненађујућем закључку, порастао је број оних за ЕУ, али и оних који не прихватају трампу чланство за Косово, сумирао је Вукадиновић.

За чланство Србије у НАТО изјаснило се осам одсто, то је благи раст, док је 84,5 одсто против, у односу на ранија истраживања расте подршка у оба правца на рачун уздржаних и оних који пре нису имали став.

Како је Вукадиновић истакао, на питање о подршци савезу Србије са Русијом и Кином, (то заступа неки политички блок који се помаља) 60 одсто подржава, против је 20 одсто (тврди европјеци), док остали немају став.

Пријатељске или непријатељске земље

Први пут смо питали да ли бисте следеће земље оценили као више пријатељске или као више непријатељске – САД, Немачка, Русија и Турска, додао је Вукадиновић.

Тако САД 8,9 оцењује као више пријатељска, а 70,6 као више непријатељске.

Немачка је више пријатељска за 20,5 а за 60 више непријатељска, док 20 одсто нема став као и за САД.

Када је реч о Русији 72 одсто је види као више пријатељску, 8,6 одсто као више непријатељску (сличан налаз као и за НАТО указао је Вукадиновић) док 19 одсто нема став.

Турску као више пријатељску види 36,8, као више непријатељску 23, 4 док 34 одсто нема став.

Ко ће победити у Украјини

На питање ко је највише крив за сукоб у Украјини да је то Русија одговара 9,2 одсто, Украјина 7,7, а НАТО 67,9 одсто, док 15 одсто нема став.

На питање ко ће победити у овом сукобу 53, 8 одсто каже Русија, да ће победити Украјина и Запад каже 5,9 одсто, док са нико и немам став одговара 40 одсто.

Противљење увођењу санкција Русији је порасло који проценат, сада је 83,7 одсто, у ранијим истраживањима је падало до 79 одсто, оних који су за увођење санкција сада 7,9.

Није тачно да су против санкција само русофили, и многи који се изјашњавају су за ЕУ, су против, напоменуо је Вукадиновић, док око 8 одсто нема став.

Треба пажљиво пратити изјаве наше власти које ту тему стално скидају, док је из бриселских кругова стално враћају, а све док је овакав налаз тешко је очекивати промену, указао је Вукадиновић

Оцене страних политичара – Макрон даје „знаке живота“

Када је реч о оцени страних лидера, на питање који вам улива највеће поверење, на празном папиру, без понуђених одговора, 49 одсто није рекла, а од оних који су имали половина или око 47 одсто је навела Владимира Путина, док је Виктор Орбан на другом месту са 20, одсто, а следи Си Ђинпинг са 19,4 одсто.

И то ј велика тројка у очима српског јавног мњења у којој ни близу није нико од западних политичара сем Емануела Макрона са скромних 2,4 одсто, истакао је Вукадиновић.

Када се питање постави са списком имена и са захтевом да се дају оцене, Путин налаз је сличан Путин има врло добру оцена, одмах иза је Си Ђинпинг, следе Орбан и Тајип Ердоган док од западних лидера „Макрон показује знаке живота са двојком“, као средњом оценом, навео је Вукадиновић.

Следе Зоран Милановић, Мило Ђукановић, Владимир Зеленски и на последњем месту Џозеф Бајден.

Наслов и опрема: Стање ствари

(НСПМ, 28. 4. 2023)

Categories: Вести над вестима

Tags: Ђорђе Вукадиновић, КиМ, НСПМ, Охридски споразум, европски споразум за КиМ, независност Косова, тзв. Косово