Да ли је ово крај / Косовског боја, / неславан, / у понижењу, у тајности, / у шапату, у обмани, / е Косово, судилиште Срба, / а издаја /
– ћирилицом написана
Поглед на Шар планину
Нова песма Епископа зворничко-тузланског Фотија, Издаја ћирилицом, настала у бурним данима стрепње, чуђења, неверице, туге и питања:
“Да ли је ово крај
Косовскога боја”Одражава бескрајну упитаност и забринутост над судбином српског народа:
“…комунисти нас хтедоше
од Бога, од неба одвојити,
а глобалисти хоће
земљу нам узети”
Издаја ћирилицом
И видех неколико
канцеларија,
са хрпом папира
који непотписани
снагу имају,
да није предаја, издаја
– а ћирилицом написана
Да ли је ово крај
Косовског боја,
неславан,
у понижењу, у тајности,
у шапату, у обмани,
е Косово, судилиште Срба,
а издаја
– ћирилицом написана
Да ли је ово крај
Косовског боја,
и судбина горка
и моја и твоја,
комунисти нас хтедоше
од Бога, од неба одвојити,
а глобалисти хоће
земљу нам узети,
о јада и чемера,
а издаја
– ћирилицом написана
Ал’ надамо се
у Бога Живога,
и Лазара кнеза честитога,
Косово и Метохију
ми нећемо дати,
нашом одлучношћу,
то мора и сав свет
да схвати,
да издају Срби
прихватити неће,
ма и ћирилицом
написана била,
јер ропства нам никад
нису мила,
већ слобода
крстоносног рода
Наслов и опрема: Стање ствари
(Епархија зворничко-тузланска)
Categories: Преносимо
Лепо је и добро писати родољубиве песме (макар и не биле нека изузетна поезија), али би било још лепше и боље да епископ Фотије каже/предложи која је то врста одлучности којом ћемо одбранити Косово и Метохију. Одлучност се мора показати у некаквом деловању. Мени се чини да би се та одлучност могла изразити на два начина.
Прво одлучно деловање је црквено-политичко: да СПЦ устане јасно и гласно против споразума, да стане својим ауторитетом на браник Косова и предузме све што може у односу на власти Србији, да не буде ћутљиви помагач у предаји.
Друго одлучно деловање је духовно, исто толико важно, а рекао бих и важније, суштинско. Много пута сам рекао да, с обзиром на садашњу, скоро безизлазну, ситуацију, Косово може остати наше САМО БОЖЈИМ ЧУДОМ. А за Божје чудо је потребно истинско прегнуће, у првом реду молитвено, покајно, жртвено… А осим велике и дубоке молитве у храмовима и по нашим домовима, потребне су и литије, као јавна молитва, молитва у покрету.
То је оно што, мислим, Црква може и треба да уради, на шта да позове верујући народ. Све лепе и учене богословске беседе и предавања (па и родољубиве песме), сва теологија, не вреде много ако немају примену у пракси, ако се не пројављују кроз праву веру и побожност. А права побожност јесте и у “показивању духа и силе”. Како каже свети апостол Павле:
“И ријеч моја и проповијед моја не би у убједљивим ријечима људске мудрости, него у показивању Духа и силе. Да вјера ваша не буде у мудрости људској него у сили Божијој.” (1Кор. 2, 4-5).
Нема потребе да причамо шта нам Косово значи, да је срце и душа Србије, да је Јерусалим итд.итд. Све смо то много пута рекли једни другима и јавно, све се зна…Оно што треба, јесте да ПОКАЖЕМО шта нам је Косово. И то не нама и свету, него Богу, јер ту, код Њега, јесте решење. Али тренутно се не види да нам је стварно стало до Косова и Метохије. Молебан једном недељно у четири цркве у Београду (и позив на држање молебана у храмовима на сајтовима свега неколико од укупно 40 епархија (архиепископија, митрополија) СПЦ није знак да свим срцем, свим умом, целим бићем, хоћемо да учинимо подвиг вере, да учинимо све што до нас стоји да бисмо спасили Косово и Метохију. Када би смо, не дај Боже, имали дете на самрти, да ли бисмо се молили једном у недељи? А Косово ЈЕСТЕ на самрти. Војници на фронту, у офанзиви, да ли дејствују једног дана у недељи? Или сваког дана улажу крв и зној да надвладају непријатеља? Дакле?
ОД НАС СВЕ ЗАВИСИ.
Ако нам је стало, учинићемо СВЕ (и као Црква, и као народ, и као појединци) што до нас стоји да измолимо ЧУДО СПАСЕЊА КОСОВА. Ако нам није стало, Косово ћемо изгубити, а после тога, ко зна…?
@Родољуб Лазић, sto se molitve tice, Vas apel nije dovoljan, jer portal nema medijski proboj da ova poruka dodje do naroda. To treba da ucini Crkva, zivom recju svestenika, pozivom narodu u svakoj, ali svakoj sprskoj crkvi! Ako nece vrh crkve, onda da se nizi cinovi organizuju da to ucine.
Ali Crkva je oprala ruke i od sebe i od svoje misije, ona je ovom sramotnom cutnom sustinski prestala da postoji, ili je na korak od toga da prestane
Право питање за све нас је ко су уистину Перић и Вучић . Мислим да мало људи то зна . То нису они који се у јавности представљају и појављују . То су највећи непријатељи српског народа и од нас је сакривено ко су они заправо . Једно је сигурно а то је да српска мајка такве људе не би никада родила . Док не решимо ту загонетку настављаће нам се зла коб и доживећемо још много тога непријатног .