Црква се експлицитно одредила и објавила свој став о КиМ, али нема глувљег од оног који неће да чује и слепљег од онога који неће да види
Епископ бачки Иринеј (Извор: СПЦ/Печат)
Српска црква и планови за КиМ
Да подсетимо, 20. јануара ове године на дан крсног имена Његове светости, Светог Јована Претече и Крститеља Господњег, пошто је патријарх упознат са поставкама наведеног документа, објављено је саопштење у којем, између осталог, пише:
“Духовни вођа православних Срба и присутни архијереји су још једном поновили познати, јасан и недвосмислен став Српске цркве да је Косово и Метохија саставни и неотуђиви део Републике Србије и да је његово очување у границама Републике Србије уставна обавеза и императив, како за Цркву, тако и за нашу државу.
У том смислу патријарх Порфирије и архијереји су изразили уверење да руководство Републике Србије, са председником Александром Вучићем на челу, неће и не може пристати ни на каква условљавања која имају за циљ успостављање независности Косова и Метохије као неотуђивог дела Србије, као и за суживот у миру и међусобном разумевању у складу са међународним правом свих грађана који живе на КиМ.”
СПЦ: Очување КиМ у границама Србије уставна обавеза и императив и за Цркву и за државу
За овај патријархов став, који сабира, реинтерпретира и, у односу на тренутне изазове, актуелизује низ истоветних закључака Светог синода и Светог сабора објављиваних десетинама пута у последње три деценије, логично би било да важи максима sapienti sat. Али неко би рекао, зачудо није било тако. Као да није рекла све и све што до ње стоји, из дана у дан су се понављали захтеви да се Црква “одреди” према предлогу Европске уније. Медијски конгломерат, који генерално није склон ставовима Цркве, поготову поводом питања Косова и Метохије, данима подстичући и оне политичаре којима је ретко уступао простор, високофреквентно објављује захтеве да се Црква одреди.
Црква се, поновићемо, експлицитно одредила и објавила свој став, али нема глувљег од оног који неће да чује и слепљег од онога који неће да види. Верујемо да нису у праву они који, на основу оног што објављују медији, тврде да су оба политичка пола (који немају двоцифрени проценат подршке у народу), постигла консензус да патријарх и Српска црква не треба да имају највише поверење апсолутне већине грађана, односно читавог српског народа, јер не поступају по негде одређеним политичким агендама.
Најава текста епископа Иринеја на насловној страни Политике
Поновимо још једном основне ставове које је патријарх Порфирије објавио 20. јануара:
- Косово и Метохија саставни део Републике Србије.
- Очување Косова и Метохије у границама Републике Србије је уставна обавеза и императив, како за Цркву, тако и за државу.
- Руководство Србије и председник Александар Вучић неће и не може пристати ни на каква условљавања која имају за циљ успостављање независности Косова и Метохије.
- Српска православна црква је за саживот у миру и међусобном разумевању, у складу са међународним правом свих грађана који живе на Косову и Метохији.
Уколико некоме није јасан или довољан став патријарха и Цркве о Косову и Метохији, сигурно се ради о неразумевању тога шта је Црква и која је њена улога у свету.
Да појаснимо: од силаска Светога Духа на апостоле Црква врши мисију конкретним људима и народима на њиховим језицима. На тим језицима се, на Јеванђељу, на речи Христовој, развијају народне културе. Црква Јеванђељем и Евхаристијом преображава народе, кроз то преображавање, сазревање, стварање аутентичне културе, која се одликује од других култура, створени су народи, савремене нације и различити облици државног организовања, напослетку и државе. Дешавало се у историји, а и дешава се, да народи, у целини или делом, остану без или ван државног оквира своје државе. Али Црква, будући да њено постојање и мисија нису везани за било какав политички, па ни државни оквир, остаје заувек уз народ вршећи своју мисију, јер је њен хоризонт сотириолошки, везан за спасење људског рода у Исусу Христу. Има ли бољег примера за то од наше црквене и народне повести? Има ли бољег примера за то од вековног места Цркве у животу српског народа на Косову и Метохији? При одлучивању Црква се држи духовног оријентира и гледа какве све околности могу бити у будућим временима, узимајући у обзир све опције. Напослетку, Црква све процесе мора да посматра у категоријама вечности, у категоријама историје спасења рода људскога, а не само у категоријама међународне политике, геостратешких интереса, никако пак не у категоријама ко зна где писаних агенди које лако могу да окрену Србе против Срба.
Епископ бачки Иринеј (Буловић): Ако пристанемо да нам узму Косово, нестаћемо са лица земље (2020)
То што политичари понекад не препознају место Цркве у животу народа, не чуди и не треба сувише прекорно гледати на то. Запањујуће је пак, када поједини свештеници, различитог ранга или чина, јавно и горљиво заступају став да Црква треба да се експонира тако да буде залог или капара за ризичне, нереалне и неоствариве политичке пројекте – поновићемо креиране ко зна где – па ако пропадне пројекат, нека пропадну и Црква и њена спаситељска мисија. Такви су и инспирисали Лењина да створи термин “корисни идиоти”.
Као тело Христово, Црква не може бити залог било какве социјалне идеје, било каквог политичког пројекта, па, у крајњем случају, ни залог или жирант постојања државе.
Позив СА Сабору СПЦ да одлучи од Светих Тајни евентуалне саучеснике отуђења Косова и Метохије
Да поновимо и оно што је поглавар Српске православне цркве Његова светост патријарх српски господин Порфирије, рекао 3. марта ове године, на акатисту за Косово и Метохију у саборном храму српског народа, Храму Светог Саве на Врачару:
“Браћо и сестре, знајте да Српска православна црква никада не може и неће одустати од онога што су веровали и што су бранили наши свети преци. Увек ћемо бити спремни да личном жртвом и молитвом будемо уз оне који су упркос свему, остали у својим домовима и на вековним огњиштима, крај светих олтара Високих Дечана, Грачанице и Богородице Љевишке. Стога и данас призивамо молитве свих светих: Свети Саво, оче свих нас православних Срба, свети кнеже Лазаре, свети Јоаникије Девички, сви свети мученици косовски, сви свети из нашег рода, помозите нам да будемо бољи! Измолите пред престолом Господа нашег и вашег да будемо бољи, да боље мислимо боље говоримо и боље чинимо, тако да све оно што је наше буде и остане наше и да га умножавамо у свакој врлини и добру нама на спасење, а свима осталима на корист!”
Наслов и опрема: Стање ствари
(Политика, 16. 3. 2023)
Categories: Преносимо
Владика Иринеј је заборавио да 20. јануара, када је дато наведено саопштење патријарха о стацу СПЦ у вези са Косовом, није био објављен предлог Европске уније о “нормализацији односа Србије и “Косова””.Тај документ је објављен крајем фебруара и по владајућем мишљењу у јавности, тај документ (о коме више нема преговарања, у смислу измене текста) представља фактичко признање независности тзв. Косова. Чак је и сам председник у емисији на РТС-у изјавио да у том документу не пише “независност”, али да суштинаски значи независност. Дакле, уверење патријарха и осталих архијереја, изречено у саопштењу 20. јануара “да руководство Републике Србије, са председником Александром Вучићем на челу, неће и не може пристати ни на каква условљавања која имају за циљ успостављање независности Косова и Метохије као неотуђивог дела Србије” није се показало исправним. Сада је нова ситуација, и потпуно има смисла да се СПЦ огласи о прихватању тог документа који треба у догледно време да буде и потписан.
Уважени оче,
Немојте ни Ви коментарисати колико која политичка струја има подршке
(„немају двоцифрени проценат подршке у народу”) – кад већ не желите да тумачите дневне догађаје.
А могли бисте у тешка времена и да упутите вернике зашто се Македонској цркви признаје аутокефалност, зашто је било потребно цркве затварати у јеку Ковида 19, хоћемо ли спасти светиње на Косову и Метохији.
Лакше је човеку кад са паметнијим поразговара; посебно ако је паметнији његов духовни отац.
Христос је ишао међу курве и крвнике да им јави добру вест од Бога. Многима би значила макар реч утехе од своје Цркве.
Ако је “своја”.
Владика Иринеј Буловић је показао још једном да је увек уз сваку власт.Најбоље га је описала његова велика пријатељица Мирјана Марковић у Мемоарима : “владика Иринеј је био чест гост и саговорник у нашој кући,кад је дошло до промјене власти 6.октобра више нам се никад није јавио на телефон” Некад је писао текст “ Qvo vadis brate Lavrentije?” Сад је дошао то тога да се људи питају : Qvo vadis Bulovicu i Pericu?”
“Руководство Србије и Александар Вучић неће и не може пристати ни на каква условљавања која имају за циљ успостављање независности Косова и Метохије”.
Према правно компетентном тумачењу водећих српских конституционалиста и историчара права (З. Чворовића, С. Орловића, Д. Мировића. К. Чавошког…) већ је тзв. први Бриселски споразум (2013) који су потписали Дачић и Вучић противуставан. Отуда је наведена тврдња првог међу првосвештеницима београдске патријаршије не само кривотворитељна, него и идолопоклоничка, јер је према Свештеном Откривењу Цркве само Оваплоћени Богочовек Христос без греха. Од првосвештеника верујући народ и не иште начелни став о Косову и Метохији, већ став о вучићевом усменом прихватању и имплементацији противуставног и незаконитог тзв. Француско-немачког споразума (2023), чије клаузуле Косово и Метохију третирају као целовиту независну државу. Гле, док траје Часни Васкршњи Пост првосвештеници београдске патријаршије су исповедили своју мистичну подршку председнику који се de iure одриче распетога, Светолазаревског, Светосавског и Христопечатног Косовоа и Метохије! “Најамници се братиме с вуцима, јер им овце нису своје”! На делу је папски клерикализам, индулгенција, фарисејство и професионализација апостолске вере у Царство Свете Тројице, које није од овога света (Јов. 18, 36). По Духовданом Никеоцариградском Символу вере Црква Христова је Једна, Света, Саборна, Апостолска, Црква није заједница еснафска, теолошка, акционарска, човекопоклона. Нико не може служити вучићу и Христу. “А који се одрече мене пред људима, тога ћу се ја одрећи пред ангелима Божјим!” (Лк, 12, 9)
Његово Преосвештенство пише: “Као тело Христово, Црква не може бити залог било какве социјалне идеје, било каквог политичког пројекта, па, у крајњем случају, ни залог или жирант постојања државе.”
Далекосежна је то тврдња.
Шта је онда улога помесне православне цркве у историји, овој секуларној, не у историји спаса?
Зашто постоје помесне цркве, ако не да буду, у тој историји, “залог” постојања, ако не изреком државе, онда народа хришћанског.
А народа, у свету таквом какав је, не бива без државе.
Господа Буловић и Перић се изгледа спремају за мисионарење међу Косовским муслиманима и унутар војвођанске нације.
Скоро сам сигуран да ће им за то требати имовина коју су Срби стварали првенствено за себе и своју децу.
Вероватно очекују дарежљивост какву су показали према новокомпонованој северномакедонској нацији (или како се то већ сада зове).
Опростите, епископе, али овако мени говори Бог мој:
„Чувајте се оних који вам долазе у оделу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви. По плодовима њиховим познаћете их.“
Дакле, не по речима, ни по молитвама, ни по одеждама, него по плодовима – по делима.
Можда смо слепи и можда смо глуви, али и такви горчину чичка можемо да разликујемо од сласти грожђа. Ваше плодове смо окусили (предаја Охридске Архиепископије, припрема терена за предају Црногорске Митрополије, ваш благослов на „два братска народа“ – српски и црногорски …).
И познали смо вас, по нелажном обећању Божјем.
Сећамо се добро и свега што сте нам говорили „десетинама пута за последње три деценије“, „експлицитно“, о македонским расколницима и канонској територији СПЦ у Старој Србији. Можда смо слепи и можда смо глуви, али нисмо дементни.
Немојте се љутити на нас због тога.
Него, радије мислите помније о томе ко су заиста „корисни идиоти“ Сатанини. Ако Господ говори истину, могли бисте се врло неугодно изненадити кад се нађете на коначном одредишту „сваког дрвета које не рађа добра плода“.
Мало више вере у реч Господњу не би вам било на одмет.
Алал вера, Буловићу!
Исто ово учили смо ми, мало маторији, и у основној школи, и у средњој, и на факултетима, било да се предмет звао Социологија, Филозофија, Марксистичко образовање, али, богами, и на курсевима за младе комунисте и самоуправљаче попут оне школе и Кумровцу и многим другим градовима широм наше бивше Југе. Тако су нас учили о Цркви. Сад можемо видети да ми уопште нисмо били ускраћени за најдубља промишљања црквених великодостојника о Цркви, јер су она истоветна Лењиновим, коминтеровским, КПЈ, СКЈ …
Предлажем, дакле, да се одмах конституише Комитет Комунистичке Партије у Цркви и да за председника комитета изебару Буловића.
Очекивати да ће се Црквени менаџмент, који је неканонски, противправно а на правди Бога, насилно удаљио владику Артемија са катедре Епархије рашко – призренске, данас истински супротставити завршници велеиздаје, прилично је наивно. Управо је тај срамни чин, захтеван од окупатора, био предуслов како за потписивање и спровођење Бриселског споразума, којим су све државне институције северно од Ибра добровољно предате у руке шиптарима, тако и за данашње крунисање националне издаје.
Као што је смисао молебана против параде мужеложништва био испуњавање пуке форме, тако ће и предстојећи молебан посвећен Косову и Метохији бити само још једно окупљање, без било каквих последица за виновнике велеиздаје.
Данашња генерација Срба нема Патријарха Гаврила Дожића ни Светог Николаја Жичког, спремних на жртву, а није их својим ћутањем ни заслужила.
Буловић је цинцар и није Србин уопште. Брига њега за Косово као што је писао владика Атанасије. Нажалост владике су се продале Вучићу и издаја Косова је готова ствар.
Овако нам је Буловић писао да Вучић неће одржати параду педера у септембру и да им је лично обећао па знамо шта се десило.
verujem da crkva zna šta radi, a politikanti da se okanu
Професор Доктор Примаријус Маршал Архиепископ и Академик Александар Ф. Вучић се спрда и са црквом а народ је већ одавно оглупио отупавио спржио тако да ће бити доживотни предсједник педерско наркоманске ријалити Србије
На многаја љета Преосвећени. П. С. Надам се да ове секташке и безбожне коментаре пишу плаћеници и нато ботови маскирани у Српске патриоте.
Слушали смо прошле недеље:
Ја сам врата; ако ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.
Лопов не долази за друго него да украде и закоље и упропасти. Ја дођох да живот имају и да га имају у изобиљу.
Ја сам пастир добри. Пастир добри живот свој полаже за овце.
А најамник, који није пастир, коме овце нису своје, види вука гдје долази, и оставља овце. и бјежи; и вук разграби овце и распуди их.
А најамник бјежи, јер је најамник и не мари за овце.
Ја сам пастир добри и познајем своје, и моје мене познају.
Као што Отац познаје мене и ја Оца; и живот свој полажем за овце.
И друге овце имам које нису из овога тора, и те ми ваља привести, и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.
Pilatovsko.pranje ruku, cak se otvoreno porucuje da na Crkvu ne treba racunati.
Sramno.
Овим чланком епископ Иринеј нас подсећа да је патријарх Порфирије још пре два месеца објавио јасан и недвосмислен став СПЦ – да су Косово и Метохија саставни и неотуђиви део Републике Србије. И поред тога, некима тај став није довољан, али, као што каже аутор, “нема глувљег од оног који неће да чује и слепљег од онога који неће да види”.
@Деда Ђоле
“И поред тога, НЕКИМА тај СТАВ није довољан, али, као што каже
аутор, “нема глувљег од оног који неће да чује и слепљег од
онога који неће да види”.
”НЕКИМА” су већина народа – ”ГЛУВИ” и ”СЛЕПИ”, а мањина
– ОКАТИ/БУЉАВИ и УШАТИ/КЛЕМПАВИ, попут Иринеја,
Порфирија и незаобилазног @Деда Ђолета!
Њима је све ”ЈАСНО”, имају ”ЈАСАН СТАВ”, на речима, али нису
спремни да то потврде и делом – ЛИТИЈАМА?!
Они су као окречени гробови – споља лепи, а унутра смрАДни!
Њихов јасан и недосмислен став је исто што и јасано и
недвосмислено обећан/ЛАЖА а никада дат ПРИЛОГ/ПАРАЛАЖА!
Јасан и недвосмислен став је – ”ОБЕЋАЊЕ ЛУДОМ РАДОВАЊЕ”!
@Драган Славнић
Када Славнић нема добре аргументе
Он зарежи гласно на све опоненте
Он се лати увреда па и ружних речи
То му добро дође, он се тако лечи
@Деда Ђоле
“Када Славнић нема добре аргументе…”?!
Ко каже да их нема?
Само глуваћи и слепци могу то да тврде!
https://srbin.info/politika/mitropolit-joanikije-tzv-francusko-njemacki-sporazum-neprihvatljiv/
Мој став – а верујем да је такав став и многих других коментатора на овом сајту, али не свих! – је такође кристално јасан и недвосмислен – да је деда-Ђоле узалуд упр… толике године, постао је и деда, а памети (ни мудрости!) није стекао. Али опет има и неких који су глуви и слепи па то не могу или неће да чују и неће да виде. Деди, такође то не вреди ни причати нити му показивати јер од њега нема ни глувљег ни слепљег.
Идемо даље.