Свој „допринос“ ревизији јасеновачког питања даје и СПЦ, чији епископ Јован Ћулибрк изјављује да је тврдња о 700.000 убијених Срба неморална, доводећи при том у питање и званичан српски став о Алојзију Степинцу
Радомир Н. Саичић, редовни члан САНУ (Извор: Снимак екрана)
Отворени допис Извршном одбору САНУ
Поштоване колеге,
Јасеновац, који је врхунац и трагични симбол страдања српског народа, Јевреја и Рома, није на адекватан начин представљен ни домаћој, ни међународној јавности. По степену суровости, демонске мржње према затвореницима, садистичком уживању у неподношљивим патњама невиних жртава, укључујући жене и децу, Јасеновац превазилази друге логоре уништења и представља кулминацију зла у свеколикој људској историји.
У бившој Југославији, репресиван однос према истраживањима и јавном изношењу истине о овом логору смрти био је последица деловања Брозовог режима, али вишедеценијска неправда ни данас није исправљена. Напротив, она се интензивира, у контексту широке међународне кампање прекрајања историје, којом се замењују улоге џелата и жртава зарад дневно-политичких интереса.
Страшно је то да у овој кампањи ревидирања историје учествују и Срби, како појединци, тако и институције. Тако је г-ђа Смиља Тишма – најстарији посланик Скупштине Републике Србије и преживели логораш из Јасеновца – добила овације у Скупштини када је изнела предлог „Резолуције о усташком геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској (1941‒1945) и проглашења 28. априла за Дан геноцида над Србима у 20. веку“, али тај предлог Скупштина није прихватила (уз касније незванично образложење да би то шкодило регионалној сарадњи и стабилности).
Свој „допринос“ ревизији јасеновачког питања даје и Српска Православна Црква, чији епископ Јован Ћулибрк изјављује да је тврдња о 700.000 убијених Срба неморална, доводећи при том у питање и званичан српски став о Алојзију Степинцу!
Овај епископ је и председник Управног одбора Музеја жртава геноцида, који под руководством Дејана Ристића наноси велику штету српској историографији, сводећи број убијених Срба на 90.000-130.000. Хрватска јавност са одобравањем гледа на ове активности поменутог епископа и Музеја жртава геноцида, наводећи да су они започели деконструкцију јасеновачког мита и српског „напухавања“ броја жртава.
У Србији, уместо осуде, ова организација добија државну награду – одликовање! Академик Василије Крестић, наш највећи стручњак за историју Срба у Хрватској и добитник Медаље САНУ за своје животно дело, није могао да у Политици објави текст у коме је указао на ове појаве! Када се тако ради у Србији, шта очекивати у свету?
Василије Крестић: Шта се то дешава у Србији кад је реч о геноциду над Србима у НДХ
Скандалозан је приказ Јасеновца у Јад Вашему – музеју холокауста у Јерусалиму: у сали дугачкој неколико десетина метара, са бројним паноима, фотографским и текстуалним приказима различитих логора, целокупан приказ Јасеновца заузима један пано дужине око три метра (ширине око 1 м), док је логорима у Србији посвећено три пута више простора.
Охрабрени српском пасивношћу, хрватски „историчари“ тврде да Јасеновац није ни био логор смрти, већ преваспитавања, а недавно се огласила и Хрватска академија знаности и умјетности бестидним саопштењем које, између осталог, захтева одрицање од великосрпске пропаганде, што обухвата и „јасеновачки мит“.
На овај последњи допис ИО САНУ је правовремено и правилно реаговао. Но, мислим да је потребно учинити више, да борба за утврђивање и јавно изношење истине о овом најтрагичнијем периоду српске историје захтева јасно постављен циљ и континуирани напор да се он оствари.
Одељење историјских наука САНУ: О једној нечасној ревизији историје
САНУ треба да одговори стратешки, не чекајући поводе, и то онако како најбоље уме: на темељима науке, уметности и културе. То се може учинити кроз два пројекта САНУ:
- Сачинити једну репрезентативну, научно утемељену, квалитетно илустровану, технички перфектну књигу о Јасеновцу, превести је на више страних језика и послати у Јад Вашем, светске академије наука и уметности, универзитете, значајне библиотеке, дипломатска представништва и културне центре. Основ за ову публикацију може да буде изузетно квалитетна књига: Јасеновац, аутори: Василије Ђ. Крестић, Мира Радојевић, издавач САНУ, Београд, 2017.
- Организовати изложбу у Галерији САНУ, поводом 80 година од краја концентрационог логора Јасеновац и пробоја логораша, дакле 2025.
Мира Радојевић: Зло Јасеновца и његова дубока веза с временом у коме живимо
Као кровна институција науке, уметности и културе, САНУ има право и дужност да се ангажује на питањима националног идентитета, у овом случају преко Одбора за српско питање, Одбора за изучавање репресије и Одељења историјских наука. Уколико ми не утврдимо и јавно не објавимо истину о Јасеновцу, нико други то неће уместо нас урадити, напротив: истину ће заменити лаж, спомен на светињу – заборав, а Србија ће тихо изгубити суштаствени део своје историје и начинити још један корак ка безличном утапању у нови поредак лажи и бесмисла.
Упркос честим, најчешће неоснованим нападима, САНУ има значајан утицај на јавно мњење и од ње се очекује да, као интелектуална елита ове земље, битно утиче на суд јавности по важним питањима.
У том смислу, Одељење историјских наука је осудило деловање Музеја жртава геноцида, јасно навевши да Дејан Ристић није достојан функције директора и да Музеј чини огромну штету српској историографији (саопштење од 21. 6. 2021), а ИО је подржао то саопштење.
Непуну годину дана касније, Председник САНУ присуствује скупу у Народном музеју (22. 4. 2022) где се Музеј жртава геноцида афирмативно представља (прослава 30 година постојања), а потом и прима Дејана Ристића у САНУ (22. 5), где у „отвореном и срдачном разговору“ (како пише на сајту Музеја) разматрају будућу сарадњу; сада, дакле, указујемо почаст тој институцији и њеном недостојном директору.
У највећој мери сам подржавао и подржавам рад Председника и ИО САНУ, али мислим да у овој ствари нису добро поступили; да ли се ИО консултовао са Одељењем историјских наука пре доношења одлуке о овом питању (видети Записник са 14. седнице ИО)?
Не треба да шаљемо помешане сигнале јавности, већ да јасно станемо иза онога што је национални интерес Србије, а да осудимо све оно што му је противно.
С обзиром на покушај оспоравања чињеница које сам изнео на Скупштини САНУ, овде их износим у писаној форми, како би се избегао било какав неспоразум. Реч изговорена на Скупштини САНУ има велику тежину, па уколико Председник САНУ сматра да нешто од наведеног „није тачно“, треба јасно и прецизно да укаже на нетачност. Са своје стране, стојим иза свега што сам рекао и написао и гарантујем тачност наведених података.
Протестно писмо због српског умањивања броја жртава логора смрти Јасеновац
У нади да ће овај допис бити подстицај за заједнички, кохерентан и координисан рад на приоритетном пројекту од националног значаја, стојим на располагању ИО САНУ, Одборима и Одељењу историјских наука, да својим личним ангажовањем допринесем његовој успешној реализацији.
С изразима поштовања и колегијалним поздравом,
У Београду, 3. 6. 2022.
Проф. др Радомир Н. Саичић
Радомир Саичић (Београд, 31. октобар 1961) редовни је професор на Хемијском факултету, катедра за органску хемију. Редовни је члан Српске академије наука и уметности од 8. новембра 2018. године, а пре тога је шест година, почевши од 1. новембра 2012. године био дописни члан САНУ на одељењу хемијских и биолошких наука. Овде можете погледати његов видео запис „Аутобиографија“
Наслов, белешка о аутору и опрема: Стање ствари
Прочитајте још
- ХАЗУ: Да би наставила евроинтеграције Србија треба да се одрекне „јасеновачког мита“
- Зашто се никада неће сазнати прецизан број брутално убијених јасеновачких жртава
- Владика славонски Јован добио израелско признање за чување сећања на жртве холокауста
- Милан Четник: „Судњи дан” на отварању споменика у Јасеновцу
- Анђелко Анушић: О „Посланици“ Смиље Тишме заглувелим и занемелим у Скупштини Србије
- Димитрије Стојшић: Када ћемо осудити усташки геноцид
- Епископ бачки Иринеј: Лицитирање бројем јасеновачких жртава – наставак послератне апологије усташтва
- Скупштина Србије није прихватила предлог закона о Меморијалном центру геноцида над Србима у НДХ
- Гидеон Грајф: Усташко „коначно решење“ почело шест месеци пре нацистичке Немачке
- Зоран Милановић: Сребреница није исто што и холокауст и Јасеновац
- Владимир Умељић: Слава вам, јасеновачки мученици!
- Ђорђе Ј. Јанић: За српску децу
- Милош Станић: Јован славонски, чудан неки владика
- Драго Пилсел: Мит о 700.000 убијених Срба у Јасеновцу руши баш СПЦ!
- Србољуб Живановић: О тачности података Музеја жртава геноцида о броју убијених у Јасеновцу
- Стефан Каргановић: Професор С. Живановић и мистерија „пописа“ жртава Јасеновца
- Љиљана Богдановић: Удружени подухват умањивања броја жртава у Јасеновцу
- Дубравка Стојановић: У Јасеновцу страдало око 100.000 Срба – коме је то мало нека додаје!
- Епископ славонски Јован: Музеј жртава геноцида годинама врши ревизију спискова жртава Јасеновца
- Драган Цветковић: Током 44 месеца постојања Јасеноваца убијено између 122.279 и 130.120 особа
- Танјуг о сусрету патријарха и председника: Утврђени спискови наводе 83.000 и 88.000 жртава Јасеновца
- Никола Милованчев: Умањивање броја жртава Јасеновца неће проћи
- Институт Арчибалд Рајс: Растућа плима подилажења фалсификаторским хрватским тезама у српским круговима
- Рори Јеоманс: У Јасеновцу убијено око 80 хиљада, српски националисти злоупотребили усташке злочине
- Покрет за одбрану КиМ: РТС и Музеј геноцида воде кампању десетоструког умањивања броја жртава Јасеновца
- Тања Тулековић: Само у Доњој Градини убијено 366.000 логораша, а у систему Јасеновца 700.000
