Руси су у Украјини практично демонстрирали начело да се „погледом унапред“ и превентивним деловањем непријатељ претиче

Пуковник у пензији Стевица Карапанџин (Извор: Снимак екрана/Јутјуб)

Рат Руске Федерације и Украјине траје већ месец и по дана. И поред достигнућа у области електронских комуникација, никада није било толиког одсуства поузданих информација о дешавањима на ратом захваћеном подручју. Посебно се уочава недостатак војних процена ситуације

Руска Федерација је војном интервенцијом у Украјини 24. фебруара 2022, спречивши украјинску страну у намери извођења нападне операције на Донбас, и то предухитривши је, према незваничним изворима, за само неколико часова. Тиме су Руси практично демонстрирали начело да се „погледом унапред“ и превентивним деловањем непријатељ претиче. Другим речима, применили су поступак који је у руској војној терминологији познат под називом опережение.

Стратегијско изненађење 

Службени руски назив кампање је Специјална војна операција, при чему су демилитаризација и денацификација Украјине прокламовани као њени главни циљеви. Очигледно да је операција дуго и детаљно планирана, као и време њеног почетка, чему су претходиле масовне вежбовне активности у западном делу Руске Федерације и јужном делу Белорусије.

Крупне пропусте украјинског руководства у припремама за рат руска страна вешто је искористила и двостраним обухватом, са севера из Белорусије и с југа из правца Крима, постигла стратегијско изненађење, које је на оперативном и тактичком нивоу експлоатисала кроз непрекидну иницијативу, као кључним фактором своје предности.

Оружане снаге Украјине су након пуча на Мајдану 2014. године, изводећи антитерористичку операцију у Донбасу, претрпеле низ пораза од војних снага две отцепљене републике. Последњих неколико година оне су реорганизоване, обучаване и опремане по стандардима НАТО-а, припремајући се за коначно овладавање деловима територија под контролом отцепљених република, а који су до 24. фебруара 2022. износили око 30 одсто региона Доњецка и Луганска.

Стање на дан 12. априла 2022. (Извор)

Дуж операцијских праваца који воде ка Донбасу, припремајући нападну операцију, концентрисали су своје најелитније јединице и у армирано-бетонским фортификацијским објектима утврдили снаге јачине 13 бригада, са око 60.000–70.000 људи сврстаних у Оперативну групу „Свобода“.

Украјина није у потпуности извршила све потребне припреме за рат, при чему се стиче утисак да нису узели у обзир могућност да ће Руска Федерација пружити непосредну војну подршку двема отцепљеним републикама. У периоду непосредне ратне опасности украјинска страна није извршила расељавање, мобилизацију, концентрацијски развој и све остале свеобухватне припреме земље за тотални рат. Највероватније нису располагали потпуним обавештајним подацима о стварним руским намерама.

Експлоатишући постигнуто стратегијско изненађење, Оружане снаге Руске Федерације, сврстане у 120 батаљонских тактичких група мешовитог састава, с високим нивоом логистичке аутономности, брзим маневарским дејствима и уз масовну употребу тактичких десаната, с непрекидним извођењем удара високопрецизним ракетним оружјем по целој дубини територије Украјине, створиле су утисак да им је главни циљ заузимање градова Кијев, Харков и Одеса.

Однос снага

Уз то, све време извођења Специјалне операције на акваторији испред Одесе Црноморска флота је ангажовала десантне бродове, чији број је указивао да је у готовости поморски десант јачине бригаде морнаричке пешадије. Ако се броју ангажованих припадника Оружаних снага Руске Федерације дода и бројно стање војних снага две отцепљене републике, руска страна је Специјалну операцију отпочела са око 190.000 војника.

Извор: Печат

Оружане снаге Украјине са око 200.000 војника сврстаних у 35 бригада, од којих пет у стратегијској резерви, уз то и са још око 100.000 припадника територијалне одбране и 900.000 припадника у резерви, определиле су се за одсудну одбрану Оперативне групе „Свобода“ (зона одбране ширине око 250 и дубине око 100 километара), као и снага на југу, пре свега у Маријупољу.

Погрешна процена

Главни циљ украјинске стране било је везивање главних руских снага на истоку ради спречавања заузимања три највећа града у Украјини.

Највероватније да је руска страна имала супротну намеру – везивање што јачих украјинских снага у одбрани градова Кијев и Харков ради испољавања тежишта на југу, пре свега заузимањем Маријупоља, омогућавања најкраће копнене везе Крима и Донбаса, успостављања контроле над нуклеарном електраном Енергодар и ширим простором Николајева и Кривог Рога, као и омогућавања снабдевања Крима пијаћом водом преко Севернокримског канала, а све ради стварања услова за потпуни обухват и довођење у окружење, а касније и уништење Оперативне групе „Свобода“ у Донбасу.

Према непотврђеним информацијама украјинско руководство је инсистирало на одсудној одбрани ове групације, и то ради спречавања заузимања преосталих делова области Доњецка и Луганска (око 70 одсто) од војних снага две отцепљене републике и успоставе њихове територијалне целовитости.

Фото: Спутњик/Дэн Леви

Да су снаге Оперативне групе „Свобода“ у прве три седмице рата покушале са извлачењем према западу ради запоседања линије на реци Дњепар, без обзира на потребу савлађивања великог одстојања од око 200 километара и могуће велике губитке које би претрпеле на отвореном простору од руске тактичке авијације и тактичких десаната, вероватно би део њих успео у намери. Таква ситуација створила би проблеме руској страни и онемогућила достизање прокламованих циљева Специјалне операције, јер је суштина украјинске стратегије у овом рату била везивање одбране за велике градове. Тиме би се градови на источној обали Дњепра, попут Дњепропетровска и Запорожја, појавили као велика препрека руској страни. Међутим, украјинско руководство било је принуђено да из политичких разлога у Донбасу жртвује најквалитетнији оперативни потенцијал својих оружаних снага.

Оружане снаге Руске Федерације, иако су у појединим моментима губиле на темпу због губитака, блокаде градова и обезбеђења хуманитарних ситуација, све време су као своју највећу предност имале већ поменуту иницијативу. Оне нису заузимале територију, поседале зоне и линије, већ су дубоким и брзим уклињавањима по правцима и објектима, избегавајући фронталне сукобе, уз ударе у крила и бокове украјинских снага, успеле непријатељу да развуку фронт на 3.000 километара. На тај начин украјинском Генералштабу све време су биле „везане руке“, без могућности за иницијативу, поготово за интервенцију ка истоку.

Урушавање система командовања

Истовремено, руска страна је непрекидно вршила ударе високопрецизним ракетним наоружањем по целој територији Украјине, и то по откривеним војним циљевима, војним фабрикама, складиштима, аеродромима, командним местима, центрима везе и центрима за пријем и припрему страних плаћеника, константно умањујући војну моћ Оружаних снага Украјине.

Извор: Печат

Уз урушавање система командовања, украјинској страни је у првих месец дана рата уништено више од две трећине авиона, беспилотних летелица, тенкова и транспортера и више од половине хеликоптера, артиљеријских система (цевних и ракетних) и система ПВО кратког и средњег домета.

Руска страна је све време рата имала превласт у ваздушном простору (мада не и потпуну, како се тврдило). Због пропуста украјинске стране током припрема за рат, а у вези са стратегијским развојем, као и због других, већ поменутих проблема, једно од решења било је и покушај (закаснели) организације герилског рата. То је био разлог за масовну поделу наоружања цивилима, ангажовање страних плаћеника и увожење наоружања са Запада, првенствено преносних система за ПОБ и ПВО. Руска страна је најмање у три наврата високопрецизним ракетним ударима уништила три групе од по 100 плаћеника, што је имало деморалишући ефекат по ову категорију. Русија није успела да адекватно реагује на масован увоз наоружања, или јој то тренутно није приоритет.

Нови концепт ратовања

Војна моћ сваке легалне оружане силе састоји се од три компоненте: моралне, физичке и концептуалне. Суштина руског успеха је у концептуалној компоненти, па тек онда у моралној и делом у физичкој (само у техничком делу, иако су по неким изворима Руси употребили само 12 одсто наоружања и војне опреме којим располажу). Уколико би се теоретски узео у обзир потребан однос снага у људству, руска страна није смела ни започињати операцију.

Након завршетка рата теорија ратне вештине и њене гране (науке одбране) стратегија, оператика и тактика добиће бројна нова сазнања, како због начина извођења Специјалне операције од стране Оружаних снага Руске Федерације, тако и по њеним резултатима.

Извор: Печат

У нападним дејствима „школски“ однос снага на маневарском земљишту (а украјинско је управо такво) требало би да буде 3:1 у корист нападача, при чему се сличан однос очекује и кад су у питању губици. У досадашњем току рата однос сукобљених снага био је око 1:1, док су губици у људству на украјинској страни, по свему судећи, до сада знатно већи у односу на руске, која је превазишла кризу трпљења повећаних губитака, и од сада па до краја рата може се очекивати повећање броја избачених из строја на украјинској страни.

И код руске стране се током извођења Специјалне операције могу уочити одређене грешке. Чини се да обавештајна процена о начину реаговања припадника Оружаних снага Украјине и проруског становништва није била адекватна, у смислу придобијања наклоности. Из тог разлога у почетном делу извођења операције руске снаге избегавале су прекомерну употребу живе силе и цивилне жртве, што је за последицу имало њихове повећане губитке. Највероватније да је осмогодишњи период агресивне русофобије и систематског застрашивања и прогона рускојезичног становништва као последицу оставио страх од одмазде и потпуну пасивност.

Руски губици су, такође, уследили и као последица описаног начина борбених дејстава с дубоким продорима у дубину непријатељске територије и при маршевањима. То је и разлог за накнадно увођење другоразредних јединица попут Росгвардије (бивше Унутрашње војске), чеченских и осетинских добровољаца, с основном наменом њиховог ангажовања у борбеном и маршевском обезбеђењу, блокади и контроли територије, ради смањивања губитака главних офанзивних снага и омогућавања њихових даљих дејстава.

Донбаски котао

Након месец и по дана бројне недоумице у вези с јачином руских снага и резерви, фазама операције и начином достизања прокламованих циљева разрешавају се постепеним преношењем тежишта руских дејстава на југоисток и исток, и посебно саопштењем руских званичника после преговора у Истанбулу о повлачењу руских снага с кијевског и черниговског правца.

Маријупољ (Извор: Фејсбук)

Након пада Маријупоља руске снаге ће имати 100.000 војника за коначно стварање Донбаског котла. То значи једновремено затварање с југа и са севера, уз већ постојеће потискивање и расецање са истока, североистока и југоистока. То је уједно и моменат увођења свежих руских снага.

Процена је да се не ради о резервама већ о снагама другог оперативног ешелона (резерве и ешелони нису исто), чији ће задатак највероватније бити поседање источне обале Дњепра и стварање спољног прстена око обруча који ће се у наредним данима затворити око Оперативне групе „Свобода“, а ради спречавања украјинске интервенције са запада. Имајући у виду степен утврђености снага Оперативне групе „Свобода“, као и чињеницу да је њихов првобитни задатак био нападна операција, оне су највероватније биле попуњене с најмање пет до шест борбених комплета муниције и два до три пуњења резервоара. С обзиром на то да су у протеклих месец и по непрекидно извршавале борбена дејства, да и даље учествују у артиљеријским контрабатирањима и гранатирају насељена места, закључује се да још увек нису остале без муниције и горива и да су имале снабдевање са запада. У условима интензивних борби и изолације зоне операције с руске стране, што управо почиње ових дана и подразумева прекид дотура, ова групација ће највероватније у наредних 15 до 20 дана остати без муниције и горива.

УПОТРЕБА КИНЖАЛА Имајући у виду изразиту англомерацију зоне одбране Оперативне групе „Свобода“, с непрегледним низом узастопних отпорних тачака чије би заузимање изискивало велике губитке нападача, може се очекивати да ће се руска страна уздржавати од употребе пешадије и да ће, поред продора, расецања и стварања нових мањих котлова, вршити масовне и снажне ракетне ударе по украјинским снагама док на тај начин не издејствује њихову предају, што ће вероватно обухватити и употребу хиперсоничних ракета Кинжал, а могуће је и термобаричних ракета система ТОС-1 Солнцепјок.

Украјина „привремено” изгубила прилаз Азовском мору, Руси испалили ракету пет пута бржу од звука

У два наврата Оружане снаге Руске Федерације током Специјалне операције употребиле су ракету Кинжал, што је својеврсна геополитичка порука. Геополитичари сматрају да је униполарни моменат у свету окончан неочекиваном руском интервенцијом у петодневном рату у Грузији 2008. године, а да ера мултиполарности на велика врата улази ратом у Украјини. Уколико је непотопивост америчких носача авиона била један од симбола униполарности, онда је руско хиперсонично оружје један од симбола нове мултиполарности света.

Даљи развој догађаја

Може се очекивати да ће, с једне стране, у врло кратком року Генералштаб украјинске војске покушати да све расположиве снаге из стратегијске резерве са запада и из Кијева пребаци на исток ради ојачавања и спасавања Оперативне групе „Свобода“ и стварања услова за контраофанзиву, што ће, с друге стране, руска страна покушати да осујети.

Највероватније да ће Оружане снаге Руске Федерације у наредних месец дана делом снага окружити и неутралисати Оперативну групу „Свобода“, а делом снага посести источну обалу Дњепра. Није искључено да ће у том периоду руска страна реализовати и поморски десант западно од Одесе ради њене блокаде и заузимања, додатног развлачења украјинских снага и спајања с руским снагама у Придњестровљу.

Уз већ извршено уништење украјинских екстремно-десничарских снага у Маријупољу, могуће је ускоро очекивати политичко решење наметнуто с руске стране, као и да ће до 9. маја ове године она, уз проглашење победе, обзнанити и да су достигнути прокламовани циљеви демилитаризације и денацификације Украјине.

Аутор је пуковник Војске Србије у пензији

Наслов и опрема: Стање ствари

(Печат, 8. 4. 2022)

Categories: Преносимо

Tags: Русија, Стевица Карапанџин, Украјина, карусел