Стевица Карапанџин: Стратегијско претицање (опережение) Русије у Украјини

Руси су у Украјини практично демонстрирали начело да се „погледом унапред“ и превентивним деловањем непријатељ претиче

Пуковник у пензији Стевица Карапанџин (Извор: Снимак екрана/Јутјуб)

Рат Руске Федерације и Украјине траје већ месец и по дана. И поред достигнућа у области електронских комуникација, никада није било толиког одсуства поузданих информација о дешавањима на ратом захваћеном подручју. Посебно се уочава недостатак војних процена ситуације

Руска Федерација је војном интервенцијом у Украјини 24. фебруара 2022, спречивши украјинску страну у намери извођења нападне операције на Донбас, и то предухитривши је, према незваничним изворима, за само неколико часова. Тиме су Руси практично демонстрирали начело да се „погледом унапред“ и превентивним деловањем непријатељ претиче. Другим речима, применили су поступак који је у руској војној терминологији познат под називом опережение.

Стратегијско изненађење 

Службени руски назив кампање је Специјална војна операција, при чему су демилитаризација и денацификација Украјине прокламовани као њени главни циљеви. Очигледно да је операција дуго и детаљно планирана, као и време њеног почетка, чему су претходиле масовне вежбовне активности у западном делу Руске Федерације и јужном делу Белорусије.

Крупне пропусте украјинског руководства у припремама за рат руска страна вешто је искористила и двостраним обухватом, са севера из Белорусије и с југа из правца Крима, постигла стратегијско изненађење, које је на оперативном и тактичком нивоу експлоатисала кроз непрекидну иницијативу, као кључним фактором своје предности.

Оружане снаге Украјине су након пуча на Мајдану 2014. године, изводећи антитерористичку операцију у Донбасу, претрпеле низ пораза од војних снага две отцепљене републике. Последњих неколико година оне су реорганизоване, обучаване и опремане по стандардима НАТО-а, припремајући се за коначно овладавање деловима територија под контролом отцепљених република, а који су до 24. фебруара 2022. износили око 30 одсто региона Доњецка и Луганска.

Стање на дан 12. априла 2022. (Извор)

Дуж операцијских праваца који воде ка Донбасу, припремајући нападну операцију, концентрисали су своје најелитније јединице и у армирано-бетонским фортификацијским објектима утврдили снаге јачине 13 бригада, са око 60.000–70.000 људи сврстаних у Оперативну групу „Свобода“.

Украјина није у потпуности извршила све потребне припреме за рат, при чему се стиче утисак да нису узели у обзир могућност да ће Руска Федерација пружити непосредну војну подршку двема отцепљеним републикама. У периоду непосредне ратне опасности украјинска страна није извршила расељавање, мобилизацију, концентрацијски развој и све остале свеобухватне припреме земље за тотални рат. Највероватније нису располагали потпуним обавештајним подацима о стварним руским намерама.

Експлоатишући постигнуто стратегијско изненађење, Оружане снаге Руске Федерације, сврстане у 120 батаљонских тактичких група мешовитог састава, с високим нивоом логистичке аутономности, брзим маневарским дејствима и уз масовну употребу тактичких десаната, с непрекидним извођењем удара високопрецизним ракетним оружјем по целој дубини територије Украјине, створиле су утисак да им је главни циљ заузимање градова Кијев, Харков и Одеса.

Однос снага

Уз то, све време извођења Специјалне операције на акваторији испред Одесе Црноморска флота је ангажовала десантне бродове, чији број је указивао да је у готовости поморски десант јачине бригаде морнаричке пешадије. Ако се броју ангажованих припадника Оружаних снага Руске Федерације дода и бројно стање војних снага две отцепљене републике, руска страна је Специјалну операцију отпочела са око 190.000 војника.

Извор: Печат

Оружане снаге Украјине са око 200.000 војника сврстаних у 35 бригада, од којих пет у стратегијској резерви, уз то и са још око 100.000 припадника територијалне одбране и 900.000 припадника у резерви, определиле су се за одсудну одбрану Оперативне групе „Свобода“ (зона одбране ширине око 250 и дубине око 100 километара), као и снага на југу, пре свега у Маријупољу.

Погрешна процена

Главни циљ украјинске стране било је везивање главних руских снага на истоку ради спречавања заузимања три највећа града у Украјини.

Највероватније да је руска страна имала супротну намеру – везивање што јачих украјинских снага у одбрани градова Кијев и Харков ради испољавања тежишта на југу, пре свега заузимањем Маријупоља, омогућавања најкраће копнене везе Крима и Донбаса, успостављања контроле над нуклеарном електраном Енергодар и ширим простором Николајева и Кривог Рога, као и омогућавања снабдевања Крима пијаћом водом преко Севернокримског канала, а све ради стварања услова за потпуни обухват и довођење у окружење, а касније и уништење Оперативне групе „Свобода“ у Донбасу.

Према непотврђеним информацијама украјинско руководство је инсистирало на одсудној одбрани ове групације, и то ради спречавања заузимања преосталих делова области Доњецка и Луганска (око 70 одсто) од војних снага две отцепљене републике и успоставе њихове територијалне целовитости.

Фото: Спутњик/Дэн Леви

Да су снаге Оперативне групе „Свобода“ у прве три седмице рата покушале са извлачењем према западу ради запоседања линије на реци Дњепар, без обзира на потребу савлађивања великог одстојања од око 200 километара и могуће велике губитке које би претрпеле на отвореном простору од руске тактичке авијације и тактичких десаната, вероватно би део њих успео у намери. Таква ситуација створила би проблеме руској страни и онемогућила достизање прокламованих циљева Специјалне операције, јер је суштина украјинске стратегије у овом рату била везивање одбране за велике градове. Тиме би се градови на источној обали Дњепра, попут Дњепропетровска и Запорожја, појавили као велика препрека руској страни. Међутим, украјинско руководство било је принуђено да из политичких разлога у Донбасу жртвује најквалитетнији оперативни потенцијал својих оружаних снага.

Оружане снаге Руске Федерације, иако су у појединим моментима губиле на темпу због губитака, блокаде градова и обезбеђења хуманитарних ситуација, све време су као своју највећу предност имале већ поменуту иницијативу. Оне нису заузимале територију, поседале зоне и линије, већ су дубоким и брзим уклињавањима по правцима и објектима, избегавајући фронталне сукобе, уз ударе у крила и бокове украјинских снага, успеле непријатељу да развуку фронт на 3.000 километара. На тај начин украјинском Генералштабу све време су биле „везане руке“, без могућности за иницијативу, поготово за интервенцију ка истоку.

Урушавање система командовања

Истовремено, руска страна је непрекидно вршила ударе високопрецизним ракетним наоружањем по целој територији Украјине, и то по откривеним војним циљевима, војним фабрикама, складиштима, аеродромима, командним местима, центрима везе и центрима за пријем и припрему страних плаћеника, константно умањујући војну моћ Оружаних снага Украјине.

Извор: Печат

Уз урушавање система командовања, украјинској страни је у првих месец дана рата уништено више од две трећине авиона, беспилотних летелица, тенкова и транспортера и више од половине хеликоптера, артиљеријских система (цевних и ракетних) и система ПВО кратког и средњег домета.

Руска страна је све време рата имала превласт у ваздушном простору (мада не и потпуну, како се тврдило). Због пропуста украјинске стране током припрема за рат, а у вези са стратегијским развојем, као и због других, већ поменутих проблема, једно од решења било је и покушај (закаснели) организације герилског рата. То је био разлог за масовну поделу наоружања цивилима, ангажовање страних плаћеника и увожење наоружања са Запада, првенствено преносних система за ПОБ и ПВО. Руска страна је најмање у три наврата високопрецизним ракетним ударима уништила три групе од по 100 плаћеника, што је имало деморалишући ефекат по ову категорију. Русија није успела да адекватно реагује на масован увоз наоружања, или јој то тренутно није приоритет.

Нови концепт ратовања

Војна моћ сваке легалне оружане силе састоји се од три компоненте: моралне, физичке и концептуалне. Суштина руског успеха је у концептуалној компоненти, па тек онда у моралној и делом у физичкој (само у техничком делу, иако су по неким изворима Руси употребили само 12 одсто наоружања и војне опреме којим располажу). Уколико би се теоретски узео у обзир потребан однос снага у људству, руска страна није смела ни започињати операцију.

Након завршетка рата теорија ратне вештине и њене гране (науке одбране) стратегија, оператика и тактика добиће бројна нова сазнања, како због начина извођења Специјалне операције од стране Оружаних снага Руске Федерације, тако и по њеним резултатима.

Извор: Печат

У нападним дејствима „школски“ однос снага на маневарском земљишту (а украјинско је управо такво) требало би да буде 3:1 у корист нападача, при чему се сличан однос очекује и кад су у питању губици. У досадашњем току рата однос сукобљених снага био је око 1:1, док су губици у људству на украјинској страни, по свему судећи, до сада знатно већи у односу на руске, која је превазишла кризу трпљења повећаних губитака, и од сада па до краја рата може се очекивати повећање броја избачених из строја на украјинској страни.

И код руске стране се током извођења Специјалне операције могу уочити одређене грешке. Чини се да обавештајна процена о начину реаговања припадника Оружаних снага Украјине и проруског становништва није била адекватна, у смислу придобијања наклоности. Из тог разлога у почетном делу извођења операције руске снаге избегавале су прекомерну употребу живе силе и цивилне жртве, што је за последицу имало њихове повећане губитке. Највероватније да је осмогодишњи период агресивне русофобије и систематског застрашивања и прогона рускојезичног становништва као последицу оставио страх од одмазде и потпуну пасивност.

Руски губици су, такође, уследили и као последица описаног начина борбених дејстава с дубоким продорима у дубину непријатељске територије и при маршевањима. То је и разлог за накнадно увођење другоразредних јединица попут Росгвардије (бивше Унутрашње војске), чеченских и осетинских добровољаца, с основном наменом њиховог ангажовања у борбеном и маршевском обезбеђењу, блокади и контроли територије, ради смањивања губитака главних офанзивних снага и омогућавања њихових даљих дејстава.

Донбаски котао

Након месец и по дана бројне недоумице у вези с јачином руских снага и резерви, фазама операције и начином достизања прокламованих циљева разрешавају се постепеним преношењем тежишта руских дејстава на југоисток и исток, и посебно саопштењем руских званичника после преговора у Истанбулу о повлачењу руских снага с кијевског и черниговског правца.

Маријупољ (Извор: Фејсбук)

Након пада Маријупоља руске снаге ће имати 100.000 војника за коначно стварање Донбаског котла. То значи једновремено затварање с југа и са севера, уз већ постојеће потискивање и расецање са истока, североистока и југоистока. То је уједно и моменат увођења свежих руских снага.

Процена је да се не ради о резервама већ о снагама другог оперативног ешелона (резерве и ешелони нису исто), чији ће задатак највероватније бити поседање источне обале Дњепра и стварање спољног прстена око обруча који ће се у наредним данима затворити око Оперативне групе „Свобода“, а ради спречавања украјинске интервенције са запада. Имајући у виду степен утврђености снага Оперативне групе „Свобода“, као и чињеницу да је њихов првобитни задатак био нападна операција, оне су највероватније биле попуњене с најмање пет до шест борбених комплета муниције и два до три пуњења резервоара. С обзиром на то да су у протеклих месец и по непрекидно извршавале борбена дејства, да и даље учествују у артиљеријским контрабатирањима и гранатирају насељена места, закључује се да још увек нису остале без муниције и горива и да су имале снабдевање са запада. У условима интензивних борби и изолације зоне операције с руске стране, што управо почиње ових дана и подразумева прекид дотура, ова групација ће највероватније у наредних 15 до 20 дана остати без муниције и горива.

УПОТРЕБА КИНЖАЛА Имајући у виду изразиту англомерацију зоне одбране Оперативне групе „Свобода“, с непрегледним низом узастопних отпорних тачака чије би заузимање изискивало велике губитке нападача, може се очекивати да ће се руска страна уздржавати од употребе пешадије и да ће, поред продора, расецања и стварања нових мањих котлова, вршити масовне и снажне ракетне ударе по украјинским снагама док на тај начин не издејствује њихову предају, што ће вероватно обухватити и употребу хиперсоничних ракета Кинжал, а могуће је и термобаричних ракета система ТОС-1 Солнцепјок.

Украјина „привремено” изгубила прилаз Азовском мору, Руси испалили ракету пет пута бржу од звука

У два наврата Оружане снаге Руске Федерације током Специјалне операције употребиле су ракету Кинжал, што је својеврсна геополитичка порука. Геополитичари сматрају да је униполарни моменат у свету окончан неочекиваном руском интервенцијом у петодневном рату у Грузији 2008. године, а да ера мултиполарности на велика врата улази ратом у Украјини. Уколико је непотопивост америчких носача авиона била један од симбола униполарности, онда је руско хиперсонично оружје један од симбола нове мултиполарности света.

Даљи развој догађаја

Може се очекивати да ће, с једне стране, у врло кратком року Генералштаб украјинске војске покушати да све расположиве снаге из стратегијске резерве са запада и из Кијева пребаци на исток ради ојачавања и спасавања Оперативне групе „Свобода“ и стварања услова за контраофанзиву, што ће, с друге стране, руска страна покушати да осујети.

Највероватније да ће Оружане снаге Руске Федерације у наредних месец дана делом снага окружити и неутралисати Оперативну групу „Свобода“, а делом снага посести источну обалу Дњепра. Није искључено да ће у том периоду руска страна реализовати и поморски десант западно од Одесе ради њене блокаде и заузимања, додатног развлачења украјинских снага и спајања с руским снагама у Придњестровљу.

Уз већ извршено уништење украјинских екстремно-десничарских снага у Маријупољу, могуће је ускоро очекивати политичко решење наметнуто с руске стране, као и да ће до 9. маја ове године она, уз проглашење победе, обзнанити и да су достигнути прокламовани циљеви демилитаризације и денацификације Украјине.

Аутор је пуковник Војске Србије у пензији

Наслов и опрема: Стање ствари

(Печат, 8. 4. 2022)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

21 replies

  1. Поштовани Стевица је написао текст као да му је дато у задатак. Апсолутно ништа епохално није рекао. Ово није рат Русије и Украјине. Украјина је само поприште. Сва логистика и командовање украјинске стране је од стране НАТО и нема апсолутно никакве везе са одбраном територије или било ког украјинског интереса. Рат из америчког угла се форсира на начин да траје што дуже и буде што крвавији, да би та зла крв остала кроз векове. Значи, све што се дешава у Украјини је беспредметно сагледавати кроз оружани сукоб Украјинаца и Руса или кроз процену квалитета стратегијско-тактичких варијанти. Наравно, ово знају и Руси и они своје ратовање не базирају само на брзој победи, него на суштинском обезбеђивању Русије. Испаде да информације о нуклеарним електранама као локацијама за развој нуклеарног оружја, биолабораторијама, дубинском одгајању младих на мржњи према свему руском нису од значаја у овом рату. А управо то је суштина због које се све дешава. Стевица није рекао суштину. Кад закључе да је прича у Украјини готова, Англосаксонци ће да потуре нове будале, а то су, по свему судећи Пољаци. Овај рат се не сме завршити, јер ако се заврши, завршава се и прича о Америци и западном свету.
    Свиме се наша војска бави, само не Србијом и српским земљама. Добро, човек је у пензији…

    22
    12
  2. @Стеван čovek je vojnik i vidi se da analizira situaciju sa strogo vojničkog gledišta upotrebe strategije taktike itd.Za tu analizu koju vi očekujte potrebni su vam sociolozi i političari.

    27
    3
  3. Браво пуковниче. Све је сада јасније.

    13
    4
  4. Уз дужно поштовање, увек постоји Онај “Трећи“, који је изнад свих и
    свега, и Његова је – ПОСЛЕДЊА!
    Који је Тај?
    Њега нема ни на једном медију, Он је увек присутан у срцима
    – ПРАВДОЉУБИВИХ, БОГОЉУБИВИХ, ЧОВЕКОЉУБИВИХ…
    Послушајмо шта ОН говори преко својих “ПОРТПАРОЛА“, “ПИАРА“,
    „ИЗВЕСТИЛАЦА“…

    „РУСИЈА ЋЕ БИТИ ОРУЂЕ БОЖИЈЕ ПРОТИВ НАТО!“ Свети Пајсије
    Светогорац

    12
    2
  5. @Драган Славнић
    “Нека васкрсне Бог, и нека се развеју непријатељи Његови, и нека беже од Лица Његова они који га мрзе. Нека ишчезну као што ишчезава дим, као што се топи восак на домаку огња; тако нека изгину ђаволи пред лицем оних који љубе Бога и осењују се крсним знаком, и који радосно говоре: Радуј се, пречасни и животворни Крсте Господњи, који прогониш ђаволе силом распетог на теби Господа нашег Исуса Христа, који је сишао у пакао и сатро силу ђаволску, и који нам је даровао тебе, Крст Свој Часни, за прогањање сваког противника.“

    Свемогући Бог, Свесилан у боју нема потребу ни за Русијом као оружјем против нато. Него је свима нама као и Русији потребно да будемо Његова Десница Силна али и Његов Двосекли Мач а то је Реч Божија. Да подигнемо и Крст Часни(духовну силу) и Мач(војну силу) који су у канџама двоглавог крунисаног орла. Када су Светогорци у храму светогорском благовестили руском вожду да једино Русија може да спасе С(а)ВЕ(с)Т=МИР, чули су одговор пун наде у снагу свих православних народа и један опис руске фреске св Георгија на којој Победоносац не усмрћује аждаху копљем него Речју. Свештеномученик о.Павле Флоренски је у књизи “Иконостас“ описивао руску икону св Георгија који не убија него води на повоцу припитомљену аждаху. Саборци Божији врло добро знају да треба победити најпре у духовно-мисаоном рату(почевши од себе чувати чисту савест) па психолошком и шаховско интелектуалном па тек на крају психо-соматском(душе-телесном) кад не треба убијати него у одбрани усмртити непријатеља кога увек треба волети.

  6. априла:
    Своего рода ажиотаж вызвала новость о поставке Великобританией противокорабельных ракет для обороны Одессы.

    С началом боевых действий господство Черноморского флота РФ в регионе никак не оспаривалось по причине отсутствия у Украины каких-либо противокорабельных вооружений, а ВМСУ, в свою очередь, были представлены в основном небольшими патрульными судами. Лондон же решил сломать уже устоявшиеся, как казалось, правила военной игры с целью полностого изменения стратегической обстановки в Южной Украине.

    Перед нами разворачивается весьма любопытная картина, и она однозначно требует внимания.

    Начать стоит с простых вопросов – о каких конкретно ПКР идет речь? Российские и украинские журналисты пустили слух о поставках ракет «Гарпун», что, конечно же, не может соответствовать реальности – это ПКР воздушного/морского базирования, а экземпляры наземных пусковых установок для нее существовали исключительно в Дании и довольно давно сняты с вооружения. Кроме того, Британия не давала никаких конкретных данных по типам ракеты – в заявлении говорилось, что Лондон желает купить комплексы конкретно для Украины. С учётом таких вводных имеет смысл ориентироваться на норвежские ПКР NSM, которые выпускаются в том числе в варианте с наземными пусковыми установками – кроме того, данные ракеты стоят на вооружении Войска Польского. Это означает, что их можно перекупить (а не делать производственный заказ, что займет довольно много времени), и практически без заминок поставить для нужд ВСУ.

    Есть и другой, не менее важный аспект – целеуказание (да, ракеты сами «куда-то вон туда» не летают – их необходимо навести). В данном случае Британия имеет заранее подготовленные активы – в Черном море на постоянной основе действуют самолёты-разведчики стран Североатлантического Альянса, которые могут обеспечивать ЦУ и наводить ПКР на суда ЧФ РФ.

    Стоит признать, что с точки зрения стратегии это чрезвычайно умный и взвешенный ход: сам факт вероятности ракетного удара резко сузит операционные возможности ЧФ РФ. Корабль – чрезвычайно дорогостоящая боевая единица, а в реалиях Российской Федерации – штучная и дефицитная. В свою очередь, Одесса при таком варианте развития событий станет одной из самых приоритетных целей в регионе – значительная часть российских разведывательных ресурсов будет брошена на поиск противокорабельных комплексов и, соответственно, на их подавление, что неизбежно скажется на других участках театра боевых действий.

    Кроме того, Одесса станет своего рода «губкой», которая будет поглощать российские ракетные удары – для этого, в свою очередь, британцами анонсированы поставки радарных систем и комплексов ПВО малой дальности. Их задачей станет перехват российских крылатых ракет – также довольно иссякающего актива на фоне затянувшихся боевых действий.

    Помимо прочего, такая картина благотворно сказывается на наступательном потенциале украинских сухопутных сил, которые сейчас действуют в Херсонской области, используя Николаев в качестве оперативной базы и логистического хаба. Для их нужд страны Альянса поставляют тактический транспорт, скорострельные зенитные орудия, переносные зенитно-ракетные комплексы, противотанковое вооружение, буксируемые минометы. Это идеальный комплект вооружений для сил ВСУ, которые проводят наступательные операции с опорой на компактные высокомобильные подразделения.

    Подобные поставки также просчитаны наперед – лучшим методом купирования озвученной выше наступательной тактики являются удары с воздуха. Идеально для того подошли бы ударные БПЛА, но таковые в РФ отсутствуют – а в их отсутствие, соответственно, будут применяться ударные вертолеты и штурмовики, вынужденные действовать под огнем зениток, использующих снаряды с программируемыми взрывателями, а также комплексов Starstreak и Stinger.

    Весь этот комплекс действий – ничто иное как результат качественной аналитики и работы разведки НАТО. Эффективное использование интеллектуальных ресурсов, позволяющее при минимальном уровне вмешательства изменять картину на целом театре боевых действий.

    Форма войны, которой необходимо учиться и нам.

    —–///***
    Работа британского самолета-разведчика RC-135. Дата – 12 апреля, воздушное пространство Румынии.

    ➖ Работа американского БПЛА Global Hawk, вылетевшего с авиабазы ВВС США на острове Сицилия. Дата – 12 апреля. В тот день были зафиксированы полеты 10 разведчиков данного типа.
    —-///
    Как я предполагал ранее, операция проводилась в полном взаимодействии ВМСУ с силами Альянса: так, по данным мониторинга воздушного пространства за 12 апреля, в районе Черного моря активно работал британский самолет-разведчик RC-135, а также в разное время были зафиксированы полеты БПЛА RQ-4 Global Hawk (карта прилагается). В этот день разведка Альянса подтвердила факт присутствия «Москвы», сверила сигнатуры, получила исчерпывающие данные о местонахождении других кораблей ЧФ РФ.

    13 апреля (в день атаки) произошла некая военная магия – данные о полетах RC-135 и RQ-4 просто-напросто недоступны. Причина того – воздушные разведчики совершали вылеты с выключенными транспондерами, и гражданские средства мониторинга воздушного пространства их не засечь не могли, что само по является более чем ярким разведпризнаком.

    Ракетный удар по крейсеру был нанесен с использованием БРК «Нептун» – современным ракетным комплексом, выполненным с использованием военной микроэлектроники производства Западной Европы (и, что закономерно, что он имел возможность получать внешнее целеуказание с самолетов-разведчиков НАТО).
    Судя по ряду данных, в атаке на крейсер также принимали участие БПЛА «Байрактар», выступившие в качестве средства проведения отвлекающего маневра.

    1
    1
  7. @Манојло

    Свети Филарет Московски:
    “За непријатеље своје /личне/ моли се Богу;
    непријатеља Божијих се гнушај,
    а непријатеље Отачаства сатири!“

  8. „Neptun“ je nabudzena ruska H-35 (Ako je istina da je ona potopila „Moskvu“, onda je to zasluzena kazna za potcenjivanje zemlje sa ogromnim iskustvom u proizvodnji raketa, a potcenjivanjem odise citava debilna operacija! H-35 je ruska verzija Harpuna, dometa 135km, u modernizovanoj verziji 260km, podzvucne brzine, kao takva se razlikuje od klasicnih ruskih protivbrodskih raketa velikih dimenzija, tonaze, visine leta, npr. P-800 Oniks, koji je koriscen za gadjanje ciljeva na kopnu, a protivbrodska raketa je, ima 7 tona, duzinu 8 metara, domet 600km, leti na visini oko 14km, brzinom 2,4Maha, a u napadu na visini 10-15metara, brzine 2M, domet radarske glave 50km. „Moskva“ nosi starije rakete P-1000, isto osam tona tezine, dometa 700-1000km, kao i sve ostale ruske gigantske rakete mogla je da nosi nuklearnu glavu. Razlika izmedju ovih dzinova i podzvucne H-35, je sto prvi ostvaruju veci domet, nadzvucnim brzinama, ali na velikim visinama, dok H-35 ima manji domet, manju brzinu ali leti celu putanju nisko!!!Stalno me tera da pisem „Slava“, jer je znam pod tim imenom iz vremena pregovora Regana i Gorbacova na Malti. Elem, brod je krcat radarima za vazdusno i povrsinsko osmatranje, tako da je mogucnost da mu nesto „odvuce paznju“ gotovo nemoguca! Dok su haosi sa unutrasnjim eksplozijama neretki!

    To je bio vic, a sada, pohvala samome sebi.Od pocetka sam bio protiv osovine Moskva-Berlin-Pariz, znajuci da Rusija nema snage da odvoji ove od Vasingtona, a da ih Vasington uvlaci u sve dublje veze, da bi ih prekinuo i to u Ukrajini i to sa dva „Majdana“.Umesto da jos tada diverzifikuje snabdevanje naftom i gasom, Putin je delovao da se vise plasi Kine, pored najveceg zla u univerzumu – Zapada.Konacno, ako Rusija ne moze da popuni Sibir Rusima, morace da pravi kompromis sa Kinezima (dolazi na naplatu satiranje vlastitog stanovnistva po ratovima i Gulazima, kao i bekstvo posle raspada SSSR-a koje traje i sad (sve ovo vazi i za nas, dolazi vreme nestanka drzava !!!!))

    2014 Putin je imao svog coveka na celu Ukrajine i potpis za pristupanje Ukrajine u EAU.Rusija i Ukrajina su pravili zajedno vojnotransportni avion An-70, ruska mornarica je zavisila od ukrajinskim turbina. I, sve je to nestalo kada su ukrajinci prekinuli saradnju!!! Rusi su u nove brodove stavljali stare turbine, a neke su morali da prodaju Indiji, a da ona dobije turbine od Ukrajne Da je tada pokrenuo vojsku, 90% ukrajinskih snaga bezbednosti bi bilo uz Ruse, imao bi legitimitet koji je kasnije iskoristio u Siriji.Nista nije uradjeno, jer su pare bile na Zapadu i onda katastrofalna odluka da se priznaju izbori na kojima su bile zabranjene vladajuce stranke, „Partija regiona“ i KP. Time je Putim izgubio alibi za sadasnju operaciju u pucu i uspostavljanju nelegalnih vlasti. Ovo je zato sto ni samom Putinu legalnost ne znaci mnogo i u rangu je sa „usmenim“ obecanjima Amera Gorbacovu, jer je KPSS bila“usmena“ partija, a ne zakonska.

    Za kraj, jos nisam video da jedna strana dobija oruzje, a druga gleda (samo u Prvom zalivskom ratu, kada je ceo svet bio protiv Iraka i Ameri mirno dovlacili snage.Mape koje ste gledali, trebalo je obrnuti i iz Belorusije i sa juga zatvoriti sve granice i tako opkoliti Kijev, a ne kretati bezveznim desantom na Kijev. Desant se vrsi kada se ima apsolutna premoc u vazduhu, unistena je PVO i preorana bombama protivnicka vojska, onda dolaze nesretni desantniki sa lakim oklopm, cekajuci vise od 20 godina laki tenk „Sprut“.Glavne snage Banderista na isoku je tebalo preoravati avijacijom (e, sada, kolike su mogucnosti ruski bombarderske avijacije, kolike su kolicine preciznik raketa v-z, je isto pitanje) ako bi pokusali da pomogni na jugu, onda klin, razdvajanje i opkoljavanje!

    Rusi su izgubili inicijativu, ohrabrili i Ukrajince i Zapada, a ovi su se bili su se uprpili. Korupcija, negativna selekcija pokazuje svoje rezultate (ovo ocekuje i nas, npr. u medicinskim uslugama ili nekom buducem ratu, jer jasemo na gubitnickom talasu koji mozemo rekinutu samo unutrasnjim promenama. Umesto tih promena, mi pokusavamo da budemo „pobednici“ po ugledu na Bugare i Hrvate :((((((((

    Konacno „эксперты по диванам“ nisu retko pobedjivali skolovane oficire u istoriji, moj omiljen primer je Oliver Kromvel, rusi imaju svoje boljsevike koji su rasturili carsku gospodu, tako da nekada treba poslusati i nas :))))))

    7
    2
  9. I, jos jedna stvar! Jos u vreme tog trojnog, sta je vec, upozoravao sam da se protiv Rusije moze primeniti sve sto je primenjeno protiv Srbije. Na to se odgovaralo da Rusija nije Srbija, da je Putin skolovan u KGB-u da strateski misli (1991. sefa KGB-a Krjuckova, marsala Jazova, pijani Jelcin pokupio k’o susenu balegu, kada su pokusali puc, a sada je neki major, stambiljar- strateski mislilac). Cinjenica da se verovalo da ce se sami Ukrajinci pobuniti, neverovanje da su im Ukrajinci postali neprijatelji, pokazuje da nisu mislili da je vazno da uce na primeru SFRJ i posle Srbije i CG, u sta jedan narod moze da se pretvori (montenegrini). Sada placaju cenu za to. Inace, juce gledajuci hokejasku utakmicu plej-ofa ruske lige, videh reklamu MekDonaldsa za koji znamo da je otisao!!!

    7
    1
  10. @Драган Славнић
    Свети Филарет Московски: “…а непријатеље Отачаства САТИРИ!“

    “Пазимо! стојмо смерно пред Творцем нашим, и не помишљајмо на оно што је противно Богу!“

    Јер Син Човјечији не дође да погуби душе људске него да спасе (ЛУКА 9)
    54. А кад видјеше ученици његови Јаков и Јован, рекоше: Господе, хоћеш ли да речемо да огањ сиђе с неба и да их ИСТРИЈЕБИ, као и Илија што учини?55. А он окренувши се запријети им и рече: Не знате каквога сте ви духа. 56. Јер Син Човјечији не дође да ПОГУБИ душе људске него да спасе.

    Свети Филарет Московски:“…непријатеља Божијих се ГНУШАЈ,
    А који мрзи брата својега, у тами је (1.ЈОВАН.2)
    9. Онај који говори да је у свјетлости, а МРЗИ брата својега, у тами је све до сада.
    10. Онај који ЉУБИ брата својега, у свјетлости пребива, и саблазни у њему нема;
    11. А који МРЗИ брата својега, у тами је, и у тами ходи, и не зна куда иде, јер му тама заслијепи очи.

    Свети Филарет Московски:““За непријатеље своје /личне/ МОЛИ СЕ Богу…“
    Има гријех на смрт, за њега НЕ КАЖЕМ ДА СЕ МОЛИ (1.ЈОВАН.5)
    16. Ако неко види брата својега гдје гријеши гријехом не на смрт, НЕКА СЕ МОЛИ, и даће му живот; онима који гријеше не на смрт. Има гријех на смрт, за њега не кажем да се моли.17. Свака неправда је гријех; а има гријех не на смрт(=НЕПОКАЈАНИ ГРЕХ)

    “Отачаство, ондашња Православна Русија, често се називала и домом Божије Мајкe.“
    “Сатирање непријатеља Божијих православно схваћено једино је могуће сведечењем о Христу, онако како су то свети мученици радили, који заиста сатрше непобедиву Римску империју, коју оружијем и ратном доктрином нико до тада није успео да учини.“
    https://nacionalist.rs/ove-reci-vladike-filareta-promenice-vam-zivot-dobro-ih-upamtite/

    ПСАЛМ 137: “…Кћери Вавилонска, злонесрећнице,
    блажен је ко ти узврати ону освету коју си нам учинила;
    блажен ко ухвати и разбије децу(одојчад) твоју о камен.“

    НАРАВОУЧЕНИЈЕ: Одојчад вавилонске кћери су помисли док још не одрасту и постану милси па речи и дела а камен је Исусово Име тј Исусова Молитва о коју и којом размрскавамо главе помисли-зломисли.

    https://stanjestvari.com/2022/03/08/svakodnevna-molitva-svetog-filareta-moskovskog/

  11. @Oliver Kromvel sa divana
    “КО ЈЕ ВАС ПОЗНАВАО НИ ПАКАО МУ НЕЋЕ ТЕШКО ПАСТИ“

  12. @Драган Славнић
    ИСПРАВКА ГРЕШКЕ У КУЦАЊУ
    “гријех на смрт“(=НЕПОКАЈАНИ ГРЕХ)
    “гријех не на смрт“(=ПОКАЈАНИ ГРЕХ)

  13. „спецап“ (сада већ под наводницима) добија обрисе дебакла за армију Рф. По неким релативно непристрасним изворима(„oryx“) за непуна два месеца рата армија Рф је изгубила близу трихиљаде борбених и неборбених возила.. Поред „Саратова“ и „Москва“ је отишла на дно.. Ко може уз још десетхиљада погинулих да овде учита нешто позитивно, „свака му част“ на „логици“.. „.. Русија је регионална сила у опадању..“ (шеф дипломатије Литваније).. Кад је и „зека“ почео да га „ш.. и“, онда.. Што се тиче до сада виђеног, српски речено, трт мрт, одавде оданде и ништа.. Нема овде никакве доктрине већ само жеља да се изађе што мање окаљаног образа.. За друштво из Мо Рф имам само једно питање, шта бре то радите? (поред осталих летелица изгубили су и четри су 34)

  14. @Манојло
    Сви смо ми деца Божија, али нисмо сви усиновљени.
    Сви смо браћа по крви /биологији/, али нисмо по духу.
    И Христос је био брат Јудин по крви, али не и по духу,
    и зато се није за њега молио /бар нигде о томе нема реченог/записаног.
    Да се Jуда покајао, било би му опроштено.
    Исти је случај и са разбојником на крсту који хуљше на Господа:
    да се покајао – и њему би Христос опростио.
    Упорност остајања у греху /чињењу греха/ и непокјање тог греха је хула
    на Духа Светога, и ту опроштаја нема.
    Да ли је Христос замрзео Јуду или горе поменутог разбојника?
    Не, није, али им због њихове упорности у непокајању није могао опростити.
    Они то нису желели, ни хтели, а Господ ни над ким не врши присилу:
    поштује слободну вољу, премда за њима плаче и тужи.
    И та Његова не престајућа Љубав шиба их жеже као несагориви огањ.
    Љубав никада не престаје, па ни у паклу, само што тамо жеже, пече,
    жари, пали…, а у Рају милује, радује, весели, успокојава…
    Христос није осудио Илију зато што је побио 400 Валових жречева,
    јер су хулили на име Господње.
    Зар Арханђео Михаило не поби 180000 војника цара Сенахерима, зато
    што хулише на име Господње?
    Зашто је Господ укорио Јована и Јакова /синове грома/, ватреног
    карактера? Зато што се у њима појавио дух мржње према негостољу
    бивим Самарјанима, а уз Христа не може обитавати демонски дух
    мржње.
    Нема Љубави без Правде.
    “Однос Љубави и Правде је 4 : 2.“ – Старац Арсеније Папачок
    Код хуле на Духа Светога – нема Љубави, већ само Правде!
    То Господ не намеће, то човек сам бира својом слободном вољом.
    Русија је батина у руци Божијој за НАТО, као што су Филистеји
    били за Израиљ /када бо одступили од Закона Божијег/, као и
    Ислам/муслимани за Хришћане, од 6. века па до данашњих дана.
    “Батина је из раја изашла“ – за непослушне!

  15. @Драган Славнић

    БАТИНА ЈЕ ИЗ РАЈА ПОБЕГЛА … СА НЕПОСЛУШНИМА …

    Сваки грех је “САМОКАЗНИВАЊЕ“(+еп Данило) и свако ко греши “САМООСУЂУЈЕ СЕ“(Ап Павле). “Синовима погибли“ унапред Христос опрашта све и увек се моли за све нас: “ОПРОСТИ ИМ ОЧЕ ЈЕР НЕ ЗНАЈУ ШТА ЧИНЕ“ да би сви (спо)знали шта чинимо да сви опроститимо свима све па и сами себи себи дугове наше. Јер сви смо криви за све. Бог није намћор кога треба умољавати и подсећати да нам опрости и да нас воли. Св Филарет каже у свакодневнох молитви да нас Бог воли више што ми икад можемо волети сами себе јер Бог је Љубав и зато јеи човеку (за)дато да постане љубав-бог по благодати. Сигуран знак да нам је опроштено је кад више не чинимо исти грех када нам се понуди (+ст Тадеј)…а само нам се овде на земљи нуди грех …зато на Небу нема покајања јер нема ни могућности греха (што не значи да на небу нема усавршавања… јер “Љубав је вечно напредовање(св Јован Лествичник)). Покајати се не значи само предомислити се ко Јуда што се само предомислио вратио сребренике чак и исповедивши грех да је издао недужног, него се треба преумити из корена бића мислено променити и окренути Богу у загрљај. Покајање је трајно стаље мисленог измењивања ка богомислију – “будите савршени као Отац ваш Небесни“. Блудни син и брат се вратио Оцу док је онај “праведни“ “брат“ и “син“ показао да никад није ни био у загрљају Оца и брата иако званично и уредно споља послушан син. И привидно послушан испаде жешће и годинама полупан ван загрљаја Очевог а бивши непослушни покајан-преумљен и Очевим загрљајем смирено обрадован…и заиста, први ће бити последњи и последњи први. Христос не само да је направио благајником лопова Јуду острашћеног среброљубљем него је и причестио свог издајника. Христос није осудио никога па ни Илију Громовника који ће доћи да би се сараспео са Распетим Богом и целим људским родом јер јер би и он да умре од љубави и ради ње поред Претече и Христа и Богородице. А ап Петар – Камен на коме Христос сазида Цркву – Тело своје и кључни апостол (јер су код њега Кључеви) беше спреман да погине за Христа, па је Малху – запрљаној али живој икони Живога Бога одсекао уво које је Господ тренутно исцели ал убрзо показа св ап Петар пламене вере како без Духа Педесетнице не могаше да жртвује своју част и славу на Крсту па одрекавши се Христа постаде нам спасоносни пример ПОКАЈАЊА ПРАВЕДНИХ . Архангел Михајло није убио него УСМРТИО богохулнике да не би грешили више. Чак је и смрт благовољење Милости Господње јер је смерт допустио Бог Отаца наших и због тога да не би човек живео вечно непокајан у греху. Камо среће да је неки клавир пао на главу Јудиј да му је Ангео Господњи узео душу па тако да избегне бар највећи грех самоубиства. Зато црква канонима брани заједничке молитве за самоубице… педагошки да покаже колико је то велики грех али и због духовне уредности да се не молимо за оне који не желе молитву. Самоубиство је највећа хула на Духа Светог. Христос нам је рекао да је и од самоубиства већи грех ако саблазнимо макар и једно дете. Ипак, грех хуле на Духа није само тврдоглава упорност у непокајању него порицање Љубави Бога и зато је духовно самоубиство (као када су Христа оптуживали да исцељује шурујући с непомјаником) … Воанергес-синови грома су обичајно зилотски били привржени омиљеном старозаветном Пророку тј још увек су били људи старог завета тј тврдога срца које још није омекшала роса Духа Педесетнице. На жалост и данас многи људи Новог Завета живе вером старог завета (“око за око, зуб за зуб = “Бог нека им опрости али ја не могу“ итд) , заробљени у старом завету који Христос није дошао да укине него да γα испуни тј усаврши Новим Заветом (“ево све ново творим“) и зато многи пречесто остају глуви за речи Светог Писма “освета је Господња“. Апостол Љубави и Љубљеник Христов је у дубокој старости понављао само две речи у које стају све беседе света а то су “ЉУБИТЕ ЈЕДНИ ДРУГЕ“

    ИМА ЉУБАВИ БЕЗ ПРАВДЕ !

    ЉУБАВ БЕЗ ПРАВДЕ ЈЕ ИЗАБРАЛА БОЛНА МАЈКА ДА БИ СПАСЛА СВОЈЕ РОЂЕНО ДЕТЕ ОД МАЧА ПРАВДЕ МУДРОСТИ СОЛОМОНОВЕ. Лажна мајка је тврдила пред судом Соломоновим да је њено дете које је покушавала да украде од мајке рођене. Обе су тврдиле да је правда на њиховој страни. И мудри Соломон је схватио како да пронађе праву мајку. Наредио је да се праведно дете расече мачем на пола и свакој жени да се да по половина детета. И рођена мајка је одмах предала своје вољено дете неправди… је рниоеј дала правди д ачеречи њено дете. И Соломон мудри праведно предаде дете љубави мајке која је доказала да МИЛОСТ ЉУБАВИ ЈЕСТЕ И МОРА БИТИ ИЗНАД ПРАВДЕ И ДА ЈЕ ИМА(ЛА) ЉУБАВИ ЗА ДЕТЕ И БЕЗ ПРАВДЕ ЗА ДЕТЕ И МАЈКУ…

  16. Зар не каже пре/мудри Соломон, да греши отац који уклања шибу/правду
    од сина свога?
    Зар у Литургији за оглашене не стоји прозба: “Научи их /Господе!/ Речју
    Истине и Јеванђељу Правде…?
    Зар се не каже још и: “…Правда је Твоја Правда вечна и до века…“?
    Свети Гаврило / Ургебадзе/ Грузијски: “На земљи нема човека који би у
    потпуности могао да објасни шта је љубав. На земљи то нећеш моћи ни
    да схватиш.
    Бог не прима празне приче. Бог воли дела. Добра дела и јесу љубав.
    Доброта/ добра дела/, милосрђе отвара врата Раја, смирење уводи у Рај,
    а Љубав показује Бога /у Рају/.
    Праведник се не боји Бога.“
    Крв невино побијених вапије за освететом пред Господом – за Правду
    Божију.
    Крв побијених у Донбасу, Луганску…
    И Христос тражи освету за сву невино проливену крв од Авеља до крви
    Захарија /првосвештеника/, на превару убијеног код жртвеног олтара у
    храму Соломоновом.

    “ИМА ЉУБАВИ БЕЗ ПРАВДЕ !“

    На Небу, али на земљи /код смртника и грешника/ то не бива.
    Љубав не небу ЈЕСТЕ /трајна, бесконачна садашњост/ у вечности,
    а на земљи БУДЕ / у простору и времену/, уз помоћ Правде, као
    васпитна мера, када је то потребно.
    Зар као деца нисмо осетили родитељску ПРАВДУ, а то доживљавали
    као неправду?
    А то је била, такође, родитељска ЉУБАВ, само са /по нас/ болним
    учинком.
    И, све је то прошло, тако да се као одрасли и не сећамо тога.
    Чак и ми то, кад је потрбано, користимо у васпитавању своје деце,
    са мером и по потреби.
    Зар Христос неће судити људима на страшном/ ПРАВЕДНОМ суду
    по делима њиховим?
    Наравно, судиће: ПРАВЕДНИМА – награда, а НЕПРАВЕДНИМА – казна.
    Зар није по ПРАВДИ Божијој Арханегел Михаил /у рату/ збацио сатану
    са Неба на Земљу/поднебесје, заједно са његовим анђелима.
    Правда Божија је мера Божије љубави према неодговорнима.
    И човек је изгнан из Раја по ПРАВДИ Божијој, мера љубави
    Божије за прекршиоце забране једења плода са “Дрвета познања
    добра и зла“.
    Царска се не пориче, а камоли – Божија!
    За прекршај је уследила казна – протривање из Раја, по Правди
    Божијој.
    За мене грешника мера љубави је – да не мрзим, а када и ако
    узрастем, уз Божију помоћ и лични труд, можда будем уведен у
    виши степен љубави Божије.

  17. Пуковник Карапанџин је урадио одличну војну анализу улажући велики труд у прикупљању и обради података у ситуацији превладавања западне пропаганде у ширењу русофибије и украјинских фејкова. Заиста је требало храбрости у недостатку тачних и потпуних информација упустити се у овакав изазов. Поново се показало да само права струка може решавати сложене проблеме и изналазити решења. Ниједна анализа није идеална, тако да акценат не треба стављати на неке недостатке већ на допринос колеге Карапанџина разумевању војне вештине и објективнијем информисању јавности у ситуацији потпуне контроле медија од стране власти и снажног медијског утицаја са Запада.

  18. @Драган Славнић
    “ “ИМА ЉУБАВИ БЕЗ ПРАВДЕ !“ …
    На Небу, али на земљи /код смртника и грешника/ то не бива.“

    УВЕК ЈЕ БИЛО, ИМА И БИЋЕ ЉУБАВИ ПА И БЕЗ ПРАВДЕ …ИМА ЈЕ И НА ЗЕМЉИ КО И НА НЕБУ ЈЕР ЈЕ ТО СВЕТА ВОЉА ОЧЕВА И ЈЕР НАМ ЈЕ СИН ЈЕДИНОРОДНИ ЈЕДИНИ БЕЗГРЕШНИ, НЕПРАВЕДНО ОСУЂЕНИ, РЕКАО ККАО ДА СЕ ЗА ТО МОЛИМО…
    ИМА ЉУБАВИ БЕЗ ПРАВДЕ ЈЕР ИМА БОГА КОМЕ НЕПРАВЕДНИ СУДЕ “НА ПРАВДИ БОГА“ … И ОСУЂУЈУ БОГА ЉУБАВИ БЕЗ ПРАВДЕ… ИМА ХРИСТА КОЈИ ЈЕ ЉУБАВ И БЕЗ ПРАВДЕ…
    Правда која је логична извире из Свеисодеће Љубави Оца која је надлогична-ЛОГОСНА … јер Љубав није врлина…. Бог је Љубав. Ап Павле у ХИмни Љубави јасно објављује да можемо и мртве васкрсавати и највеће жртве за друге поднсити а опет Љубав немати и ако Бога ЉУбави у себи немамо необожени ништа смо. Зато Љубав нема логичне ступњеве нити постоје врсте љубави јер љубав није врлина. Бог је љубав… и зато узалуд покушавају људи да “воде љубав“ јер Љубав води њих …ако Јој се препусте Један је Бог-Љубав из кога извиру, не “врсте љубави“, него ИЗРАЗИ(=ИСПОЉАВАЊА) Једне Једине Ист(ини)те Љубави Божије као што су породична( родитељско синовско братска) , пријатељска, еротска… Хришћанска божаснтвена логосна љубав није само надлогична него је и нелогична као што је љубав према непријатељима нелогична… и што више волимо оне који непријатељствују то више страдамо то је и наша љубав већа тј више личи на Божију Љубав. Бог нема логичног разлога да нас воли …Он нас воли јер је Он Љубав и јер ми сапостојимо с Њим и Њиме. Св Пајсије Светогорац је говорио да онај који прима-узима љубав има само људску радост а онај који пружа-даје љубав он има и божанствену радост јер само давањем личимо на Бога. Пита у молитви Бога св Јован Дамаскин шта Он тражи од нас и шта би ми могли дати Њему који има све? и одговара: Ти само једно тражиш од нас а то је да се спасемо-да уђемо у Радост Господара својега.
    Самољубље, па и дечије, увек правду сентиментално -душевно недуховно доживљава као неправду тј као суровост “забране“ и као неко мучење. Али деца ако су смирена и када заиста неправедно страдају тада се не јогуне него су чудесно мирна готово весела ко да неправедну казну осећају као миловање Божије… заиста деца су често мученици које родитељи (м)уче…. Господ нам је оставио у аманет да постанемо опет смирени као деца да бисмо ушли у Царство Небесне Радости што су нам имена на Небу записана-што сапостојимо с Богом … будимо мудри као змије – усавршавајмо се (раз)умом а на зло неправде гледајмо као деца – без злопамћења … Јер не суди нам Бог лично него сами себи судимо његовим Духовним Законом Савести уписаним као Божји Упис у сваком од нас. А кад би нам се судило по правди нико се не би оправдао. Ако се бдуемо правдали неће нас Ангели правдати. Спасење се благодарнима даје на Дар а не по (за)слузи. Трудимо се и мучимо да одолевамо греху не зато што се бојимо Бога и казне нити што очекујемо ко “божији најамници“ плату за добра дела него што не желимо да ожалостимо Оца Небесног. Страх Божији није страх ОД Бога него страх од страха и страх од себе самог и божанствени трепет душе као трема трезвена да не погрешимо и не повредимо и не ожалостимо никога па ни себе. У оригиналном језику Псалтира Давидовог хеленским речима “страхом Божијим“ се преводи “НАЈДУБЉЕ ПОШТОВАЊЕ“
    За преслушање у Рају није следовала “казна“ него Божије старање тј васпитна мера јер би било велико мучење да останеш у Рају у коме више не можеш јер више не желиш да се радујеш и напредујеш преумљењем покајања. Адам је тек када је Каин убио Авеља спознао трагедију свога пада. Огањ Љубави Божије у Рају, који су првостворени осећали пре пада као миловања, после пада су почели да осећају као Огањ који пече. А пошто Бог није садиста, онима који су “покварили стомаке“ кушајући плод који нису могли тада да варе недовољно сазрелим стомацима разболели су се па им је Лекар душе и тела преписао дијету тј строжији пост(без већине рајских плодова) за опоравак…

  19. @Манојло

    „На жалост и данас многи људи Новог Завета живе вером старог завета
    (“око за око, зуб за зуб = “Бог нека им опрости али ја не могу“ итд) „, …

    И после ових речи, Брат @Манојло беседи о Христовој Љубави и моли се:
    “И опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима нашима…“
    И то у Великом Посту, Цветне Недеље?!
    Господ ће свима судити: Хришћанима – по Заповестима Новог и Старог Завета;
    Јудејима – по Заповестима /Стари Завет/; иновернима – по Закону Савести и
    атеистима – по Закону Творевине.
    О томе говори/беседи Старац Клеопа!

    Христос Васкрсе, Православни Брате!

  20. @Драган Славнић

    “Љубав не чини зла ближњему; Љубав је, дакле, пунота закона.“(РИМ.13:10)
    Св Пајсије Светогорац: “Молим се – или сви у Рају или нико у паклу“

    “Господ ће свима судити: Хришћанима – по Заповестима Новог и Старог Завета;
    Јудејима – по Заповестима /Стари Завет/; иновернима – по Закону Савести и
    атеистима – по Закону Творевине.
    О томе говори/беседи Старац Клеопа!

    Христос Васкрсе, Православни Брате!“

    Воистину Највећи нам Брат Христос воскресе, радост донесе !

    (Не знам колико сам “Православни Брат“ јер пре би се рекло да сам православни по-четник … профи аматер) Трудим се да сваки дан живим као први и последњи. Што нас не уби само нас праволавнијим чини.

    Рече једном један чоек: “Бог ми је сведок и он нека ми суди“ а правник по струци му одговара да не може тако бити и објасни му, као судски вештак, тумачећи закон, да онај ко ти је сведок не може ти бити и судија.
    Све је за човека створено па да живи и “по Заповестима Новог и Старог“ и “по Закону Савести“ и “по Закону Творевине“…
    Нека буде како жели Љубав-“пунота закона“ Христова.
    Ко више зна биће више бијен … ал од своје савести бијен а не од Бога лично. Све чешће чујемо: “немој да ми причаш , не желим да знам“

    Да, и на жалост, премного пута сам слушао од крштених хришћана, и мирјана и свештеника, ту старозаветну срџбену поштапалицу : “нек им Бог опрости али ја не могу и нећу“ а то је заправо тврдоћа срца старозаветних људи по којом им и због које им је Бог Мојсијем и дозволио крвну освету. Свима опростити је неопходно али такође је неопходно да ником ништа не заборавимо. Такође често замишљамо Бога по нашим аршинима и немоћима па ко вели ако би ја крвицима жестоко судио како ли би им тек праведнији и строжији од мене Господ судио па да тако испаднемо блажи од Бога. Жене чешће виде себе као нежније и милостивије од “млого строгог“ Бога.
    Пазимо како судимо јер каквим судом будемо судили таквим ћемо и сами себи (пре)судити. Ако “осудимо“ Бога да је “судија“ таквим ћемо судом судити и сами себи. Јер “зли и лењи“ слуга закопа самога себе закопавајући од Бога му (за)дати “таланат“ један јер се уплашио Бога осудивши га да је “тврд“, беше уплашен од Бога па тако и смрти па тако уплашен и од живота, самог себе сарани и оптужи Бога за то.

  21. @Драган Славнић
    “Љубав не чини зла ближњему; Љубав је, дакле, пунота закона.“(РИМ.13:10)

    “Господ ће свима судити: Хришћанима–по Заповестима Новог и Старог Завета;
    Јудејима–по Заповестима /Стари Завет/; иновернима–по Закону Савести и
    атеистима–по Закону Творевине.
    О томе говори/беседи Старац Клеопа!

    Христос Васкрсе, Православни Брате!“

    Воистину Највећи Брат Христос воскресе, радост донесе !
    (Не знам колико сам ?Православни Брат“ , пре би се рекло да сам православни по-четник … профи аматер) Трудим се да сваки дан живим као први и последњи. Што нас не уби само нас праволавнијим чини.

    Рече једном један чоек: “Бог ми је сведок и он нека ми суди“ а правник по струци му одговара да не може тако бити и објасни му, као судски вештак, тумачећи закон, да онај ко ти је сведок не може ти бити и судија. Све је за човека створено па да живи и “по Заповестима Новог и Старог“ и “по Закону Савести“ и “по Закону Творевине“…
    Ко више зна биће више бијен … ал од своје савести бијен а не од Бога лично. Све чешће чујемо: “немој да ми причаш , не желим да знам“

    Да, и на жалост, премного пута сам слушао од крштених хришћана, и мирјана и свештеника, ту старозаветну срџбену поштапалицу : “нек им Бог опрости али ја не могу и нећу“ а то је заправо тврдоћа срца старозаветних људи по којом им и због које им је Бог Мојсијем и дозволио крвну освету. Свима опростити је неопходно али такође је неопходно да ником ништа не заборавимо. Такође често замишљамо Бога по нашим аршинима и немоћима па ко вели ако би ја крвицима жестоко судио како ли би им тек праведнији и строжији од мене Господ судио па да тако испаднемо блажи од Бога. Жене чешће виде себе као нежније и милостивије од “млого строгог“ Бога.
    Пазимо како судимо јер каквим судом будемо судили таквим ћемо и сами себи (пре)судити. Ако “осудимо“ Бога да је “судија“ таквим ћемо судом судити и сами себи. Јер “зли и лењи“ слуга закопа самога себе закопавајући од Бога му (за)дати “таланат“ један јер се уплашио Бога осудивши га да је “тврд“, беше уплашен од Бога па тако и смрти па тако уплашен и од живота, самог себе сарани и оптужи Бога за то.

    Нека буде како жели Љубав-“пунота закона“ Христова.

Оставите коментар