Јелена Тасић: Како изгледа ново Порфиријево дисциплиновање владика

У Цркви, која је имала важну улогу у српским бунама и устанцима под турском влашћу, постоје различита искуства кад је реч о политичким иступима епископа

Патријарх Порфирије (Фото: Александар Рокнић)

Две недеље пре расписивања општих избора у Србији Свети архијерејски синод одлучио је да, позивајући се на Устав СПЦ и архијерејску заклетву, упозори све српске архијереје да је „недопустиво било какво учешће у страначким надметањима, давање јавних изјава у корист или на штету појединих странака или кандидата у изборним процесима и ван њих, јер тако стварају смутњу и раздоре у верном народу Божјем и наносе велику штету саборном организму Цркве”.

Та одлука донета је заједно са правилима понашања и кретања архијереја, свештенства и монаштва од којих је већина формално и до сада постојала, а које је Синод „потврдио” на седници 1. фебруара. Писмо упућено српским владикама, у које је Данас имао увид, у име председавајућег Синода патријарха српског Порфирија (Перића) потписао је члан „црквене владе” епископ сремски Василије (Вадић).

Случајно или не, одлука Синода којом се епископима СПЦ ускраћује право на јавно политичко мишљење и говор, донета је после медијске најаве да београдски Недељник у броју од 3. фебруара ексклузивно објављује есеј епископа немачко-диселдорфског Григорија (Дурића), у коме он, између осталог, подржава кандидатуру професора и бившег амбасадора Владете Јанковића као носиоца листе за Београд опозиционе Коалиције „Уједињена Србија”.

Синод СПЦ забранио владикама мешање у политику и напуштање епархија без дозволе

Дан пре текста владике Григорија, епископи СПЦ, чије су епархије у Црној Гори јавно су се заложили за поштовање изборне воље грађана и против формирања мањинске владе.

Да ли су сви они прекршили нова синодска правила и какве им санкције прете из Патријаршије у Београду? Шта ће тек бити са епископом бихаћко-петровачким Сергијем (Карановићем), шире познатим по ранијим изјавама да је „Вучић Бог”, који је десетак дана после синодске забране јавно критиковао опозиционе лидере у Србији? Одговоре на ова и друга питања наш лист јуче није добио ни од Информативне службе ни од портпарола СПЦ епископа бачког Иринеја (Буловића).

Данас је занимало да ли синодска одлука којом се украћује право архијерејима СПЦ да јавно износе политичке ставове има било какве везе са расписивањем општих избора у Србији, под којим датумом је званично упућена архијерејима и шта ће бити са владикама које је не буду поштовале.

На главну црквену адресу за сарадњу са новинарима Данас је упутио и питање да ли забрана јавног изношења политичког мишљења има везе владиком Григоријем, јер је он један од ретких, чак можда и једини архијереј који се поред патријарха Порфирија и владике бачког Иринеја појављује у медијима, а при томе има критичан однос према актуелној власти у Србији.

Владика Григорије: Будимо заједно са Владетом Јанковићем, дошла је „коса до бруса“

Наш лист је занимало и да ли ће се појављивање патријарха, „синодалаца” и других епископа са државним званичницима Србије у различитим пригодама до одржавања општих избора 3. априла, а и после њих, сматрати мешањем у политику и кршењем одлуке Синода?

У Цркви, која је имала важну улогу у српским бунама и устанцима под турском влашћу, од обнове Српске патријаршије у данашњој јурисдикцији пре 1920. постоје различита искуства кад је реч о политичким иступима епископа. У време конкордатске кризе између два светска рата на удару се нашао тадашњи владика жички Николај (Велимировић), који је због јавних „тврдих” ставова контра Краљевске владе и црквене политике остао у Сабору само захваљујући тадашњем патријарху Гаврилу (Дожићу). Обојица су заједно током Другог светског рата завршила у немачком концентрационом логору Дахау, а владику Николаја СПЦ је 2003. канонизовала.

Патријарх Гаврило Дожић, заточеник у оба светска рата

Заговорници нове политичке коректности у врху СПЦ превиђају да од повратка у јавни живот у посткомунистичком периоду, пре више од три деценије, Црква није ћутала и да су њени архијереји, додуше на различитим странама, били умешани у многе важне догађаје. Духовни отац садашњег патријарха, владика бачки Иринеј био је близак са свим властима у Србији од деведесетих година 20. века наовамо, укључујући и актуелну напредњачку. Он додуше никада није волео јавно експонирање, углавном делује из сенке.

Многи памте како је у време рата у БиХ владика бачки са седнице Синода одвео патријарха Павла у Добановце да стави потпис на документ којим је тадашњи председник Србије Слободан Милошевић добио овлашћење да преговара у име босанских Срба, а да „синодалци” нису ни знали где је одвео патријарха. Због ове, али и других његових закулисних радњи сазивани су ванредни Сабори. Без обзира што је сам тврдио да је владика Иринеј „његов главни стуб” у СПЦ, покојни Милошевић више никада није ушао у Патријаршију после сусрета са тројицом јустиноваца, чија имена почињу са „А” – митрополитом Амфилохијем, владикама Артемијем и Атанасијем. Они су били главни и најгласнији црквени критичари његовог режима.

Јелена Тасић: Одлазак последњег аутентичног јустиновца

Иако је био један од учесника стварања ДОС-а, владика Артемије је исти однос због КиМ задржао и према ДС власти, што га је, уз друге међусобице унутар епископата 2010. коштало епархије, рашчињења и искључења из Цркве. „Егзил” га није спречио да о напредњачкој власти мисли и говори оно што су до последњег тренутка јавно чинили и покојни митрополит Амфилохије и владика Атанасије.

На почетку вишестраначја у Србији пре готово три деценије епископима, свештенству и монаштву СПЦ забрањено је оснивање и активно чланство у политичким станкама, мада је и ту било изузетака као што је случај Српске светосавске странке, чији председник је био београдски свештеник Жарко Гавриловић. Критичари Милошевићевог режима трпели су притиске власти.

Предлог за размишљање: Обновити рад Светосавске странке

Прва и друга постава

Портпарол СПЦ владика Иринеј је иначе и, како се наводи на сајту СПЦ, потпредседник Синода и члан заменик актуелне „црквене владе“. У њеној првој постави до мајског Сабора су: председник и једини стални члан – патријарх српски Порфирије (Перић), митрополит дабробосански Хризостом (Јевић) и епископи: сремски Василије и крушевачки Давид (Перовић). Други члан заменик је владика шумадијски Јован (Младеновић).

Слобода кретања

Кад је реч о слободи кретања у СПЦ, позивајући се на црквени Устав и синодске одлуке из децембра 2012, донете под покојним патријархом Иринејом, Синод сад прописује да српске владике не могу да напусте своје епархије без патријарховог одобрења, коме треба званично да доставе разлоге и трајање свог одсуства, као и да за тај период именују „замену“. На патријарху је да о томе обавести Синод који од архијереја тражи и „уздржавање од мешања у послове других епархија“, као да у том погледу канонски поредак поштују и свештенство и монаштво.

Опрема: Стање ствари

(Данас, 22. 2. 2022)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , , , ,

4 replies

  1. Правеци двоструке аршине Архијереји Србске Православне цркве на челу са Синодом, несмотрено праве поделу у народу Србскоме.Истина ,сви смо ми друштвено-политичка бича,јер то пуноправно постајемо са напуњених 18 година, до којих можемо тек занат да завршимо.У тој 18 години немамо шансе да смо досегли ни до нижег чина у војсци(подофивирскога)а ни у Цркви до свештеничкога,где средња богословска школа (траје 4 или 5 година), тако и многа друга професионална усавршавања,а ви сте вец са пунолеством активно (гласањем,слагањем или не слагањем са неким водјом и његовом политиком ) почели да учествујете у политичкоме животу земље.Тужно је то да се толерише свака политичка изјава која подупире владавину Александра Вучица (епископ Сергије „Вучиц је бог,ако му је нека му и тропар састави),можда његов и нека му „богомоље“ подиже,а тек на изјаве противне Вучицевој владавине устаје се у забрану јавнога политичкога опредрљења у Србској Цркви.Мислите ли Ви Преосвецени Епископи да це Вас верујуци због тога више уважавати и поштовати.Варате се јер правите поделу у народу Србскоме и по политичкој линији ,где це народ према Вама имати само дужно поштовање због чина који носите,а не као и човека.

    8
    1
  2. Мислим да ово све отвореније води ка папистичком систему и утапању у католичанство што је скривени подмукли циљ ове црквене власти. Пратите след догађаја….

    16
    4
  3. Nisam stručan , niti dobro informisan , a pogotovo ovlašten da SUDIM , Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi , ni pre 1980 , 1991 , 1995 , 1999 , 2004 , 2008 , pa tako ni
    DANAS .
    Ali jedino što mogu reći , o DISCIPLINI KIČME , a pritome da se ne odnosi na jednu pop grupu iz 80-tih godina , istoimenog naziva , je :
    Novine / nedeljnik pod imenom DANAS i
    novine/ nedeljnik pod imenom NEDELJNIK , su
    se do današnjih dana iskazivali o mnogim temama o
    Majci Srbiji , na takav način da sam se u slučajevima kada sam hteo da vidim i čujem neko drugo mišljenje,(kupovao oba i još neke druge, ovde ne spomenute novine-nedeljnike )gotovo uvek pitao :
    zašto se ja osećam LOŠE , u mojoj glavi i telu posle članaka i komentara o aktuelnim temama, vezane za
    život moje Srbije .
    Sve što mogu da iskreno kažem ja da sam posle par godina , u različitim intervalima , kupujući njihova izdanje, zaključio :
    na njih , trošiti moje dinare , i vreme , više NE .

    13
  4. Желео знати чему ова одлука, из којих разлога и са којим циљем. Ова вест без контекста је подложна интерпретацији, а било би и лепо и корисно знати.

    6
    2

Оставите коментар