У Цркви, која је имала важну улогу у српским бунама и устанцима под турском влашћу, постоје различита искуства кад је реч о политичким иступима епископа

Патријарх Порфирије (Фото: Александар Рокнић)

Две недеље пре расписивања општих избора у Србији Свети архијерејски синод одлучио је да, позивајући се на Устав СПЦ и архијерејску заклетву, упозори све српске архијереје да је „недопустиво било какво учешће у страначким надметањима, давање јавних изјава у корист или на штету појединих странака или кандидата у изборним процесима и ван њих, јер тако стварају смутњу и раздоре у верном народу Божјем и наносе велику штету саборном организму Цркве”.

Та одлука донета је заједно са правилима понашања и кретања архијереја, свештенства и монаштва од којих је већина формално и до сада постојала, а које је Синод „потврдио” на седници 1. фебруара. Писмо упућено српским владикама, у које је Данас имао увид, у име председавајућег Синода патријарха српског Порфирија (Перића) потписао је члан „црквене владе” епископ сремски Василије (Вадић).

Случајно или не, одлука Синода којом се епископима СПЦ ускраћује право на јавно политичко мишљење и говор, донета је после медијске најаве да београдски Недељник у броју од 3. фебруара ексклузивно објављује есеј епископа немачко-диселдорфског Григорија (Дурића), у коме он, између осталог, подржава кандидатуру професора и бившег амбасадора Владете Јанковића као носиоца листе за Београд опозиционе Коалиције „Уједињена Србија”.

Синод СПЦ забранио владикама мешање у политику и напуштање епархија без дозволе

Дан пре текста владике Григорија, епископи СПЦ, чије су епархије у Црној Гори јавно су се заложили за поштовање изборне воље грађана и против формирања мањинске владе.

Да ли су сви они прекршили нова синодска правила и какве им санкције прете из Патријаршије у Београду? Шта ће тек бити са епископом бихаћко-петровачким Сергијем (Карановићем), шире познатим по ранијим изјавама да је „Вучић Бог”, који је десетак дана после синодске забране јавно критиковао опозиционе лидере у Србији? Одговоре на ова и друга питања наш лист јуче није добио ни од Информативне службе ни од портпарола СПЦ епископа бачког Иринеја (Буловића).

Данас је занимало да ли синодска одлука којом се украћује право архијерејима СПЦ да јавно износе политичке ставове има било какве везе са расписивањем општих избора у Србији, под којим датумом је званично упућена архијерејима и шта ће бити са владикама које је не буду поштовале.

На главну црквену адресу за сарадњу са новинарима Данас је упутио и питање да ли забрана јавног изношења политичког мишљења има везе владиком Григоријем, јер је он један од ретких, чак можда и једини архијереј који се поред патријарха Порфирија и владике бачког Иринеја појављује у медијима, а при томе има критичан однос према актуелној власти у Србији.

Владика Григорије: Будимо заједно са Владетом Јанковићем, дошла је „коса до бруса“

Наш лист је занимало и да ли ће се појављивање патријарха, „синодалаца” и других епископа са државним званичницима Србије у различитим пригодама до одржавања општих избора 3. априла, а и после њих, сматрати мешањем у политику и кршењем одлуке Синода?

У Цркви, која је имала важну улогу у српским бунама и устанцима под турском влашћу, од обнове Српске патријаршије у данашњој јурисдикцији пре 1920. постоје различита искуства кад је реч о политичким иступима епископа. У време конкордатске кризе између два светска рата на удару се нашао тадашњи владика жички Николај (Велимировић), који је због јавних „тврдих” ставова контра Краљевске владе и црквене политике остао у Сабору само захваљујући тадашњем патријарху Гаврилу (Дожићу). Обојица су заједно током Другог светског рата завршила у немачком концентрационом логору Дахау, а владику Николаја СПЦ је 2003. канонизовала.

Патријарх Гаврило Дожић, заточеник у оба светска рата

Заговорници нове политичке коректности у врху СПЦ превиђају да од повратка у јавни живот у посткомунистичком периоду, пре више од три деценије, Црква није ћутала и да су њени архијереји, додуше на различитим странама, били умешани у многе важне догађаје. Духовни отац садашњег патријарха, владика бачки Иринеј био је близак са свим властима у Србији од деведесетих година 20. века наовамо, укључујући и актуелну напредњачку. Он додуше никада није волео јавно експонирање, углавном делује из сенке.

Многи памте како је у време рата у БиХ владика бачки са седнице Синода одвео патријарха Павла у Добановце да стави потпис на документ којим је тадашњи председник Србије Слободан Милошевић добио овлашћење да преговара у име босанских Срба, а да „синодалци” нису ни знали где је одвео патријарха. Због ове, али и других његових закулисних радњи сазивани су ванредни Сабори. Без обзира што је сам тврдио да је владика Иринеј „његов главни стуб” у СПЦ, покојни Милошевић више никада није ушао у Патријаршију после сусрета са тројицом јустиноваца, чија имена почињу са „А” – митрополитом Амфилохијем, владикама Артемијем и Атанасијем. Они су били главни и најгласнији црквени критичари његовог режима.

Јелена Тасић: Одлазак последњег аутентичног јустиновца

Иако је био један од учесника стварања ДОС-а, владика Артемије је исти однос због КиМ задржао и према ДС власти, што га је, уз друге међусобице унутар епископата 2010. коштало епархије, рашчињења и искључења из Цркве. „Егзил” га није спречио да о напредњачкој власти мисли и говори оно што су до последњег тренутка јавно чинили и покојни митрополит Амфилохије и владика Атанасије.

На почетку вишестраначја у Србији пре готово три деценије епископима, свештенству и монаштву СПЦ забрањено је оснивање и активно чланство у политичким станкама, мада је и ту било изузетака као што је случај Српске светосавске странке, чији председник је био београдски свештеник Жарко Гавриловић. Критичари Милошевићевог режима трпели су притиске власти.

Предлог за размишљање: Обновити рад Светосавске странке

Прва и друга постава

Портпарол СПЦ владика Иринеј је иначе и, како се наводи на сајту СПЦ, потпредседник Синода и члан заменик актуелне „црквене владе“. У њеној првој постави до мајског Сабора су: председник и једини стални члан – патријарх српски Порфирије (Перић), митрополит дабробосански Хризостом (Јевић) и епископи: сремски Василије и крушевачки Давид (Перовић). Други члан заменик је владика шумадијски Јован (Младеновић).

Слобода кретања

Кад је реч о слободи кретања у СПЦ, позивајући се на црквени Устав и синодске одлуке из децембра 2012, донете под покојним патријархом Иринејом, Синод сад прописује да српске владике не могу да напусте своје епархије без патријарховог одобрења, коме треба званично да доставе разлоге и трајање свог одсуства, као и да за тај период именују „замену“. На патријарху је да о томе обавести Синод који од архијереја тражи и „уздржавање од мешања у послове других епархија“, као да у том погледу канонски поредак поштују и свештенство и монаштво.

Опрема: Стање ствари

(Данас, 22. 2. 2022)

Categories: Преносимо

Tags: Јелена Тасић, Епископ умировљени Атанасије, СПЦ, Свети Архијерејски Синод, владика Артемије, владика бачки Иринеј, митрополит Амфилохије, патријарх Порфирије, протојереј Жарко Гавриловић