Друга Часна трпеза у православним црквама је плод насиља римокатоличких окупатора Венеције и Аустрије. Таквих црква је било пуно, од Далмације све до Спича
Протојереј Јован Пламенац (Извор: Снимак екрана)
„Ја сам врата; ако ко уђе кроза ме спашће се“
(Јован 10, 9)
Спасти се, једноставно речено, значи у вјечном животу бити у заједници са Господом Исусом Христом. Смисао земаљског живота је припрема за вјечни живот у заједници са Богом. Та припрема састоји се у жртвеном труду.
Цар Константин је био многобожац, све док није био признан од Господа пред битку са Максенцијем, када му се на небу појавио крст на којем је писало „Овим побјеђуј“.
Црква, која је по својој природи богочовјечанска, дакле и човјечанска, још од тог времена пролазила је кроз искушења несугласица између источних и Римске цркве, прије свега због питања примата Римске цркве. Ове несугласице су се кроз вјекове продубљивала и добиле су и догматски карактер. Кулминирале су у 9. вијеку, у вријеме константинопољског патријарха Фотија. И данас су веома живе. Оставиле су дубоког трага и у Спичу.
На зиду манастира Ратац до прије пар деценија постојала је табла на којој је било уписано ктиторство краља Милутина Немањића. Скинули су је, у садејству, иновјерци.
Посљедица тих несугласица су и тзв. двоолтарне цркве, цркве са двије Часне трпезе, у Сутомору, Свете Петке и Свете Ћекле (Текле). У јавности је створена представа, ојачана комунистичким братством и јединство, да су ове цркве плод екуменског суживота римокатолика и православаца у Спичу.
Истина је сасвим другачија: та друга Часна трпеза у православним црквама је плод насиља римокатоличких окупатора Венеције и Аустрије. Таквих црква је било пуно, од Далмације све до Спича. Из свих њих, римокатоличке Часне трпезе су, након ослобађања од римокатоличких окупатора, избачене. Остале су једино у овим двјема у Сутомору.
Истински суживот римокатолика и православца у овим крајевима огледа се у њиховим пријатељствима, кумствима па и брачним заједницама, а не у богослужбеним компромисима.
Бесједа на празник Светог цара Константина и царице Јелене, 3. јуна 2024, на остацима манастира Ратац
Наслов и опрема: Стање ствари
Извор: Православна црквена општина Бар
Categories: Гостинска соба
Оно што се данас у говору филопапистичке науке најчешће назива Великим расколом између Источне и Западне Цркве, у 11.в., при чему се кривица за њега „на равне части“ и сводећи догађај, углавном, на борбу за превласт и територије, стари српски писци и летописци називали су јасно и гласно и сасвим просто – одступништвом Латина од Православља: „… Одступише Латини од Православља…“
Несугласице бивају међу људима када су у питању ствари од овога света. Када је у питању вера Цркве Христове, која „није од овога света“ постоји Истина вере Христове и њени верни и прави сведоци, и одступници од Истине Једне Свете, Саборне и Апостолске Цркве, јудински и јересју прелешћени издајници Истине и кваритељи и вере и поверене им пастве. Зато што су најпре одступили од Истине, они су за своје одступништво, за своју лаж, укорењену у земаљскоме царству, и тражили и траже примат. Зато је наслов овог. одличног текста непримерен.
Исправка омашке: ….при чему се кривица дели „на равне части“ и догађај своди…