Бокан од споменика Стефану Немањи и улице Хероја са Кошара не види да је признање Косова „на гол линији“, ЛГБТ идеологију у Србији, Рио Тинто, Европрајд, Јовањицу, Савамалу…
Извор: Фејсбук страница прот. Ј. Пламенца
Драгослав Бокан је у емисији Младена Стојовића „Контроверза“ на ТВ „Адрија“ 22. маја казао да ја не разумијем што је рјешење за излазак из актуелног страдања српског народа, који је пут изласка српском народу из актуелног ропства, да сам маштар, сањар…, рјечју – Пинокио.
Бокан од споменика Стефану Немањи, улице Хероја са Кошара, споменика мајору Тепићу… не види полупане гласачке кутије 2013. и укидање елемената српске државности на Косову и Метохији, Бриселско-охридски споразум којим је признање Косова за државу од стране Србије доведено „на гол линију“, одговорност режима у Београду за имплементацију западњачке новопаганске ЛГБТитд идеологије у законодавство, школство, медије, науку, културу… у Србији, Рио Тинто, Европрајд, Јовањицу, Савамалу…, и мук високе јерархије, али и скоро свег осталог клира Српске православне цркве на ово.
А мени је све ово заклонило наведене споменике и улице у Београду.
Бокан је своје неспорно родољубље преточио у вучићељубље, надредио га свом христољубљу и, мало-мало, ето га у медијима.
Драгослав Бокан: Мржња према мени понекад превазилази ону према Александру Вучићу
Ја због мог јавног христољубља, из којег произилази и моје родољубље, једва да досежем нешто више од друштвених мрежа, а и ту у малим границама.
Па, просудите ко је српски Пинокио, ја или – Бокан.
Допуна наслова и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница прот. Јована Пламенца)
Categories: Гостинска соба
И протојереј Јован Пламенац и Бокан су српски родољуби. Наравно и ту имамо истинске родољубље којима је родољубље циљ и лажне националисте којима је родољубље средство до циља, И протојереј Јован и Бокан припадају првој групи.
Гријех Бокана, поред родољубља што је већ у перцепцији србофобичног крда неопростив „гријех“, јесте што често гостује по српским медијима, а човјек када пуно прича увијек каже што шта што није требао, тако и Бокан каже подоста тога што није требао, и што у тим иступима не удара по Вучићу колико би по људима умова контаминираних дневном политиком морао.
Обавеза мислећих српских родољуба јесте да некад сагледају ширу слику, покушају разумјети шта се иза бријега ваља, исправно мислити и исправно чинити није исто, ни добре намјере саме по себи нису довољне, јербо како нас подучи извјесни Самјуел Џонсон „пут до пакла некад је поплочан добрим намјерама“.
Који је избор чињења и нечињења бољи, исправнији, не мора се показати одмах и сад, не ријетко тренутни привид се покаже погрешним, наопаким, то зна водити разочарењу у неке људе или у прекор себи што смо се у осуди огрешили о неке људе.
Бокан не може бити Пинокио, јер њему сваки пут када се појави,
у пуном стасу и гласу, све више и више (врло видно) расте “тиба“,
још мало па као говећи бураг, а нос му тако дође све мањи и мањи.
У друштву са Вучићем, он све више подсећа на ЛАЖУ, а Вучић
на ПАРАЛАЖУ -статистички просек зараде од тренутних 800 до
обећавајућих (од) 1.500 до 2000 евра.
Чуј, Боканово истинско родољубље.
Бокан паразитира на туђима славама још од деведесетих, након што је завршио са рекетирањем Београдских локала са данас покојном, а тада његовом животном сапутницом Исидором Бјелицом.
Одскочио је са покојним Калајићем и злоупотребио његово поверење тако што је покушао да уз помоћ два до данас непозната свештеника изведе обред опела над његовим мртвим телом у мртвачници, без одобрења породице и упркос Драгошевој жељи.
Онда му је требало да се искобеља из проблема са типовањем и рекетирањем у Новом Саду, па му је Бог послао Александра Вучића који је одувек био спреман за такве врсте аранжмана. А и породица велика, патриотизам се јели, не маже на хлеб, па му се таква врста „проветљења“ вишеструко исплатила.
Код Бокана је ствар чиста, он је захваљујући својој ерудицији потпуно свестан својих поступака и нема никакве сумње да схвата тежину својих поступака, али га то ни на који начин не обеспокојава, што само показује о каквој се врсти човека ради.
Врло интелигентан и образован човек, али без икаквих моралних и етичких кочница, језива комбинација, спреман на све због оваквог или онаквог интереса што би га да је мало опрезнији у комуникацији са јавношћу могло да одведе на врло високу позицију у друштву, а то би онда била катастрофа по друштво. Имамо пример једног таквог актуелног на сцени.
Зато ми је фасцинантно да неко њега назива верником и родољубом, њега који је због синекура продао и једно и друго чим му се за то указала прилика.
je jedan od retkih koji su (barem na „Stanju stvari“) provaljeni na vreme! On je preokrenuti titoista. „Ko si ti da znas“ („Ima ko treba da zna“) je bio njegov odgovor i ljudima koji su kritikovali crkveni vrh i onima koji kritikuju drzavni vrh! Od njega sam i video da je sovinizam mrznja prema drugim narodima, a nacionalizam prema svom, jer se svaki nacionalizam zavrsava u oligarhiji, u „MI“, a svi ostali su ko-si-ti-da-znas! Nacionalizam je samo to „MI“ unutar naroda kojem niko izvan „MI“ nije dorastao i koje na kraju dovede narod do propasti, jer mu tako treba, kada ne moze da pobedi nizu rasu – Ruse, ili se zivi u strahu da vas vlast ne posalje u Hag, pa se zato sveti narodu, dok se clanovi te vlasti ne diraju ili cak inkorporiraju! U komentarima na Vucicevio ponasanje u UN, neko je spomenuo kiceraj. Za razliku od lepote koja obuhvata i uvlaci u sebe, kic odbija, on je nasilan i odguruje od sebe kao policijski kordon. Ko u Bokanovim kicerajskim besedama o nesretnom Jasenovcu i „decijim glavicama“ nije prepoznao Bokana koji sa gadjenjem govori o „decijim glavicama“ studenata „podmetnutim“ pod policijske pendreke tokom protesta protiv Vucica, ima i estetske, a samim tim i eticke probleme. Kic je nagovestaj pokvarenosti!
Критиковати оца Јована Пламенца, необориву стену изворне вере православне, Светосавља и српства – каква дрскост!
„Српски свет“ ради посао. Покушава својим лавежом да надјача гласове који га разобличавају. Увијек против Срба из Црне Горе.
Али,човек објашњава да драги Прецедник има стратегију,визију чију суштину нико не може досећи због велике дубине и мисаоности !
Бокан се представља великим верником а женио се 3-4 пута противно црквеним канонима. О његовим ратним и профитерским данима да и не причам. Прво се прославио и порчуо као бот владике Иринеја Буловића да би га сада преузео Велики Вођа. Многе људе је разочарао јер се очигледно продао. Није више свој.
Dokon um – djavolovo igraliste, pa sam tako dokoni ja, posle ko zna koliko godina, pogledao „Cirilicu“ (koja ne da je nestala kao pismo, vec se i njeno ime pogresno akcentuje), naravno na preskoke, jer je neizdrziva.
Pisao sam o razlici izmedju drzave i domostroja, izmedju res publica i res privata i kako se Srbija pretvara u privatno vlasnistvo u vidu Farme sa gazdom i narodom koji tretira kao stoku! Elem, ovo gledanje „Cirilice“ sa BoTkanom, Seseljom, Cirjakovicem… me je uverilo da mi nismo tek Farma, vec „Zivotinjska farma“ kojom vladaju svinje i vrsi se pozivotinjenje ljudi.
Evo dva argumenta za to. Vuciceva obracanja, npr. kada je sam sebe optuzio za korupciju na pocetku pandemije govoreci u besu da nece vise dozvoljavati da se tenderski uslovi menjaju po zahtevima Zapada, kako ih ne bi mogli zadovoljiti Kinezi, njegovo objasnjenje da je podrzao Hilari Klinton, jer je pametan, pa ispao glup, a da ne govorimo kada ne spreci rezoluciju o Srebrenici, a spreci o Jasenovcu i u dva dana Nemacku nazove neprijateljem, a onda najvecim prijateljem! Ova obracanja impliciraju da bica kojima se Vucic obraca nemaju ljudske kognitivni sposobnosti, cak ni bazicnu – pamcenje. Drugo, ova emisija „Cirilice“ me je bukvalnovratila u devedesete i pricu da je Milosevic drzava, a opozicija neprijatelji drzave. Dakle, ljudi nisu, posle svega, promenili obrasce ponasanja, samo su sada pod miloscu Zapada da unistavaju drzavu i unose podeleu narod.Nasilje nad kognitivnim sposobnostima ljudi, primoravanje da prihvataju protivrecne stvari i ocigledne neistine je pretvaranje ljudi u zivotinje!
Dakle, ova bica nemaju sposobnost promene ponasanja, a obracaju se bicima koja nemaju ljudske kognitivne osobine – to je „Zivotinjska farma“, vladavina svinja nad ostalim zivotinjama. Te zivotinje treba vratiti u svinjce, stale, torove, oduzeti im gradjanska prava, pravo rada u drzavnim i javnim institucijama i tako osloboditi novu radnu snagu i kljucno, oduzeti im imovinu i jasno pokazati da politicki kriminal nece vise isplacivati!
ОТВОРЕНО ПИСМО Драгославу Бокану – “Пинокију“
Хоћеш ли за твоју децу “Ноћ вештица“ или “Детињце?
Хоћеш ли да ти децу ЛГБТ-изују, од вртића до факултета?
Хоћеш ли да нам уџбенике за нашу децу састављају
и уређују странци?
Хоћеш ли да све приватизују (и тебе са гаћама заједно)?
Хоћеш ли да све буде у Србији страно, а ништа СРБско?
Хоћеш ли отаџбину без КиМ?
Хоћеш ли да те трују отровима из ваздуха?
Хоћеш ли да те пелцују (тебе и твоју децу) као
огледне куниће “домаћим“ вакцинама страног
порекла?
Хоћеш ли протеривање домаће и увоз стране
радне снаге?
Хоћеш ли бели лук из Кине, а не домаћи?
Хоћеш ли пасуљ из Турске, а нећеш домаћи?
Хоћеш ли кромпир из Холандије, а нећеш домаћи?
Хоћеш ли смрзнуто месо из Аргентине, Бразила, а нећеш
свеже домаће (јер побише сав сточни фонд)?
Хоћеш ли млеко (у праху) из Пољске, а нећеш
домаће?
Хоћеш ли парадајз из Албаније и Македоније,
а нећеш домаће?
Хоћеш ли текстил, одећу и обућу из иностранства,
а нећеш домаће?
Ако све ово хоћеш и подржаваш, онда је то – “ПОБЕДА“, а ускоро,
колико сутра, то ће и за тебе и за твоју децу бити – поБЕДА!
Ако ништа ово нећеш и не желиш (макар због своје деце), онда се
застиди као Пинокије из твог детињства.
Увредљиво је за ПИНОКИЈА (из нашег детињства) да понесеш
његово име.
Немој бити мува јер се она без икаквог стида и срама увек
лепи на своју “посластицу“ као ти на Александра Вучића.
Али, не лепиш се само ти, имаш пратиоце и из врха СПЦ!
Још увек имаш прилику да се јавно изјасниш – да ли си ПЕЧЛА
или МУВА?
Пчела је вазда на миоморисном цветном праху и меду, а мува,
непогрешиво, на – ПОГАНИ, политичкој погани владајућег режима
и прозападне опозиције!
Оче Јоване, нећа нама бити другачије јер нема овде више правих Срба – па с’тога ни на чело не може да дође прави Србин.
Ево у Нишу победи председник друштва српско-америчког пријатељства, који је КЦ Ниш реновирано у сарадњи са америчком војском, чији амблем и данас стоји у, од бомбардовања, страдалном Нишу.
Ето такав ће неки да замени АВ-а кад дође време.
Кумунисти су 1945 побили све што вреди и напунили пасија гробља, оно што је остало је било неутрално и пријемчиво за обраду. У деценијама напред то се расрбило и позападњачило, не зна то више србски да мисли.
Имали смо Слобу који је био Србин и суверен на минимуму, али и он такав нам је био тежак и као посета смо кидисали док га нисмо смакли.
Западољупци су по мери овог народа и нараштаја. Правих Срба је остало у траговима и не могу бити ни покретачка снага а камо ли критична маса.
@A head full od dreams
„нема овде више правих Срба“ – има колку еден, загарантирано.
„…оно што је остало је било неутрално и пријемчиво за обраду.“ – не е, не кажуваш вистината.
„Имали смо Слобу који је био Србин“ – он себе никогаш не викаше така.
„Западољупци су по мери овог народа и нараштаја.“ – повторно не кажуваш вистината.
Правих Срба је остало у траговима…“ – има еден, тоа ти го кажувам, ама тоа ти ли си?
Ако ми ти Џафњри то кажеш, па макар и цинично, онда сигурно јесам.
То што нема, не значи да неће да буде.
Удар ће из овог камена да избије искру. Мени је само жао, што се Србин у нама неће пробудити на неки мање болан начин.