Јелица Ћирика: Самхаин – келтски празник „Ноћ вештица“

Разграђивање традиције врши се и путем замене српских народних обичаја новим, туђим, и најчешће погубним обичајима, какви су покушаји постепеног увођења Ноћи вештица

Фото: Гети

У ноћи последњег дана октобра милиони људи западне културе, уз маскенбале, логорске ватре и бундеве, прослављају Ноћ вештица. У САД је реч о једном од најкомерцијалнијих празника, одмах након Божића.

Trick-or-treating је обичај у Ноћи вештица, у којој деца у костимима иду од куће до куће, тражећи посластице уз фразу „смицалица или посластица“. „Посластица“ је обично неки облик слаткиша, иако се у неким културама уместо тога даје новац. „Смицалица“ се односи на претњу, обично безазлену, да ће нанети несташлук власнику куће или њиховој имовини ако се не да посластица. Неки власници кућа сигнализирају да су вољни да поделе посластице постављајући украсе за Ноћ вештица испред својих врата; други једноставно остављају слаткише на својим тремовима да их деца слободно понесу. Куће такође могу оставити упаљено светло на трему као индикатор да имају слаткише.

Порекло обичаја

Древни народи симболички су се поистовећивали са животним циклусом замишљеног бога Сунца рођеног на зимски солстициј (21. децембра), како година пролази, тако он израста из детета у младића, зрелог човека, краља на врхунцу моћи, на старог мудраца, све до коначне смрти јесењег еквиноција (22. септембра). Потом се поново појављује средином јесени (1. новембра) као дух са другог света и најављује своје рођење на зимски солстициј. Тако се може објаснити невероватно много народних обичаја. Они имају потпуни смисао унутар тог занимљивог митологема који потиче из древне индоевропске митологије, која метафорички говори о сржи паганске филозофије. Годишњи циклус попримило је свој коначни облик и интерпретацију у неопаганству, након што га је популаризовала група Неопаган Вика (Wicca).

У Вики се славе сабати и есбати. Сабата је осам и чине коло године, њима се слави природа и утицај Сунца на земљу и све на њој. Есбати су дани пуног или црног Месеца којима се слави његов утицај на земљу и све на њој.

Сабати славе, дакле, Сунце као симбол бога. Четири су велика сабата и четири мала сабата. Имена и обичаји великих сабата су јаче повезана с келтском културом, док су мали сабати јаче повезани с германском, односно англосаксонском културом.

Година се дели на два дела: лето – топли део године којим влада бог, и зима – хладни део године којим влада богиња. Сабати којима се година дели ната два дела су Самхаин (31.10) и Белтане (1. 5), уз њих, велике сабате чине Лугхнасад или Ламас (1. 8) и Имболц (1. 2). Мале сабате чине Јуле, Остара, Летњи солстициј – Литха и Мабон.

Викански симбол ‘коло живота’

Самхаин (Самаин, Саовин) има келтско паганско порекло, а неке неолитске гробнице у Ирској су усклађене са изласком сунца у време Самхаина. Први пут се помиње у најранијој ирској књижевности, из 9. века, и повезан је са многим важним догађајима у ирској митологији. Стара литература каже да је Самхаин обележаван великим окупљањима и гозбама и тада су отваране древне хумке, од су виђене као портали у онај свет.

У предвечерју Самхаина сматрало се да су духови ходали земљом, јер је то било време када су се отварала ’врата’ у други свет, дозвољавајући натприродним бићима и душама мртвих да дођу у наш свет. Гали су веровали да овај празник обележава дан када се небо и земља спајају, а мртви се мешају са живима. Келти су за овај празник правили ломачу у коју су бацали стоку као жртву мртвима. За овај фестивал се приређивао и маскенбал како би се живи помешали и помирили са „злим духовима“. Почетак зиме се можда сматрао најприкладнијим временом за то, јер је то било време ’умирања’ у природи. Сматрало се да душе мртвих поново посећују своје домове тражећи гостопримство. Остављена су била места за трпезом за њих као и поред ватре. Веровање да се душе мртвих враћају кући једне ноћи у години и да се морају умирити има древно порекло и налази се у многим културама широм света. Сер Џејмс Џорџ Фрејзеру својој књизи из 1890. године Златна грана: Студија о магији и религији каже:

„Можда је била природна помисао да би приближавање зиме требало да отера сиромашне, дрхтаве, гладне духове из голих поља и шума без лишћа у заклон викендице“.

Међутим, душе захвалних сродника могле би се вратити да дају благослове исто тако лако као што би се душе којима је нанесена неправда, вратиле да би се осветиле.

Самхаин у дословном преводу значи „крај лета“. Он је почетак новог циклуса, Нове године; најављује зиму и говори да долази време кад ће биљке и храна почети да се суше, односно да је жетвама крај. Ако нешто преостане на пољу, ти плодови не смеју да се дирају, већ се остављају духовима природе. То је време кад душе напуштају овај свет и реинкарнирају се. Ова ноћ се сматрала за ноћ магије и хаоса. Било је то време када је требало окупити стоку са испаше и склонити је од предстојеће зиме. Стада су пролазила између две ватре да би се прочистила, након чега су затварана у штале или клана да би се направиле залихе меса. Ове ватре су служиле и да осветле пут до куће живим и мртвим члановима породице. Зле вештице и пакосни вилењаци су, према веровању, били посебно моћни у ово прелазно доба године, али су се могли отерати великим ватрама, светиљкама или свећама које су се палиле у бундеви и остављане на прозорима да би заплашиле зле духове. У неким деловима Велике Британије 5. новембра се слави Ноћ ватре која је заменила Ноћ вештица. Ватре се на ову ноћ пале и данас у Ирској и у деловима северне Европе.

Франсиско Гоја, Погреб сардине, c. 1812–1819

Осим жртвовања животиња боговима и окупљања око ватре, Келти су често носили и костиме од животињске коже, како би збунили духове и како не би били обузети. Такође су веровали да носећи маске оличавају своје мртве претке. Младићи су се облачили као жене и обрнуто, означавајући привремени слом нормалних друштвених подела. У ранијим верзијама „смицалица или посластица“, веровало се да су костимирани Келти ишли од куће до куће и смешним понашањем тражили храну и пиће. Ова пракса је инспирисана можда старијим обичајима остављања хране и пића на отвореном као дар натприродним бићима. У средњовековној Великој Британији, учесници су ишли од врата до врата и тражили храну у замену за молитву за мртве.

Са собом су носили лампионе од издубљене репе, а свећа која се налазила унутра предочавала је душу заточену у чистилишту. Неки кажу да су се ти лампиони користили да би се отерали зли духови. По старој ирској легенди постојао је Фармер Џек, похлепни коцкар, који је продао душу ђаволу, али кад је ђаво дошао по своје, Џек је успео да протера ђавола на дрво, и тамо га држи заробљеног уклесаваши у дрво крст. За казну ђаво га је проклео да заувек лута ноћу, осветљавајући пут свећом која светли из репе. Током 19. века, у Северној Америци су уместо репе почеле да се користе бундеве, јер их је било у изобиљу и могле су лако да се издубе и изрезбаре.

Самхаин је временом доживљавао модификације, а у 7. веку папа Бонифације IV прогласио је 1. новембар за дан Свих светих. Ноћ пред овај дан је и даље слављена уз ломаче, костиме и параде, само уз ново име – ноћ уочи Свих светих (All Hallows Eve или Halloween). Европски мигранти су пренели Ноћ вештица у Америку, а сама прослава је постала популарна почетком 19. века са великом миграцијом ирског становништва. Град Анока у држави Минесота је можда дом прве званичне прославе Ноћи вештица. Почевши 1920. године, град је почео са приређивањем параде и прављењем ломаче, а неки учесници су чак ослободили стоку на улицама града.

У ово време, поред Келта, дан сећања на преминуле и одавања почасти прецима, славили су Египћани и староседеоци Мексика. Стари Словени су у ово време славили празник под називом Празник Бабе и Деде.

Покладе

По форми врло сличан Ноћи вештица су Покладе – народни празник Словена. Његови корени су такође пагански и везани за обележавање култа Сунца и доласка пролећа. Код Срба покладе су црквени и народни празник уочи почетка великих постова: божићњег, ускршњег, великогоспојинског и петровског поста. Према врсти хране која се спрема, у народу постоје и други називи. Тако се покладе називају беле, или сирне кад је обавезно обредно једење белог мрса; месне, кад се углавном спремају јела од меса. Проштене или прочка покладе су добиле назив по обичају да се на овај дан све увреде опраштају, како би и нама било опроштено, и да бисмо као такви, ушли у период наступајућег поста.

Покладе (Фото: Камерадес/Портал Млади)

Маскиране поворке ишле би певајући селом, док би их сељани даривали месом, колачима, и код Васкршњих поклада – јајима. Учесници поворке би најчешће били сеоски младићи, а ређе и девојке, који певају уз смех и шалу. У Херцеговини и на северу Војводине, села обилазе поворке „мечкара“, или „машкара“, нагарављених мушкараца, одевених у дроњке. Народна веровања су повезивала период поклада са повећаном опасношћу од злих сила и вештица, од којих се народ штитио на симболичне начине, белим луком или паљењем обредних ватри. Карактеристично за „машкаре“ јесте бука, која се добијала лупањем у шерпе и гласном песмом, како би се отерала зима – Морана и како би се пробудили Јарило и Велес, који доносе пролеће. Зима се терала најчешће маскама вука и других звери, израђена од животињских делова: крзна, рогова и вуне, и уз помоћ различитих мотки, имала је улогу да уплаши демона, да не прилази берићету тога села.

Битка за душу народа

Како је говорио наш уважени етнолог др Драгомир Антонић, важно је знати да се данас одиграва битка за душу и обичаје јер је потребно створити „новог глобалног човека“, „ослобођеног“ локалне традиционалне културе. Тај нови човек који се ствара добиће и нови културно-духовни образац, према свом нивоу свести и образовању. У те сврхе служе ријалити програми, и други садржаји лишени сваког смисла и доброг укуса.

Јелица Ћирика (Извор: Лична архива)

Разграђивање традиције врши се и путем замене српских народних обичаја новим, туђим, и најчешће погубним обичајима, какви су покушаји постепеног увођења Ноћи вештица, најпре путем медијске пропаганде, преко поп културе, наметањем одређених животних стилова, а затим и увођењем одређених потрошачких продуката.

Дакле, славимо православне хришћанске празнике, у које је уткано и народно биће; игноришимо погубне новотарије, за спас сопствене и народне душе.



Categories: Аз и буки

Tags: , , , ,

8 replies

  1. Youtube: Block out – Beltane

  2. Jaко ми се свидео чланак аутора Јелене Ћирике о Талибанима, а и овај је прилично дубок.

    Али оно што би ми као родитељу конкретно требало јесте шта да кажем детету у вези са овим празником? Да ли ће нека оштра прича или забране имате само контраефекат, односно зар не треба дозволити и ово и учити вери, па нека дете само просуди када стаса?

    Мислим да је много корисније да се дају конкретни савети у вези са понашањем родитеља и деце, него апстрактна прича о томе да је ово борба за душу народа и/или потрошачко/глобалистичко друштво, што у доброј мери свакако јесте.

    13
    5
  3. Tako je sestro Jelice,tako je.

    14
  4. Dakle zivi i mrtvi cine zajednicu.De Kulanz kaze da se drevni covek mogao preseliti samo ako sa sobom ponese zemlju i pretke, a to se cinilo uzimanjem komada zemlje.Zemlja bi bila bacana u rupu koja bi bila zatrpana i tu napravljen zrtvenik i zapaljena vatra kao ognjiste grada.Odredjenim danima su mrtvi posecivali potomke.U ovoj zajednici je vreme ciklicno, ali proslost pre vodi sebi, nego SADA. Sada ne postaje tacka O-SADASNJENJA svake tacke u vremenu.Proslost ga prevazilazi iduci ka sebi.Zato je tesko razumeti politicku prirodu ove zajednice za razliku od moderne.Recimo da je u ovoj zajednici smrt iza.

    Hriscanstvo donosi buducnosni susret svih ikada zivelih pred Strasnim sudom.Tako ono negira svaku smrt, svako SADA u buducnosti.Ovde je smrt ispred-iza, ona je ispred u buducnosti, ali iza kao ukidanje svake smrti.Ovde je O-SADASNJENJE ukidanje svakog SADA u vaskrsu svih predaka i potomaka.Hriscanska zajednica je zadnica zivih i mrtvih okrenuta buducnosti.

    Politicka zajednica smrt ima iz-medju.Politicka zajednica je zajednica u kome je Drugi izvor smrti. Ona je zajednica u kojoj je forma smrti pre svega nasilna.Smrt je iz-medju, kao virus, pa drzava moze da se predstavlja kao zastitnik od neodredjenog koji je medju-nama.

    Horor.Rodonacelnik svih horora, roman Meri Seli „Frankenstajn“ povezuje dve danas aktuelne stvari, smrt i nauku.Moderni prometej hoce da otme bogovima besmrtnost.Smrt postaje bolest.Ne samo smrt, proslost.Horori pocivaju na pretpostavci da „istorija“ nije savladala bilost u proslost, kao uslov vecnog napretka. Otuda nemrtvi (vampiri, duhovi, zombiji, mumije), nesavladana priroda (vukodlaci), stari kultovi (vestice) i relikvije.Kao sto su nekada utopije bile zatvorene i skrivene, sada, kada se utopijsko prenelo u vreme kao istorijski progres, skrivena postaju mesta ovih neumrlih ostataka proslog koje istorija nije pregazila, stare kuce, grobnice, zaboravljeni predmeti (npr. frula iz „Variole vere“).Vracanje proslosti za postevolucionarnu Evropu postaje nocna mora, a horor je izraz toga.

    Anticka i hriscanska zajednica zive sa mrtvima.Kantovski receno, smrt je konstitutivna za njih isto kao i razna bica sa onog sveta, zato ovde nema horora.Savremena zajednica vidi smrt kao nasilje ili nedostatak-bolest.Zato ona potiskuje smrt konzumerizmom, zabavom, estetskom hirurgijom, medicinom koja sve manje leci, a sve vise dopravlja prema izvesnim standardima, hororima, crnim hronikama koje pokazuju smrt drugih.U ovakvim drustvima smrt nije konstitutivna, ona je regulativna, kao-da, i jeste i nije.Zato je ovakvo toliko drustvo optereceno smrcu, da pocinje da zeli smrt, otuda samoubijanje coveka u transhumanizmu, samoubijanje pojedinca u kolektivu, stalno najavljivanje katastrofa (ekonomske, klimatske, pandemijske, ratne), stalno ovekovecavanje prolaznosti na fotografijama na instagramu i fejsukao partama i pre smrti koje treba samom vlasniku da pokazu da je nekada bio ziv!

    18
  5. U Okultizmu je poznato da je 31 oktobar – satanska nova godina!Namerno pišem malim slovima jer ne zaslužuje apsolutno nikakvu pažnju.Zato se „slavljenici“ oblače u mrtvačke,satanske,djavolske i dr. kostime neznajuči šta slave-ustvari verujući da su mrtvi medju njima i raznim glupostima.. Ovim šaljem poruku svim čitaocima da ne podržavate ovu satanističku feštu jer je kao virus korona-čak je stigla i u Srbiji.Decu učite srpskim duhovnim vrednostima i ne dozvolite da truju dušu izopačenostima što dolazi sa Zapada.Živim na zapadu, tamo se može naći obimna literatura na temu okultizam,satanizam i ostalo ali nikad nisam dozvolio svojoj deci da slave ovakve gluposti a ima ih dosta!

    14
    1
  6. Овај празник уводе господа просветни радници, углавном професори енглеског језика. Они буквално користе школу и часове да деци сервирају Ноћ вештица, па се чак и по школама могу наћи тикве разноразне, а костимирање деце ђавољим рошчићима и вештичијим обележјима може да се види на нашим улицама. Дакле, то се активно и организовано спроводи, али се организатори углавном вешто сакривају. Те групације су у школе увеле папрено скупе иностране уџбенике енглеског језика чији квалитет не одговара цени.То су бедне сликовнице од 30-ак страна без иједне речи на српском, тако да родитељ и кад би хтео, не може да помогне детету, нити ученик који жели самостално да допуни знање, може да нађе објашњење на свом матерњем језику. Сви недостаци допуњавају се у приватним школицама енглеског језика које ничу као печурке, потпуно су ван сваке провере и добро коштају.

    22
    1
  7. @Јован П

    На Ваше питање, шта да кажете детету, могу да Вам понудим лично искуство, као неко ко је живео у САД. Својој деци сам, док су још била у обданишту, објаснио да је Ноћ вештица (Halloween) ругање мртвима, а да ми волимо наше баку и деку и да ћемо бити тужни кад они умру и да не треба да им се ругамо.

    Ово је наравно врло упрошћено објашњење на дечијем нивоу, али моја деца никада након тога нису тражила да се маскирају и да иду на сакупљање слаткиша (trick or treat), нити смо икада отварали врата деци која звоне и куцају на врата сваког 31. октобра.

    У цркви се моја деца друже са другом децом која такође не иду на Ноћ вештица, а када их питају другови из школе једноставно кажу да не иду на trick or treat. Иначе моја деца врло мало гледају ТВ, пар пута недељно и никада више од сат времена.

    Ето толико од мене, а Ви видите како ћете.

    10
  8. @Марк Еугеникос
    Хвала од срца.

Оставите коментар