Зоран Чворовић: Ескобаров позив „просрпским снагама“ у Црној Гори на колаборацију

Српске странке у Црној Гори би на Ескобаров конкурс за српску колаборацију морале да одговоре не само јавним протестом амбасади САД у Подгорици, већ и покретањем велике медијске акције

Зоран Чворовић (Прес центар УНС-а)

Специјални изасланик САД за Западни Балкан, Габријел Ескобар, потврдио је у Будви на тек завршеном евроатлантском To Be Secure Форуму оно на шта сам упозоравао непосредно после прошлогодишњих избора у Црној Гори: „… мислим да Запад у Црној Гори тренутно проверава могућност да, с једне стране, дође до промене корумпираних режима, а да с друге стране буду очуване све кључне евроатлантске тековине за које су се изборили у условима униполарности у деведесетим годинама прошлог века. Истовремено, Вашингтон и Брисел покушавају да у свој поредак инкорпорирају српску националну политику у Црној Гори, Републици Српској и Србији, под условом да се она помири са евроатлантским тековинама насталим на Балкану током претходних година.“ (овде)

Ескобар је пред присутним представницима Владе Црне Горе (министар Радуловић) упутио више него јасну поруку: „Просрпске снаге у Црној Гори треба да схвате да Црна Гора треба да буде суверена, демократска, западно оријентисана чланица НАТО-а.“ Да би потом каубојски запретио, како и приличи присутном колонијалном компрадорском  окружењу, рекавши да САД „имају и дипломатски и политички одговор како би се изоловале снаге које не желе суверену и демократску Црну Гору.“ (овде)

Габријел Ескобар: Просрпске снаге да схвате да Црна Гора треба да буде западно оријентисана чланица НАТО

Ова Ескобарова изјава представља директно признање са врло високог места континуираног мешања Вашингтона у унутрашње ствари  Црне Горе. Изјава има посебну тежину стога што је послата док трају званични разговори о реконструкцији Владе Црне Горе. У тим разговорима Влада покушава да надокнади постојећи озбиљан дефицитет легитимитета, тако што ће политику и састав извршне власти ускладити са вољом парламентарне већине, јер у парламентарном систему постоји само политичка а не некаква експертска влада.

С тим у вези, Ескобар је својом изјавом јасно показао да званични Вашингтон потпуно игнорише принципе парламентарног система предвиђеног Уставом Црне Горе, када такви принципи представљају препреку за ефикасно обезбеђење геополитичких интереса САД на Балкану. Једном речју, народна сувереност и парламентарна влада из Устава Црне Горе су у њеној евроатлантској стварности привид, макар онолико колико и њена државност. Тако је Габријел Ескобар, бранећи независност и сувереност Црне Горе од великосрпске и руске политике, у ствари показао сву фингираност њене садашње независности и суверености.

Српске политичке странке у Црној Гори морале би поводом Ескобарове изјаве да неизоставно упуте јавни писани протест амбасади САД у Подгорици. Ћутање на Ескобаров конкурс за нову евроатлантску „просрпску“ политику у моменту реконструкције Владе и легитимног покушаја просрпских странака да у њу уђу, било би једнако прихватању његовог позива на колаборацију.

Габријел Ескобар (Фото: амбасада САД)

Српске странке у Црној Гори би на Ескобаров конкурс за српску колаборацију морале да одговоре не само јавним протестом амбасади САД у Подгорици, већ и покретањем велике медијске акције у којој ће се изборити да став о свесрпском политичком уједињењу постане у јавном простору легитиман као и сви други политички ставови.

Пристанак на тихи нестанак из јавног простора овог става не може се правдати тактичким разлозима политичке целисходности, пошто пристанак на јавну стигматизацију и последичну криминализацију таквог политичког става није ништа друго до пристанак на трајну стигматизацију и неминовну асимилацију нације о чијем се политичком јединству не сме говорити у оквирима НАТО Црне Горе. Зато борба за демократску легитимност таквог става не може бити означена за политички луксуз који одмаже разградњи Ђукановићеве криминалне хоботнице. Ако у садашњим експерименталним условима трансфера власти који се врше према октроисаном обрасцу „да Ђукановић оде, а да његова политика остане“ српска политика у Црној Гори нема реалне могућности да промени евроатлантски курс земље, најмање што може и мора да уради је да се избори за легитимност свесрпског уједињења као политичког става у јавном простору једне НАТО чланице.

Пошто је и онакав траљави покушај остварења свесрпског уједињења из деведесетих година прошлог века званични Вашингтон изједначио са немачким нацистичким експанзионизмом, Ескобарова порука „просрпским снагама“ у Црној Гори није ништа друго него захтев за денацификацију српске политике који се по виђењу Беле куће остварује, пре свега, Каносом јавног одрицања од идеје српског уједињења, која је претпоставља ревизију постојећег, силом наметнутог поретка у Југоисточној Европи. Када се посматра из угла императива денацификације, ћутање српских странака у Црној Гори на Ескобарову понуду било би немерљиво национално штетно и политички неморално.

Зоран Чворовић: Црногорске постизборне реалности

Габријел Ескобар је на истом Форуму изјавио како „увек смо веровали (САД) да је кључ стабилности овог региона његово чланство у ЕУ“ и тиме је потврдио да за Вашингтон приступни преговарачки процес земаља тзв. Западног Балкана и ЕУ искључиво служи цементирању постојеће политичке мапе Балкана као последице НАТО агресије на српске земље од 1992. до 1999. године. Следствено, залагање за приступање Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе Европској унији у програмима свих номинално српских национални странака, према Ескобару је довољно сигуран доказ да су такве странке суштински одустале од борбе за политичко уједињење српског народа било када у будућности. Стога се однос према приступању ЕУ мора узети за кључно мерило провере веродостојности националних ставова појединаца и странка у српском корпусу.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Покрет за одбрану Косова и Метохије, 18. 10. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

6 replies

  1. Na ljude-neljude poput ovoga nikakvi protesti i pisanje „nota“ nemaju znacaj. Njegov predsednik javno ignorise zastavu Srbije. Podcenjivanje do koske. E za ovakve nas narod kaze… jedino U**ANA MOTKA“

    17
  2. Браво професоре!

    8
    1
  3. Гос’н Lirsch,

    и ту мотку треба заслужити.

    Израз УСР’О МОТКУ (Бранко Аврамовић)

    Када за некога кажемо да је „усрао мотку“ то, укратко, значи да је тај урадио нешто због чега ће трпети тешке последице. А одакле баш израз „усрати мотку“, зашто баш мотку и зашто баш дотична радња?

    У I Светском рату, као и Балканским ратовима, борба се водила прса у прса. Ако би неког војника током јуриша “притерало”, то би био озбиљан проблем за концентрацију, а самим тим и за живот и здравље дотичног војника. Зато су пре сваког пробоја и јуриша, војници добијали оброк, а уз оброк и лакши лаксатив, како би се „испразнили“ пре битке.

    Пошто не могу стотине или хиљаде војника да „раде радњу“ посвуда (замислите на шта би личио фронт после тога), ископавали су велике рупе у земљи, преко тих рупа би биле постављене мотке на које би војници сели и „обавили дужност“. После сваке „смене“, рупу би засипали негашеним кречом, ради дезинфикације, па следећа „смена“ и све тако док сви не заврше, онда би рупу затрпавали и “у бој јунаци”!

    Поред сваке рупе би стајао подофицир, најчешће наредник, који би пазио да нико не „обави посао“ на мотку, јер после тог војника треба да додје следећи који треба да седне на њу. Казна за војника који унереди мотку је била десет удараца бичем.

    Дакле, када би војници видели да неки њихов колега добија батине и питали зашто га кажњавају, одговор би био „Усрао је мотку“.

    Тако се тај израз „одомаћио“ у нашем народу и постао синоним за сваку грешку која може појединца скупо да кошта.

    16
    2
  4. Ескобар је пред присутним представницима Владе Црне Горе упутио више него јасну поруку: „Просрпске снаге у Црној Гори треба да схвате да Црна Гора треба да буде суверена, демократска, западно оријентисана чланица НАТО-а и да САД имају и дипломатски и политички одговор како би се изоловале снаге које не желе суверену и демократску Црну Гору.“
    Ова Ескобарова изјава представља директно признање са врло високог места САД континуираног мешања Вашингтона у унутрашње ствари Црне Горе.
    Погледајте само ово лицемерје САД које и саме не поштују сувереност Црне Горе а “другима“ поручују како треба да поштују сувереност и западну оријентацију Црне Горе! Какав је ово лицемеран (полу)свет. Мгде и заиста живимо у једном свету неправде, неистине, присиле, лажи, у коме нема поштовања, саосећања и милости, нема љубави, где се из сопствених интереса уништава други.

    10
  5. Najiskrenije i jedno veliko hvala na besedi.
    E.Lirsch… onaj koji uvek nesto ‘oce da sazna

  6. „Црногорци не љубе ланце“ . . . осим кад МОРАЛИ СУ. Буквално син оснивача Црне Горе постао добровољни вазал Турака. Па је знала Црна Гора да љуби турски и венецијански ланац истовремено, па се онда ка осамосталила да самостално љуби руски и аустријски истовремено. Црногорци су типови људи што би се Христу спрдали док се мучи разапет а не мучи оне што се невини разапињу ко они што би. А није ни иронија, спрдњу су о томе на националној фреквенцији направили.
    У трци да накупе некаквих поена међу осталим тупанима поједини се упињали да некако валоризују, од пре који дан ону погибију несретника из обезбеђења поште у Никшићу. Пишу то је био „велики верник наш брат литијаш“. Е, па кад су већ то спомињали не знам што су замукли данас на чињеницу да су га исто убили „велики верници, литијаши“, овај један не да није литију пропустио но није ни устоличење, рођени брат попа, сав је од православља, вероватно ће на прекраткој казни имати времена таман још који крст по себи да истетовира. Не знам шта мисле да се десило на тим литијама па да су престали бити ******* само зато што су се прошетали кроз град.
    Али најјаче је кад кажу „литије су промијениле Црну Гору“.
    У те глупости и лажи о црногорској изузетности, првости и слично, верују само поклоници и ученици Момчила Селића по Београду.

Оставите коментар