Зоран Чворовић: Црногорске постизборне реалности

Очекивати данас од у сваком смислу осиромашеног српског корпуса у Црној Гори да се избави од НАТО-а не само да је нереално, већ је и неморално, рекао проф. Чворовић

Зоран Чворовић (Извор. Лична архива)

(Руска народна линија, 11. 9. 2020)

После победе на парламентарним изборима лидери три опозициона блока, Здравко Кривокапић („За будућност Црне Горе“), Алекса Бечић („Мир је наша нација“) и Дритан Абазовић („Црно на бело“), потписали су споразум о формирању нове владе. Саопштено је да ће „нова влада одговорно испуњавати своје међународне обавезе“. То саопштење је изазвало извесне недоумице, јер су посматрачи мислили да ће победничка коалиција показати неке знаке спољнополитичког заокрета Републике. О томе помоћник главног уредника „Руске народне линије“ Павел Тихомиров разговара са професором Зораном Чворовићем.

Павел Тихомиров: Господине Чворовићу, садржај изјава представника три опозиционе коалиције на недавној конференцији за медије изазвао је недоумице у круговима просрпски настројених руских патриота.

Зоран Чворовић: Садржај Споразума о основним принципима у раду нове владе Црне Горе који су потписали носиоци три опозиционе листе – које су однеле тесну победу над скоро две и по деценије владајућом странком Мила Ђукановића (ДПС) и његовим традиционалним коалиционим партнерима (мањинске странке Албанаца и црногорских муслимана, тзв. Бошњака) – за мене не представља нити изненађење нити разочарање.

С једне стране, Ђукановићева странка је поражена у традиционално нерегуларној изборној утакмици, која се реализује у патуљастој држави премреженој криминално-полицијским и рођачким везама, пре свега захваљујући мобилизацији већ деценијама обесправљених Срба. Они су, пре свега, устали да бране СПЦ од противуставног и противправног Закона о слободи вероисповести.

Кључни допринос изборној победи дао је клир окупљен око митрополита Амфилохија и епископа Јоаникија. Они су, по свему судећи, „извукли“ до тада широј јавности непознатог проф. др Здравка Кривокапића (он је професор на Машинском факултету Универзитета Црне Горе, али и професор информатике у Богословији Св. Петра Цетињског на Цетињу) и предложили га за носиоца победничке просрпске коалиције „За будућност Црне Горе“. Све грешке које је у ранијим кампањама правила просрпска опозиција сада су биле потпуно уклоњене и то у мери која је просто невероватна, јер је наступ проф. Кривокапића био без и једног гафа, што се иначе могло очекивати од политичког аматера. Чини ми се да је у свему томе видљива саветодавна улога црквеног врха Црне Горе.

Здравко Кривокапић (Фото: За будућност Црне Горе)

Павел Тихомиров: Разумљиво је да професор Кривокапић наступа крајње пажљиво како не би дао повода онима који повод ишчекују. Ипак, не делује ли он као „већи католик од папе“? Већи европтимиста од по чувењу познатих Ђукановићевих „депеесоваца“?

Зоран Чворовић: Управо потписани Споразум о основним принципима рада будуће владе заиста изгледа као потпуна реализација евроатлантских програма коалиције коју предводи Дритан Абазовић, која је освојила око 5% гласова, и коалиције коју предводи Алекса Бечић са освојених око 12% гласова изашлих бирача. Споразум, заиста, не делује као план реализације кључних програмских ставова странака окупљених у просрпску коалицију „За будућност Црне Горе“ која је освојила скоро 33% гласова. Ове странке су се противиле независности Црне Горе, њеном учлањењу у НАТО, признању лажне државе Косово, те процесу расрбљивања Црне Горе.

У редовним политичким околностима било би потпуно неуобичајено да се ни један од програмских ставова странака које чине коалицију која је освојила трећину гласова изашлих бирача не нађе у програму рада нове владе.

Међутим, реално сагледавање ситуације на терену показује да је максимални политички резултат који Срби могу да изборе у оквирима једне НАТО колоније смена Ђукановићевог режима, који је брутално обесправио Србе и довео далеко процес конверзије српског историјског бића Црне Горе у нови прохрватски идентитет. У тренутку када је Ђукановић још увек моћан, пошто није демонтирана његова криминално-полицијска хоботница, свака нагла промена спољнополитичког курса ослабила би његове противнике који још увек нису овладали полугама власти. Такав заокрет би послужио Ђукановићу као средство за хомогенизацију индепендистичког и антисрпског, пре свега мањинског (албанског, муслиманског и хрватског) бирачког тела, али и као доказ пред западним политичким круговима да су нове власти спремне да Црну Гору изруче Русији.

Из тих разлога ни у изборном програму просрпске коалиције „За будућност Црне Горе“ нису се нашли ставови о иступању Црне Горе из НАТО-а и повлачењу признања лажне државе Косово.

Први и основни захтев ове коалиције био је борба против корупције и свеопшта декриминализација Црне Горе, што је иначе кључни проблем свих балканских држава.

Корупција је при томе повезана са колонијалним статусом балканских земаља, јер је приход од корупције бенефит који западне метрополе одобравају балканским клијентелистичким режимима. Корупција је плата за посао који врше у интересу метрополе.

Павел Тихомиров: Испада да Запад чак нема ни трошкова за одржавање својих марионета. Вазалима се даје феуд ради издржавања. Локално становништво само издржава колонијалну администрацију. Западни порески обвезници треба да буду задовољни таквом сналажљивошћу својих социјално-политичких инжењера.

Павел Тихомиров (Извор: Руска народна линија)

Зоран Чворовић: Поред захтева за декриминализацију државе, коалиција „За будућност Црне Горе“ званично тражи укидање спорног Закона о слободи вероисповести и не треба сумњати да ће тај захтев бити реализован уколико досадашња опозиција успе да формира владу.

Једном речју, економски и политички обесправљен српски народ у Црној Гори (изборни резултати показују да се тај број креће између 35 и 40%), који је при томе остављен без озбиљне подршке из Србије, тренутно највише што може да уради је да се избори за смену Ђукановића и своју партиципацију у власти државе која је чланица НАТО-а.

Павел Тихомиров: Како сте добили бројку од 35% до 40% Срба?

Зоран Чворовић: Зато што је и међу бирачима коалиције Алексе Бечића известан проценат Срба.

Павел Тихомиров: Да ли ће степен политичког утицаја Срба одговарати њиховом уделу у укупном становништву Републике?

Зоран Чворовић: Политички утицај Срба у догледно време неће одговарати њиховој бројчаној снази. Очекивати данас од у сваком смислу осиромашеног српског корпуса у Црној Гори да се избави од НАТО-а не само да је нереално, већ је и неморално.

Павел Тихомиров: Чему у првом реду треба да теже Срби у Црној Гори?

Зоран Чворовић: Свој идентитет Срби у Црној Гори ће морати да бране у оквиру њеног евроатлантског стратешког спољнополитичког контекста.

То ће, наравно, искористити западна политика, која ће у наредном периоду сасвим сигурно радити на томе да се традиционално русофилски просрпски политички кругови, као и просрпско бирачко тело у Црној Гори, у потпуности окрене Западу.

Павел Тихомиров: Другим речима, условни Запад ради очувања региона у својим рукама одриче се Ђукановића, који је и онако обавио посао, и почиње да рачуна на српски фактор.

При томе, код нас људи никада одређене догађаје не смештају у правни контекст, већ сви оперишу категоријама политичког реваншизма.

Зоран Чворовић: Баш тако. Зато је Запад полако почео да диже руке од Ђукановића и зато је, уосталом, Трампова администрација пружила подршку Митрополији црногорско-приморској око Закона о слободи вероисповести.

При томе, Западу ће бити олакшан посао око вестернизације Срба у Црној Гори због тога што је ауторитет и углед Руса и Русија значајно опао због активности руских олигарха и њихове умешаности у корупционашке афере Мила Ђукановића.

Мило Ђукановић (Фото: АП фото/Ристо Божовић)

Павел Тихомиров: У ситуацији у којој је пљачка националног богатства Црне Горе повезана, посредством приватизације кључних индустријских предузећа, са људима какав је Олег Дерипаска, Американци се показују као невинашца.

Зоран Чворовић: С тим у вези, мислим да Запад у Црној Гори тренутно проверава могућност да, с једне стране, дође до промене корумпираних режима, а да с друге стране буду очуване све кључне евроатлантске тековине за које су се изборили у условима униполарности у деведесетим годинама прошлог века.

Истовремено, Вашингтон и Брисел покушавају да у свој поредак инкорпорирају српску националну политику у Црној Гори, Републици Српској и Србији, под условом да се она помири са евроатлантским тековинама насталим на Балкану током претходних година.

Павел Тихомиров: Признање Косова у размену за могућност мирне реализације националне политике.

Већ су положене шине по којима ће се кретати возови балканских земаља. Тунели су пробијени. Независно од тога ко ће бити машиновођа, композиције ће стићи на ону станицу ка којој воде шине. Друга је ствар што ће се машиновође бирати на начин који гарантује путницима најудобније путовање без инцидената.

Грешка наших посматрача је у томе што они не схватају балканске реалности, па победу опозиције (у Црној Гори) смештају у контекст некаквог „српског реванша“, уместо да ту победу сместе у контекст покушаја оздрављења свеопште правне и економске ситуације.

Када говорим о томе да део наших патриота не схвата у потпуности балканске реалности, онда имам у виду чињеницу да људи у Црној Гори повезују ненормално стање не само са мафијашким режимом Мила Ђукановића, већ и са бизнисменима сумњиве репутације који носе руска имена и презимена.

Излаз из такве ситуације може да обезбеди само прекоморска господа која оперише реалним паролама.

Са руског посрбио: З. Ч.



Categories: Посрбљено

Tags: , , , ,

1 reply

  1. Gospodine Čvoroviću, odlično rezonujete, slažem se sa Vama. Nažalost, Rusi i Rusija su svojim ne/činjenjem u poslednjih 30 godina doveli sebe u takav nakaradni položaj da smo i mi nacionalni Srbi iz CG skroz razočarani u njih.
    Ja koji volim Rusiju, slovensku braću, pravoslavac sam…razmišljam da je možda bolje da zapadnjaci, oni koji su nas ubijali i bombardovali ostvare prevlast ovdje u CG i na Balkanu!? Neznam da li je ovo razmišljanje normalno i humano?Ali, treba kazati da je Rusija i njen kapital najviše doprinijeli „nezavisnosti“ CG, Rusija je prva priznala CG kao samostalnu državu! Nikad se sa tim nismo mogli pomiriti.

Оставите коментар