Дојче веле: Американци отишли из Авганистана, хоће ли и са Косова?

Иако су се затварањем војне базе Бондстил прошлих година бавили и амерички политичари и дипломате, српски снови о потпуном повлачењу САД са Косова у овом тренутку прилично су нереални, пише „Пресе“

Извор: DW

Штампа на немачком пише о „српским сновима“ о повлачењу САД са Косова, као и о Стратешком форуму на Бледу на којем је председник Србије Александар Вучић био „посебно почашћен“.

„’Од доласка НАТО у Авганистан, у тој земљи се производња хероина устостручила’, изјавио је председник Скупштине Србије Ивица Дачић. Он не рони сузе због пада владе у Кабулу, јер: ’марионетски режим’ који је поставио Вашингтон био је међу првих пет држава које су 2008. на притисак САД признале независност Косова“, преноси Пресе.

„Актуелни властодршци у Београду нису заборавили косовски рат и бомбардовање Србије 1999“, објашњава бечки лист и подсећа да су неки од њих, попут Дачића и Вучића, и тада били на високим функцијама. Цитира се и Вељко Одаловић (СПС), који је изјавио да су „Американци напустили сва места у свету на којима су били“ и да „Приштина мора да схвати да неће имати трајну и безусловну подршку САД“. Аустријски дневник зато поставља питање да ли би након Авганистана могло да уследи и повлачење са Косова?

Вељко Одаловић: Где год су били, Американци су то место напустили – о томе мора да размишља и Приштина

Чињеница је да су САД на размеђу миленијума смањила своје војно присуство на Косову: „С некадашњих 50.000 војника Кфора након окончања рата, број је пао на тренутних 3.578 људи из 27 држава“, пише Пресе уз напомену да САД тамо имају 624 своја војника и да су одмах иза Италије, чији контигент броји 630 људи.

„Иако су се затварањем војне базе Бондстил недалеко од Урошевца прошлих година бавили и амерички политичари и дипломате, српски снови о потпуном повлачењу САД са Косова у овом тренутку прилично су нереални“. Косовски Албанци, указује се у тексту, присуство Кфора виде као гаранцију своје државности коју Београд не признаје. С друге стране, ти војници се посматрају и као заштита за српску мањину на Косову.

Аналитичари у Београду и Приштини „необично су јединствени“ и сматрају да је мало вероватно да ће се САД повући са Косова. „За почетак ће празне бараке Бондстила попунити бивши сарадници војске САД у Авганистану. Први од око 2.5000 Авганистанаца, који би требало да привремено бораве на Косову већ су стигли“, закључује бечки Пресе.

„Сложио бих се са Виктором“

Аустријска штампа бави се и Стратешким форумом на Бледу: „Било је то овако: нација против грађанског друштва – спречавање миграција уместо прихватање прогоњених – минимална верзија Европе и ЕУ заснована на вредностима која делује заједно.“ Тако самит у Словенији описује аустријски Стандард.

Тамо су биле „снажно заступљене снаге идеолошки блиске десно-конзервативном премијеру Словеније Јанезу Јанши. Међу њима су били мађарски премијер Виктор Орбан и српски председник Александар Вучић, који је посебно почашћен, с обзиром на то да му је, као једином представнику неке земље која није чланица ЕУ, било дозвољено да седи на ЕУ-панелу, а не са другима на Балканском панелу који је одржан после подне“.

С обзиром на догађања у Авганистану, на панелу се првенствено разговарало о миграцијама у ЕУ. „Сви су се сложили у једном – да се не сме поновити 2015. и масовне миграције ка Европи“. Ипак, преноси аустријски лист, између Орбана и председника Европског парламента Давида Сасолија дошло је до жестоке дискусије о опасностима по Унију.

Балкански панел на Бледу (Извор: DW)

„Сасоли је упозорио да Европској унији, исто као и Римском царству, прети распад ако не буде успела да управља миграцијама. Орбан је контрирао, говорећи да је опасност много већа од ’доласка муслимана’“. Орбан је мишљења да у питањима миграција одлука треба да буде у рукама националних влада, а не ЕУ.

„Чешки премијер Бабиш сложио се с ’Виктором’, како он зове Орбана“, пише Стандард, а преноси и да је премијер Грчке Мицотакис нагласио да мора „учтиво да противречи Сасолију“, с обзиром на то да је његова земља, како је истакао, била жртва политике ЕУ 2015. године.

„Србија припада верзији Орбанове Европе“

А пошто проширење ЕУ стагнира, „Вучић је успео да Србију представи као жртву“, пише бечки дневник. „И то иако Србија – не онако како је то Вучић представио – последњих година скоро и да није спроводила реформе, а у областима демократије и владавине закона чак је и назадовала“, тврди ауторка текста, новинарка Аделхајд Велфл. Она преноси и да је Вучић добио подршку од Орбана, „који Србију, без образложења, назива ’кључном земљом’ на западном Балкану“ и да сматра да би због тога морала да приступи ЕУ.

У тексту се цитира и аустријски познавалац Балкана, професор из Граца Флоријан Бибер, који сматра да „Србија припада верзији Орбанове Европе, а која се формира и делује више националистички, ауторитарније и са више популизма, него што то одговара досадашњим вредностима ЕУ“.

Виктор Орбан: Србија je кључна земља, то би требало да буде јасно ЕУ

Вучић на унутрашњеполитичком плану покушава да задовољи и антизападне и проевропске струје, оцењује Стандард. „Због недостатка напретка, прошле године није отворено ниједно ново поглавље. (…) Вучићу је важно да, уочи избора следеће године, ЕУ на Србију не гледа као на ’превише проблематичну’.“

Флоријан Бибер такође сматра да Вучић жели да задржи отвореним све опције, јер „искључиво везивање за Кину није довољно“. Бибер оцењује да су Јанша, Орбан и Вучић представници тзв. „илибералних демократија“, у којима су медији под контролом владе, где се утиче на правосуђе, а критичари стално нападају. „Ти режими не прихватају легитимну критику других, одмах их етикетирају као издајнике“, закључује Флоријан Бибер у изјави за аустријски Стандард.

Светозар Савић

Опрема: Стање ствари

(DW, 2. 9. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , , , ,

Оставите коментар