Политика: Како су измене ЗПП отвориле Пандорину кутију

Због спорова мале вредности не сме се мењати системски закон, каже адвокат Иван Симић

Фото: Pixabay

Судије у три београдска основна суда раде 63 одсто посла свих 66 основних судова у Србији. Решавају три пута више од норме, али је прилив нових тужби толики да се суђења заказују чак и за 2023. годину. Оваква оптерећеност београдских судова никада до сада није забележена, упозорило је Друштво судија Србије приликом позива Министарству правде за нови круг јавне расправе о нацрту измена и допуна Закона о парничном поступку (ЗПП).

Као главни „кривац” за велике промене овог процесног закона означени су „масовни спорови” против државних институција и банака чија су седишта у главном граду. Зато је предложено да се тужбе подносе у судовима на чијој територији станује онај ко тужи.

Већина банака са седиштем у Београду има своје филијале широм Србије, где су грађани и узимали кредите, па ако је уговор потписан у Врању, Ужицу, Чачку, Суботици или Смедереву, онда би судови у овим градовима могли да суде банкама по тужбама за обраду трошкова кредита. На суђења не би више путовали грађани и њихови адвокати, него банкари односно њихови правни заступници.

Стручњаци указују да је у већини случајева реч о „споровима мале вредности”, где грађанин на крају добије неколико хиљада динара, али све то производи вишеструко веће трошкове поступка, које у крајњем исходу плаћају банке. Притом се грађани путем огласа на бандерама позивају да се јаве разним „удружењима” да би повратили оно што су им банке наводно неосновано узеле током последњих 20 година, али се поставља питања откуда баш сада, током ове и прошле године, долази до масовног тужења банака. Генезу овог проблема за „Политику” објашњава адвокат Иван Симић.

Правосуђе је у великом проблему због тога што је 2018. године Врховни касациони суд (ВКС) на седници грађанског одељења заузео став да су ништаве одредбе уговора којима се наплаћује накнада услуга за обраду кредита. Примена тог накарадног правног става довела је до правне несигурности невиђених размера, а последице тога почеле су да делују, услед чега се у једном великом делу и спроводи ова измена ЗПП-а – каже Иван Симић.

Подсећа да су одредбе о накнади за обраду трошкова саставни део уговора о кредиту и да су оба потписника, и банка и клијент, дужни да их поштују. Међутим ВКС је заузео став да банка има право на наплату тих трошкова само ако је понуда садржала јасне и недвосмислене податке о трошковима кредита, по ставкама. Из тога су произашле прве пресуде у корист клијената, а затим и прве стотине и хиљаде нових тужби.

Направљен је преседан „пар екселанс”. Упркос ставу Народне банке Србије да је дозвољено наплаћивати накнаде за трошкове обраде кредита, ВКС је заузео један популистички став којим је требало да се подиђе грађанству. Сматрам да је тако правосудна елита покушала да поврати поверење у посрнули ауторитет правосуђа. Уместо тога, добили су пре свега правну несигурност јер НБС никада није забранила банкама наплату ове накнаде, коју су корисници кредита својим потписом прихватили. Поред тога, овим ставом највишег суда банке су стављене у дискриминаторни положај у односу на судске таксе које такође не садрже спецификацију трошкова, при чему, исто као и кредити, имају компоненту пропорционалности која се одређује на основу вредности, само се код суда узима вредност спора, а код банке вредност кредита – објашњава наш саговорник.

Уговор је закон за странке, наглашава и подсећа да је то основно начело уговорног права, као и слобода уговарања, која код кредита постоји пре свега у избору банке, а затим и у детаљима кредита.

Само због једног правног става створено је на стотине хиљада нових судских предмета у периоду од 2018. до 2021. године. Сада један такав „масакр” над нечим што је требало да буде правна сигурност и извесност – појединци из правосудне елите желе да замене „геноцидом” над аксиомом правне струке и науке у погледу једног системског и можда најважнијег процесног закона – ЗПП-а. Садашњи закон је добар и не треба га мењати – наводи Симић.

Сматра да није добар предлог да се мења месна надлежност судова јер се тиме фаворизује тужилац у односу на вековни принцип који је туженом омогућавао да му се суди према његовом месту пребивалишта.

Наводно растерећење Првог основног суда, у поступцима против државе и града Београда, довешће до других врста оптерећења државних органа и локалних самоуправа. Дакле, једним инквизиторским приступом покушава се вештачки растеретити рад судова и смањити број предмета који су последица исхитреног става ВKС из 2018. године. Тај правни став отворио је Пандорину кутију и произвео 100.000 предмета против банака у Србији – каже адвокат.

Реч је махом о споровима мале вредности, који производе велике трошкове, али то није разлог да се због тога из основа мења један од најважнијих закона, сматра наш саговорник.

Плаћање судске таксе као предуслов уредности и благовремености комуницирања са судом путем поднеска, а све под претњом да ће се у случају неплаћања поднесак и одбацити, показује у каквом маниру и духу је овај предлог писан. Дакле, принцип „прво паре па онда право”, потврђује да су закон пре писали бизнисмени и менаџери него правници – наводи наш саговорник и поставља питање зашто су у радној групи за израду нацрта били представници Америчке привредне коморе и НАЛЕД-а.

Наглашава да судови постоје због грађана, а не грађани због суда. Мисли да и судије треба да буду награђене за свој рад двоструко већим платама, уместо да се новац из буџета троши на ИТ компаније које би на основу измена и допуна ЗПП-а имале огромне послове у правосуђу.

ИТ платформе за електронско судовање коштаће десет до педесет пута више него што су свеукупни захтеви за враћање банкарских накнада. Роботизација правосуђа треба да погодује пре свега европској бирократији и одређеним параструктурама изван правног поретка наше земље. Све ће то платити грађани преко државног буџета – указује адвокат Иван Симић. Од министарке правде очекује да буде уздржана у односу на предложене измене, управо зато што долази из судства, адвокатуре и државних структура. Сматра да је на почетку свог мандата доведена у позицију да брани неодбрањиве предлоге радне групе за ЗПП.

Александра Петровић

Опрема: Стање ствари

(Политика, 7. 6. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

Оставите коментар