Драгослав Пакић: У недостатку снежних и других непогода

Метеоролошке прогнозе за наш главни град најављују топло и ведро време без икакве опасности за могуће велике снежне падавине и непредвиђене сметове што НАТО ефективе доводи до очајања

Фото: Министарство одбране/Јужне вести

Оружане снаге војске Србије, у одважном походу против гнусног непријатеља – снега, тријумфално су ушле у село Млачиште где их је маса грађана (све троје) раздрагано дочекала и са неописивом радошћу и нескривеном захвалношћу примила донете поклоне у виду килограма кафе која није, као некад, била Дивка и 850 грама шећера у коцкама јер се кафа, по задњој моди, све чешће пије без шећера.

Горка као и живот што нам је.

Војска је морала да уложи натчовечанске напоре и огромно тактичко знање и савладане вештине да снег уклони са пута у лепшу будућност на време јер је претила оправдана опасност да би се за само неколико дана и сам истопио па од похода у нове победе не би остало ни трага за историју.

Војна механизација рашчишћава снег (Фото: Министарство одбране/Јужне вести

Министар војни је похвалио пожртвованост професионалних припадника снага наше одбране од елементарних непогода у које се актуелна власт никако не би могла убројати.

Бивши министар војске, а актуелни полицијски старешина, не може да прежали игру судбине која и њему није доделила срећну околност са снежним наносима где би се показао још активнијим и разборитијим. Однео би, не 850 грама, него цело кило шећера у коскама и још једно све са аванчетом за туцање.

Становник махале Миљковци а у селу Млачиште, који живи усамљен и остављен, уложио је оштар протест Министарству одбране због чињенице да војска, свака њој част, није ни покушала да се пробије и до његове махале па он, господин Дурма, не успева сваки дан да оде до Црне Траве да би купио лек и попио кафицу у бифеу за кога је, путем средстава униформисања, и поред тога што је слобода речи и говора веома угрожена, на време обавештен да ни бифе, као и Дурма, не ради. Послао је поруку и посланицима Европског парламента, који су истакли забринутост за случај београдске Сава мале, а за његову малу Миљковци, не желе ни да чују.

У Српској Академији Наука и Уметности се организује семинар на коме би научни радници покушали да дају одговор на, још увек нерешено питање, како су становници Млачишта преживљавали зиму у годинама када је снега било много више и зимска сезона трајала много дуже, а њих, заједно са децом и многобројном стоком, било далеко више.

Сметови у Црној Трави (Фото: Министарство одбране)

У снегу су копали тунеле како би стока могла доћи до појила. Ко би евентуално тражио могућу алузију на данашње тунеле који воде до скијалишта, погрешио би за 360 степени. Пун круг.

Познаваоци прилика из тог времена тврде да су најобичније гласине да се у селу, уместо кафе, макар била и Дивка, пила врућа ракија, а лекови су се тражили у народној медицини чиме се и објашњава толики број новорођенчади само девет месеци након опаких мразева и великих снежних наноса.

Деца су се, дакле, рађала без помоћи са стране макар помоћ била и у виду војних похода.

Метеоролошке прогнозе за наш главни град најављују топло и ведро време без икакве опасности за могуће велике снежне падавине и непредвиђене сметове што НАТО ефективе доводи до очајања јер је све припремљено за поход на рашчишћавање путева од Сава мале до Москве одакле би се даље, до Пекинга, ишло возом по свиленим трачницама.

И поред недостатка снежних и других непогода, Београд се ипак држи на завидном месту јавног интересовања захваљујући пре свега аферама у свету јавних и културних делатника са додатком укуса и политичких мириса. У том смислу подељени јавни сектор српске престонице најављује да иза Данијеле Штајнфелд стоји директно Трамп који има за циљ да спречи Лечића на путу да постане Клинтон Левински.

Мим са друштвених мрежа

Чиста политичка позадина која је прилично прљава.

И даље, међутим, остаје отворено питање како се у Црној Гори рачуна проценат вакцинисаних на милион становника.



Categories: Сатиристика

Tags: , , , , ,

1 reply

  1. Gospodine Dragoslave….bez veze mi je ovaj Vaš tekst, iako dobro pišete, imali ste i boljih dana…
    Živim u jednom zabačenom planinskom selu u Staroj Crnoj Gori, dobro se sjećam velikog snijega i nevremena kad smo još bili Savezna Republika Jugoslavija…tada nam je Vojska nesebično pomagala. Nekoliko dana su dvije građevinske mašine i dva vojnika rasčišćavali sniježne namete na 6 km zavijanog puta. Vi koji živite u gradovima ne možete shvatiti šta znači biti zavijan u malom planinskom selu, bez struje, telefonskog signala, puta…Uvijek sam zahvalan našoj Vojsci, nažalost mi sada u CG više nemamo našu vojsku, ali zato vi u Srbiji imate Vojsku Srbije! ŽIVJELA VOJSKA SRBIJE!

Оставите коментар