Црква вратила Ибеовце у Црну Гору, ови их заразили, и поништили. Сваки клијент руске амбасаде би да поставља и смењује министре и владике, прописује у шта се сме веровати

Патријарх Иринеј над одром митрополита Амфилохија у Подгорици, Д. Миловановић/Курир)

Сваки наш председнички кандидат је кандидат за управника логора. Стална дилема, Дидо, Ђидо.

Готово да ми је свеједно, да ли ће ме Вучић затворити у Гулаг (Мали Шенген) своје јадне, губитничке визије „Српског света“, заправо неспутане власти полусвета.

Или ће ме Ђиласов Масерати или ФСБ, који год, затворити у четири зида Великог брата.

Довољно се сећам слогана, после Тита Тито.

Пред Југославијом су биле тешке реформе, и опасна искушења, али се она, сва, заглавила у мимоходу, као да се враћала у прошлост која више није могла да постоји.

Мимоход се недавно поновио у Подгорици.

Цела једна нација, традиционално слободарска и поносита, нама најближа, јавно је и колективно понижена у отровним изливима најприземнијих увреда и дебилних клетви.

Требало би да је невероватно, да било који званичник или пјесник такве глупости јавно изговара у веку науке и разума.

На браник нације, у дану тужном за свакога, стала је само директорка клиничког центра, позивајући на достојанство и хигијену обреда.

Без обзира на став, сентимент, опредељење, понижавајућа је околност да је председник Србије, било ко да је, стајао у окружењу нове црногорске владе која није умела да поштује основне епидемиолошке и хигијенске мере, нити да заштити достојанство покојника.

Понижење је да се патријарх српски у недоличном друштву зарази.

Понижење је за цркву, за њено достојанство и самоуправу, да му посланик у црногорској скупштини Марко Милачић поручи како је „народ Црне Горе већ изабрао Јоаникија за будућег митрополита“.

Марко Милачић у писму патријарху: Народ Црне Горе изабрао будућег митрополита – Јоаникија!

Понижење је кад, пред председником Србије, председник црногорске скупштине Алекса Бечић понизи све које припадност српској или црногорској нацији сматрају улазницом у цивилизацију, а не у племенско и паганско варварство.

Бечић је затим позвао да се поштују епидемиолошке мере након, масовног заражавања на скупу за који је и лично одговоран.

Популизам и непосредна демократија су укидањем секуларне државе укинули и државу и цркву.

Црква вратила Ибеовце у Црну Гору, ови их заразили, и поништили.

Сваки клијент руске амбасаде би да поставља и смењује министре и владике, прописује у шта се сме, а у шта не сме веровати.

Два су зла овладала светом.

Прво је популизам, еуфемистички појам за нове тоталитарне лидере, од Путина до Трампа.

Путин не помишља да се повуче и Русију спасе изолације, тупости и беде.

Никола Самарџић (Фото: Ана Блажић Павловић)

Трамп не пристаје да призна евентуални пораз.

Друго зло је непосредна демократија.

Њени су резултати мизерни у домену јавне политике, катастрофални у домену јавног здравља.

Диктаторе не бирају слободне индивидуе, него друштвене мреже.

Тамо су најубедљивији они с најмање кочница и здравог разума.

Најагресивнији, најпростији, најкрволочнији су они који се позивају на чистоту порекла и исправност религиозног веровања.

Ако Бајден победи, не значи да ће Трамп политички изгубити.

Предстоји планетарна борба, која је и наша, за представничку демократију, лидерску одговорност и суочавање с последицама политичке религије.

Опрема: Стање ствари

(Данас, 6. 11. 2020)

Categories: Преносимо

Tags: Никола Самарџић, СПЦ, Црна Гора, патријарх Иринеј