Мило Ломпар: Ђукановићев режим имао и има највећу могућу логистичку подршку у Београду

Та подршка везана је за садашњу власт и председника Србије, као и за јак невладин сектор у Београду, рекао проф. Ломпар

Мило Ломпар (Извор: Снимак екрана/Јутјуб)

Професор Филолошког факултета Мило Ломпар гостовао је у емисији „Центар“ аутора и водитеља Дејана Петра Златановића са сајта Србин.инфо.

Одговарајући на питање како не упасти у замку и ући у свет „политичких идиота“, професор Ломпар је рекао:

„Последња побуна била је ’68, коју један француски филозоф назива ‘елегичном побуном’, јер није дала никакав исход. У свету имате мало протеста. У Француској имате ‘жуте прслуке’, али немате студентску солидарност са људима који протестују. Слично је и у Америци, некад сте имали велике демонстрације везане за Вијетнамски рат, после тога немате велике побуне. Слично важи и за Немачку. То значи да је систем нашао начина да анестезира човека, да је потрошачка култура – јак конзумеристички нагон – на неки начин сузбио свест, техничка средства су ту одиграла велику улогу, тако да је то нешто што објективно води идиотизацији комплетној. Тешко је то за нас, ми смо народ који живи на граници, народ који живи најзападније од свих православних народа, ми смо у најдиректнијем контакту за западном културом – и са њеним добрим и мање добрим садржајима, или чак рђавим – и ту трпимо велики утицај нечега што би се назвало опште мишљење, а то опште мишљење иде у праву радикалног индивидуализма. Тај радикални индивидуализам говори о кризи европске свести, јер ми немамо никакав политички пројекат. Главни левичарски политички пројекти су они који уопште не погађају носиоце капитала, банке, осигуравајућа друштва – ви имате један феномен који је практично комичан: спонзори читавог низа тобожњих протеста су банке, осигуравајућа друштва… И ви сте сад субверзивни, а финансира вас онај против кога треба да будете?! Смешно! Та врста симулације је заиста одредила свест. Не знам да ли је то код нас могуће, по мом мишљењу требало би да се одигра дубља национална кристализација, људи би требало да разумеју историју 20. века, шта се догодило са српским народом, какве су последице тога и које врсте вредности, као заједничке, настојати да учините што више делотворним. Доста иде у корист овај наглашени анти-интелектуализам, то је нешто што су Американци, у својој идеологији радикалног прагматизма, учинили важним – да се интелектуални начин гледања на ствари (што значи са извесном дистанцом, са извесним размишљањем, са извесним нијансирањем) обезвреди. И онда се обично каже – све је то тако што неко нешто говори, али шта он може да уради?! Интелектуалци су ту да кажу, да објасне, да осветле – није праведно на њих стављати оно што није њихов терет. Нико не пита шта су спремни да ураде лекари, банкари, инжињери, шта су ти еснафи спремни да ураде да би се стање у друштву променило. Узима се да они раде своје послове и да њих општа брига не дотиче. Није тако било увек. Пред Први светски рат, били су укључени и банкари, и инжењер, и лекари и професори. То значи да се ми налазимо на вишеструким искушењима као народ и да је велика неизвесност над нама.“

Говорећи о стању у Црној Гори, Мило Ломпар је истакао:

„Црква је у Црној Гори погодила шта је снага српског народа, снага српског народа је увек била колективна. Српски народ на својим колективним идентитарним тачкама, кад дође до њих, показује врло велику снагу. Црква је то успела да споји са једном приличном модерном идејом пасивног отпора, литије су пасивни отпор. Могу рећи са извесним задовољством да сам годинама апеловао управо на пасивни отпор, управо на ту врсту протеста која ће изазивати кризу режима, али постепено – као што вода спира једну врсту искуства… Чеси су велики мајстори пасивног отпора, ту имају дугу традицију. Ту је велика улога митрополита Амфилохија. Он је тридесет година стварао једну културну подлогу. Догађаји у Црној Гори су ми била добра потврда да културна подлога – а то значи ставови, понашање људи – у једном тренутку даје политички резултат. Обрнуто није могуће.“

На питање о ситуацији у Црној Гори, Мило Ломпар је одговорио:

„Министар спољних послова Ватикана је изјавио да се због противљења СПЦ до даљњег одлаже проглашење за свеца кардинала Степинца. Та чињеница је занимљива, јер она показује да постоје неки приоритети у мисији римокатоличкој, и да у тим приоритетима више није Хрватска. Могло би се десити да се обнови вишевековна историјска безначајност Хрвата, једноставно речено – њихово мишљење се не узима као релевантно, постоји нешто што је значајније. То би се могло десити и Црној Гори. Црна Гора је изузетно значајна, али превасходно због Србије и српског народа, због кретања који римокатолички прозелитизам остварује вековима. Али, очигледно да у том кретању постоји извесна дипломатија, вештина, вијугање, па би о томе у Црној Гори требало да воде рачуна.

Сматрам да садашња Црна Гора треба да постоји на два постулата: прва је да је неспорна црногорска државност, за разлику од хрватске и словеначке, неспорна је та државност – додуше као српске државе; друга чињеница јесте да се вишевековно постојање Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, као делова СПЦ, учини непроменљивом чињеницом.

Режим председника Црне Горе имао је и има највећу могућу логистичку подршку у Београду, везана је за садашњу власт и председника Србије, као и за јак невладин сектор који овде има сопствени медијски и пропагандни пул и који је све време је доводио у сумњу демократски капацитет било каквог противљења Ђукановићевом режиму. Подсетићу вас да је и заменица главног уредника НИН-а рекла да је српска тробојка оно што је шаховница у Војводини. Латинка Перовић је, у продужетку своје комунистичке биографије, опет говорила о продору српског национализма – нису хтели да виде недемократску природу ауторитарног Ђукановићевог режима. Многи припадници Друге Србије су подржавали читав низ мера Вучићевог режима у вези са Косовом и Метохијом, Весна Пешић је прогласила Дачића и Вучића Де Голом и Черчилом кад је потписан Бриселски споразум; а кад су њу привели пре годину дана – онда је афрички диктатор. Имамо следећи критеријум: кад позову Весну Пешић у полицију да се изјасни – онда је диктатура; кад отписујете народ на Косову и Метохији – то су Де Гол и Черчил. Тај начин мишљења је онај који је устоличио овај режим у Београду, и тај начин мишљења је подржавао црногорског председника до дана данашњег.“

Говорећи о тзв. Руском утицају, професор је рекао:

„Велика је обмана да је руски утицај тај који јача ауторитарну власт у Србији. Ствар је обрнута, западни утицај има потребе за ауторитарном влашћу, за диктаторском влашћу. Од Берлинског конгреса, од 1888. три најауторитарнија – и чак диктаторска и тоталитарна режима – били су режим краља Милана Обреновића (који је после Берлинског конгреса био изразито проаустријски настројен), режим краља Александра Карађорђевића (који је имао и диктаторски облик) и режим Јосипа Броза (диктаторско-тоталитарни). Сва три режима имала су одлучујућу помоћ Запада. Теза да Запад доноси демократију постала је опште место јавне свести, а није истина – Запад доноси ауторитаризам.“

Мило Ломпар се посебно осврнуо на ситуацију у Јерменији:

„Јермени су народ чијих представника има више у дијаспори него у матици. То је стари трговачки народ, врло намучен, веште су дипломате. И они који живе у расејању везани су за историју свог народа, увек су инсистирали да се призна геноцид над Јерменима и када је то изгледало узалудно, али дочекали су и сада се та чињеница признаје. То су успели упорним радом, лобирањем, стварањем свести и на уметнички начин су ту истину о трагедији учинили делом светске јавности. Ми то нисмо урадили у вези са Јасеновцем, а та тема и сада изазива велики отпор у нашој заједници, што значи да нисмо формирали културни образац који би свако од нас прихватио без обзира на то да ли је конзервативац, либерал или нешто друго.“

Погледајте цео разговор

Наслов, транскрипт и приређивање: Стање ствари



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

5 replies

  1. У вези са краткорочним “ одлагањем у оставу“ ндх и монтенегра од стране римокатоличке јеретичке домаћице са станом у Ватикану, треба увидети да је београдски пашалук са кругом двојке као главним градом, уведен у примаћи салон поменуте домаћице – сва тзв. неважност ндх и монтенегра, кевтање и кикотање у остави, нечујна остаје од громког цмакања у образ ( два пута), у примаћем салону – гост на сатански хладан, кушајући целив домаћице, одовара млако, лицемерно очекујући да га Господ неће “ избљувати из уста својих“, а да ће му Кушач понудити пристојну цену за душу, јер београдски пашалук је таман толико одмакао у претварању, изображењу у ндх и монтенегро да може, пред домаћицом, једнако шенити, чанколизати, самопорицајући пристајати на заборав, издају и пораз… Хоће ли тајни гост из Бања Луке, кинути иза завесе у примаћем салону, или ће гост из београдског пашалука угледати му ципеле испод исте завесе, препознајући их јер му је он те ципеле купио и у њих обуо к’о у туђе, те бришући нос притрчати и целивати папучу наместо намесника београдскопашалучког, док ће га овај вући за рукав као бранећи му тај чин издаје, а напућивши пуне усне у пољубац којим ће бањалучког дрвосечу испратити у ону оставу са почетка коментара : Буди ту са другарима, поиграјте се мало, кад домаћица дође у посету код мене, и тебе ће повести… „, или ће главни гост бити једини папучољубац, то је већ питање дијаболичне деликатности језуитске дипломатије…

    13
    1
  2. Јесам био наиван кад сам мислио да неће баш отворено примат СДПС, не да је отворено но се хвале са тим. Закон стрпљен, ДПСовац спашен.
    И што кажете црногорски сРбИ, највећи проблем вам је Вучић. И шРекао је Црногорац да је тако.
    Договориш се са некијем међународнијем мудоњом да направиш владу која ће бит чврсто у службу Еуропе. Пошље тражиш лојалне држави у имституцие. И онда Србаљи нападају (пљујући Вучића) сваког ко таквоме некоме рече дае сплачина.
    Ако су Мило и Вучић два крака исте хоботнице, који су дио хоботнице одборници ДПС-а које су Демократе примиле у себе?
    Примате ли ЗдРаВо ТкИвО ДПС-а у сваку шупљину, примате.
    Умјесто ово Здраво ткиво, можемо реци Здравко ткиво са акцентом на о, мени некако мило звучи 😀
    2012. кад је опозиција требало да формира власт у Никшићу и Милутин Ђукановић да буде градоначелник, из Позитивне је стигла платформа која је садржала ствари које немају никакве везе за локалним властима. Питање признања лажне државе Kосово, да се у Сребреници десио геноцид, да је Вуковар злочин итд.. Најблаже речено чудни захтјеви. Дритан се тад јавно хвалио да је он креирао ту платформу. На крају се из свега изродио чувени Драго Ђуровић, симбол политичке корупције.

    4
    11
  3. Продају се

    Продају се владари
    Продају министри
    Продају се судије
    Они спортски
    И они други

    Продају се патријарси
    Продају папе
    Продају се новинари
    Они спортски
    И они други

    Продају се професори
    Продају учитељи
    Продају се тренери
    Они спортски
    И они други

    Продају се курве
    Продају најискреније
    Из чисте љубави
    Према новцу
    И ради спорта

    Момчило

    23
    4
  4. Вечерас је неко код Марића оспорио Ломпара.И Вук нож је био тамо.Свашта.Ето Торонто.

    5
    2
  5. @Стаери

    Moжда грешим, али не мислим да је смислено да набацујете у коментаре изјаве мим странице ,,Стаери либерал“, једну на другу попут сложених дрва. Чини ми се да начин на који су те изјаве писане више приличи мим страници , него Стању ствари. Најчешће, коментатори разасути широм света не знају изразе локалног ,,шатровачког“ (рекао бих карактеристичкног претежно за Никшић) или локалне политичке прилике.

    Било би супер кад би имали неки предлог шта даље чинити и како ће се развијати ситуација. Што се тиче мим странице ,,Стаери либерал“, рекло би се да је резултате последњих избора који су за православље и Српство у данашњој Црној Гори били бити или не бити, дебело промашио (на радост свих нас). А да борба траје и трајаће, то је донекле и очекивано.

    11
    2

Оставите коментар