Изјаве да би Шенженов модел могао да буде решење за сукоб покренули су високи амерички званичници, али нису добили одговарајућу пажњу јавности на Косову и у Србији
Фото: Танјуг
Економски модел примењен у комунистичкој Кини могао би да буде на столу за политичко помирење између Косова и Србије. Изјаве да би Шенженов модел могао бити решење сукоба амерички званичници несвесно су представили уочи састанка 4. септембра.
Једно време ће јавно мњење бити бомбардовано вестима о успеху, док ће у недостатку информација реакције на договор бити закаснеле.
Очекује се да ће се две делегације на високом нивоу из Косова и Србије састати 4. септембра у Вашингтону како би отвориле разговоре о потписивању споразума између две земље, а две земље почеле су да преговарају са победницима преговора. Приштина је рекла да иде у те преговоре како би обезбедила признање од стране Србије, док је ова друга упозорила да неће потписати нешто што би на било који начин могло значити признање Косова.
Опозиција, посебно на Косову, изразила је бојазан да би преговори могли наштетити суверенитету и територијалном интегритету земље.
Још увек је непознато о чему ће се разговарати за преговарачким столом због нетранспарентности дневног реда и тема разговора.
Две делегације на састанке иду без објављивања дневног реда, док је последњи састанак резултирао са два споразума која су проглашена економским споразумима: они о авио-линији и железници између Косова и Србије.
Ричард Гренел, Хашим Тачи и Александар Вучић (Фото: SVEN HOPPE/AFP/Profimedia)
Уз америчко посредовање, из јавне расправе изостављен је један џиновски елемент. Ричард Гренел, изасланик председника САД, споменуо је као модел сарадње између Косова и Србије, кинески комунистички модел Шенжена.
Уколико анализирамо у контексту Косова, модел би имао велике последице по уставни поредак на Косову, док би слободна економска зона обавезала Косово да се одрекне економске независности у замену за споразум којим ће Србија престати да лобира против независности Косова и вероватно чланства у УН-у.
Две земље су најавиле да ће бранити своју независност и територијални интегритет, али без објављивања онога о чему ће се разговарати 4. септембра.
Постојећи ризик је економски модел који је примењен у комунистичкој Кини и који може бити на столу за политичко помирење Косова и Србије.
Изјаве да би Шенженов модел могао да буде решење за сукоб покренули су високи амерички званичници, али нису добили одговарајућу пажњу јавности на Косову и у Србији.
Шенженски модел је модел слободног тржишта који је 1980. створила Комунистичка партија Републике Кине. Ово је модел који је споменуо амерички изасланик за дијалог Косова и Србије, Ричард Гренел.
Дуготрајни захтев Србије јесте да области које насељава српска национална мањина на Косову имају директне економске везе са државом Србијом, и да у исто време буду економски одвојене од остатка Косова.
Шансе су да, уколико се ово догоди, ће Србија као компромис „дозволити“ остатку Косова да настави да послује и тргује са светом без било каквих препрека заснованих на моделу заједничке трговинске зоне.
Наравно, то се може догодити само уколико се Косово сложи да функционише у јединственом трговинском законском оквиру који су прихватљиви за српску државу, а не обрнуто, јер Србија види Косово као свој саставни део.
Административни прелаз Мердаре (Фото: Мост)
С друге стране, други економски захтев Србије биће да рудник Трепча функционише са јединственим економским кодом. Имамо право да претпоставимо да ће се то покушати урадити, јер тако функционише Шенженов модел.
Према споразуму типа Шенжен, „заједничка економска зона“ имаће заједничке пословнице. Дакле, кад амерички бизнисмен дође да инвестира, он више не ради према законима дотичних држава Косова и Србије, већ према закону уније држава Србије и Косова. За Србију је то победа, јер Србија не признаје државу Косово, а Косово, које нема признање Србије, приморано је да обавља тај део своје трговине унутар Србије или „заједничке економске зоне“ са Србијом.
Овај модел предвиђа да поштанске услуге буду уједињене са Србијом, а Косово, које нема свој код у овој области, биће приморано да прихвати и ради са државним кодом Србије за царинске дозволе. То значи да када кинеска роба стигне на Косово, може се царинити на царинама у Београду, Нишу, Смедереву. А онда их Србија шаље на Косово. Ако буду послати у Приштину, они стижу преко међународног кода Србије. Србија додаје додатни код трговинске уније са Косовом тако да на крајњем одредишту робе Косово не плаћа додатне порезе.
Дакле, опасност је да Косово, које се према српском закону доживљава као саставни део Србије под српским законом, сада и на међународном нивоу постане део Економске уније Србија – Косово.
Косово се више у међународном смислу не препознаје као посебна трговинска државна јединица на међународном тржишту, већ као област под економском унијом Србије и Косова. Косову је дата могућност да тргује с другим земљама, али према законима и споразумима ове Економске уније. С тим у вези Косово потенцијално губи трговинску независност и зависи од Србије.
Када се све ово анализира, овај модел може да звучи као завера и нешто што је немогуће, али недавна историја споразума потписаних између Косова и Србије показује да су споразуми били потписани да би се тек након неколико недеља, у текстовима разумела игра са кодовима и двосмисленост.
Пример је и проглашавање авио-линије између Приштине и Београда које је постало светска вест, али је зец био скривен у кодовима. Авион лети са аеродрома Приштина, а слеће на Аеродром Београд са старим кодом који је Приштински аеродром имао у Југославији.
Амерички амбасадор у Берлину Ричард Гренел на састанку поводом обнављања авиосаобраћаја између Београда и Приштине (Фото: Твитер налог Јулијана Репкеа)
Још један двосмислени споразум који је потписан је онај за железнице. Након потписивања схватили смо да су имена у оригиналним примерцима споразума различита: у копији за Архив Србије потписана је Република Србија, а у копији Косова само Министарство саобраћаја, а да се уопште не спомиње Република Косово.
Ниједан од ових споразума нису обелодањени пре потписивања и намерно, због циљане двосмислености, о њима се није разговарало у јавности пре потписивања.
Чак ни у евентуалном договору са састанка 4. септембра није познато у ком се грму крије зец. Можда ће бити скривена у Шенженском коду? Код и модел о коме се не зна на Косову и о коме се последњих месеци уопште није расправљало, мада се помиње као решење између Косова и Србије.
Штета која је узрокована услед недостатка расправе о преговорима две земље у континуитету производи последице укључујући протесте и отворену опозицију на Косову.
Оваква стратегија – потписивање споразума, а потом и његово објављивање, у јавности изазвала је озбиљне последице у косовској политици, као што се догодило са потписаним споразумима о демаркацији и Асоцијацији. Оно што нам преостаје је да анализирамо ситуацију са мало информација које имамо у јавности како се не бисмо поново опекли последицама политичких блокада које смо видели досад.
European Forum Alpbach / Andrei Pungovschi / Flickr
А какву корист овај план може донети владама обе земље? Наравно, Србија ће продати својим грађанима следеће: „сачували смо своје руднике у Трепчи и Обилићу“, јер они сада функционишу с јединственим економским кодом. А Косово неће пропустити прилику да прода својим грађанима „историјску победу“ о томе како је влада овим споразумом са својим архинепријатељем одлучила да створи модеран економски и трговински модел за развој Косова, интегришући косовско тржиште са светом.
Али, иза ове фарсе, овај споразум заправо неће донети економску корист сиромашним грађанима Косова, ни Србима ни Албанцима, већ ће једноставно имати користи за локалне мафијашке шефове који су уско повезани са Вучићевим политичарима у Београду и политичким шефовима у Приштини.
Као и обично, ови шефови ће оваквим споразумом добити амнестију као што је то била амнестија за целу кријумчарску мрежу на северу Косова након Бриселског споразума када је Косово донело Закон о амнестији, који је ишао у корист починиоцима више послератних злочина.
Можда ће разговор о амнестији ићи све до ратних злочина, идеје која се последњих месеци ширила у јавном дискурсу Косова.
Све то ће бити схваћено тек након што се споразуми постигну, јер је дневни ред нетранспарентан и нико не зна за њих.
Текст је првобитно објављен на албанском језику на сајту Kallxo
Опрема: Стање ствари
Прочитајте још
- Франкфуртер алгемајне цајтунг: Прво привреда, онда политика
- Данас: У Белој кући могуће потписивање економског споразума Београда и Приштине
- Данијел Сервер: Могућ договор о Трепчи и Газиводама
- Миљазим Краснићи: Гренелов позив на састанак део великог Трамповог пројекта
- Александар Вучић: Не знам шта ће тачно бити тема у Вашингтону, требало би економија
- Агон Малићи, Артан Мухаџири: Састанак у Вашингтону корак ка коначном договору
- Ана Оташевић: Могуће да ће Трамп наметнути споразум између Београда и Приштине
Categories: Преносимо
Оставите коментар