Смедерево: Саградили атлетску стазу у Тврђави, па траже став Унеска

Након процене Унеска знаћемо да ли је тај објекат адекватан или ће морати да буде уклоњена са простора тврђаве, каже Јасмина Поповић

Радови на атлетској стази унутар Смедеревске тврђаве (Фото: Smederevo.org.rs)

На Смедеревској тврђави, стављеној пре 10 година на прелиминарну листу за упис на Листу светске баштине Унеска, завршена је градња атлетске стазе. Стручњаци истичу да таквом објекту није место унутар тврђаве, а да би комисија Унеска требало до краја године да на лицу места процени да ли ће све то утицати на даљу процедуру заштите непокретног културног добра од изузетног значаја.

Представници града Смедерева и Атлетског савеза Србије потписали су пре три године уговор о градњи атлетске стазе унутар Смедеревске тврђаве.

Радови су започети прошле године, одвијали су се у више фаза, а завршени су прошле недеље, потврђено је порталу Нова.рс у Регионалном заводу за заштиту споменика културе у Смедереву. Међутим, стручњаци сматрају да такав објекат, који неки називају атлетском стазом, а неки стадионом, не би смео да буде унутар тврђаве из 15. века.

„Она својим габаритима одудара од простора и плана намене којим је предвиђено коришћење простора и објекта Смедеревске тврђаве“, наглашава Јасмина Поповић, помоћница директора Регионалног завода за заштиту споменика културе Смедерево.

Она објашњава да је за Смедеревску тврђаву, као непокретно културно добро од изузетног значаја, надлежан Републички завод за заштиту споменика културе и да не може унапред да процени да ли ће атлетска стаза утицати на даљу процедуру пријема тврђаве на Листу светске баштине Унеска или неће.

„Знамо да комисија Унеска треба до краја године да дође и обиђе тврђаву. Након њихове процене знаћемо да ли је тај објекат (атлетска стаза, прим. аут.) адекватан или ће морати да буде уклоњена са простора тврђаве или ће се нешто догодити у вези са листом на којој се тврђава тренутно налази“, рекла је Јасмина Поповић.

Изградња атлетске стазе унутар Смедеревске тврђаве је за Адама Црнобрњу, председника Српског археолошког друштва и саветника у Народном музеју у Београду, „најбољи пример игнорисања постојања археолошких налаза од стране институција заштите културног наслеђа”.

Црнобрња истиче да је унутрашњост Смедеревске тврђаве археолошки „истражена у занемарљивом проценту, иако значајни налази средњовековне архитектуре у самом Великом граду указују на то да ће се тек обимним систематским археолошким истраживањима полако откривати урбана структура средњовековног града унутар зидина“.

Радови на атлетској стази (Фото: Smederevo.org.rs)

Утолико му је теже да поверује, каже, да је дозвољена изградња атлетске стазе унутар тврђаве и да је Републички завод за заштиту споменика културе приликом израде техничких услова о мерама заштите „консултовао само архитекту“.

„У Смедеревској тврђави налазила се импровизована овална стаза за рекреативно трчање, али изградња атлетске стазе, са свим техничким захтевима (нивелација, дренажни канали и друго) неминовно подразумевају немале земљане радове“, истиче Црнобрња.

Он се пре три године у име Српског археолошког друштва обратио Републичком заводу за заштиту споменика културе, тражећи на увид техничке услове о мерама заштите израђене за потребе радова на атлетској стази.

„Увидом у услове за предузимање мера техничке заштите, које је израдио Републички завод за заштиту споменика културе још 2011. године, као и у приложену техничку документацију, могли смо да констатујемо следеће: Обрађивач је предвидео само археолошки надзор извођења земљаних радова, наглашавајући да неће бити вршен ископ на дубини већој од 50 центиметара. Увидом у техничку документацију, коју је приложио Атлетски савез Србије, може се констатовати да ће ископ на више места бити дубљи од 50 центиметра“, констатовао је тада Црнобрња.

Он се пита како је могуће да за споменик културе од изузетног значаја, који очигледно садржи и знатне археолошке остатке, централна институција заштите непокретних културних добара Републике Србије ангажује само архитекту конзерватора, а не и археолога.

О неопходности археолошких истраживања може се прочитати и на сајту Унеска уз податке о Смедеревској тврђави:

„Подручје градског насеља није археолошки истражено, па је мало података доступно о његовој урбаној структури. Археолошка истраживања локалитета треба да се спроведу након завршетка геомагнетног снимања. Добро очувани и аутентични делови утврђења пружају могућност да се виде њихови оригинални облици, елементи одбране и њихова укупна вредност”.

„Ангажовање само архитекте за последицу је имало давање, по археолошко наслеђе, катастрофалних услова мера техничке заштите. Прво и основно питање јесте како држава Србија може да дозволи да се унутар споменика културе од изузетног значаја уопште подиже атлетска стаза, коју ће касније неминовно пратити и пратећи објекти. Друго је питање како централна институција заштите може да направи пропуст и не ангажује адекватне стручњаке на изради услова. Чак и да се по сваку цену мора изградити та атлетска стаза, мада је оправдање тако нечега тешко замислити, најпре би се морала предвидети обавеза обављања претходних заштитних археолошких истраживања. Тек након њиховог окончања и стицања увида у то шта се од археолошких структура налази на месту предвиђеном за градњу, било би могуће приступити одлучивању да ли се на том месту заиста може правити атлетска стаза. Уколико се у том делу тврђаве налазе остаци средњовековних објеката, морало би се приступити планирању њихове конзервације и презентације у оквиру већ утврђеног споменика културе од изузетног значаја, а никако изградњи савременог рекреативног полигона. Наравно, питање које се намеће јесте како неко из службе заштите уопште може да помисли да дозволи и саму најаву девастације дела споменичке целине“, каже Црнобрња.

У Смедеревској тврђави у току је друга фаза археолошких истраживања у оквиру сектора Варошке капије.

„Прва фаза археолошког истраживања сектора Варошке капије, започета прошле године, обухватила је отприлике једну трећину површине предвиђене за археолошко истраживање. Радови у оквиру друге фазе требало би да трају 60 дана. Надамо се да ће се истраживања наставити и током следеће године и у оквиру те три године требало би да буде комплетно истражен сектор Варошке капије. Унутрашњи део Смедеревске тврђаве је парцијално истраживан, али велики простор никада није истражен“, рекла је Јасмина Поповић.

Марија Јаковљевић

Опрема: Стање ствари

(Нова.рс, 8. 8. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , ,

1 reply

  1. Као најефикасније средство за заштиту српских културно-историјских добара показала се депонија.
    Њоме је затрпана винчанска култура, претходно поплављена подизањем нивоа Дунава услед градње хидроелектрана. Тако је сједињена са културом Лепенског Вира.
    Свака сличност са оним „помирили их црви“ Бране Петровића је суштинска.

    Не би требало занемарити ни остале слободно-зидарске доприносе, као нпр. бетонирање/асфалтирање и сличне „грађевинске активности на местима масовних погубљења Срба пре и после „ослобођења“, на просторима уже и шире Србије.

    Не треба сумњати ни у то да ће градњи престоничког метроа претходити обимна арехеолошка и конзерваторска активност,.баш као у случају подземне гараже подно Скупштине града: артефакти који су претекли раскопавање прикладно су изложени у стакленим кутијама преко пута шалтера за наплату паркинга.

    Према томе: спасимо што се спасти може – све депонујмо у депоније.
    Оне који тамо вршљају занимају само секундарне сировине, остало ће остати безбедно, конзервирано за будуће генерације. Тако ће рециклажа спасти српску историју и културу.

Оставите коментар