Мирослав Здравковић: Добродошли мигранти; Срби, срећан вам пут без повратка!

Остаје нада да су стасале неке боље и борбеније генерације, којима ми матори требамо да пружимо разумевање и подршку

Мирослав Здравковић (Фото: РТВ)

Др Миша Ђурковић ми је скренуо пажњу на текст у Политици, где су подаци о броју рођених на КиМ нетачно представљени, јер су дати и бројеви о рођенима ван КиМ. Не сматрам да треба да на такве нетачности реагујем, јер, као да је то једина погрешно објављена (дез)информација.

Међутим, последња реченица у тексту и те како заслужује коментар:

Зато је важно размишљати не само о ублажавању емиграције већ и о увозу становништва. Ретке су земље на свету које могу да опстану без имиграната”, закључује др Владимир Никитовић.

Текст је изазвао бурну реакцију, а међу више од 40 коментара издвојио бих један: 

Радојко

(!?)Млади су веће патриоте од старијих, желе да стекну диплому и да раде у својој земљи, да пуне пензиони фонд, они отварају нове српске ИТ компаније. Само, они нису спремни да праве моралне компромисе и не желе партијско поробљавање и страховладу. Док су носили заставу Србије и клицали КиМ, запањио их је напад параполиције. Та деца не заслужују пендрек, гажење главе чизмом и робију у Падињаку. То ће их отерати. Са студентима у затвору и понављачима у Скупштини, Србија ће брзо опустети.

Извор: Политика

Супруга ми је, крајем фебруара била у хотелу у Порторожу где су сви запослени из Србије, од менаџера до собарица и чистачица.

Становници Србије су други по броју имиграната у Словенији, међу прва три места у Словачкој и то представља, у односу на Немачку, Аустрију и Швајцарску, логичан избор: сличност језика, „менталитета“, релативна географска блискост Србији. Изгледа да у ове две државе сличног назива одавно и плански размишљају и насељавају становнике Србије и БиХ (где су опет Срби са значајним уделом).

О чијем бисмо досељавању у Србију ми могли да размишљамо?

Срби, и други народи бивше Југославије, су од средине шездесетих година прошлог века, одлазили на привремени рад, и већим делом трајно остали, у Немачку, Француску, Аустрију, Шведску и у друге земље. Када су у њих улазили, имали су пасоше, имали су већином познате биографије (сиротињске), и брзо су се прилагођавали срединама у које су дошли.

Сада Европу насељавају неки имигранти без личних докумената, непознате прошлости и без много жеље да се на било који начин домаћинима прилагођавају. Напротив, инсистирају да им се поштују њихова верска права, и она су испред свега осталог (жељи да раде, да се прилагоде…).

У Србији је, пар дана пред последње изборе, послата војна полиција у околину Шида јер су пљачке и насиље имиграната који не могу да уђу у Хрватску измакли контроли.

Да смо демографски опустели, да ћемо били лак плен неким новим младићима који долазе са информацијом да у Србији становништво нема много личног наоружања, то ми је било јасно до седмојулских демонстрација.

Међутим, демонстрација масе полицајаца, и технике којом располажу, над побуњеном омладином, оповргла је моје мишљење: имамо и превише оружане силе.

Извор: НСПМ

Изашло је саопштење статистичког завода Словеније (линк), по коме је од 27.560 имиграната (у 2019.) највише из БиХ 28%, затим из Србије (14%), Немачке (11%) и Хрватске (9%). Не рачунајући Србе са босанским и хрватским пасошима то значи да је око 3,8 хиљада Срба отишло да живи у Словенију. Ради се о војном пуку, или о више од 1,2 хиљаде породица које су напустиле своја села и градове са југа Србије, само у једног години и само у једну земљу.

Колико ће хиљада породица након ових протеста пожелети да напусти Србију? Најинтелигентнија омладина са повредама од пендрека, чизама, нагутана сузавца?

Уколико не можемо да се изборимo за нормалну Србију, свако на свој начин и у складу са могућностима, онда Србија и не треба да постоји.

Али, остаје нада да су стасале неке боље и борбеније генерације, којима ми матори требамо да пружимо разумевање и подршку.

П.С. Охрабрио ме је текст у Политици. За почетак.

http://www.politika.rs/scc/clanak/459087/Maskirani-batinasi-tukli-koga-su-stigli

Опрема: Стање ствари

(Макроекономија, 24. 7. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

1 reply

  1. Starija cerka je u Americi i ne vidi sebe u ovakvoj Srbiji,mladja je na putu da i ona postane Amerikanka,jednostavno ne mogu da gledaju nekoga po ceo dan na tv-u,ne mogu da gledaju omiljeni vodjin F.K. ne mogu da otvaraju po 15 km puteva godisnje,ne mogu da glume srecne budale,ne mogu ni ja ali moram.

Оставите коментар