Драгован Милићевић: Дохоци и потрошња у Србији 2018. године

Није очекивано да услед реалне стагнације  дође до значајнијег раста БДП-a  када се бележи раст дефицита платног биланса и погоршања међународне инвестиционе позиције земље

Фото: Соња Ракочевић

Након објављивања  званичних података у „Анкети о потрошњи домаћинстава“ у 2018. години од стране Реубличког завода за статистику Србије и вишегодишњег праћења кретања потрошње и доходака у Србији, могуће је извући одређене закључке уважавајући следеће економске законитости. Потрошња је пре свега функција дохотка и цена, односно цене су пре свега детерминисане нивоом дохотка или куповне моћи, односом понуде и тражње и степена конкуренције на страни понуђача. Затим, треба разграничити потрошњу животних намирница, где је тражња мало и веома мало еластична бар за минимум егистенцијалних добара, а да еластстичност расте са растом дохотка. Након задовољења ових потреба тражња се преусмерава на остала добра и услуге што је опет функција висине дохотка.

Но кренимо редом. У наредним табелама ће бити посебно презетновано кретање потрошње основних намирница натурално и финансијски, а затим и кретање остале потрошње у 2017. и 2018. години.

У наредној табели су дати подаци о натуралној потрошњи одабраних намирница по домаћинству до 2011–2018. године. Евидентан је пад тражње и потрошње основних намирница у јединици мере по домаћинству. Тај пад је настављен и у 2018. години када је номинална зарада била виша него 2017. и била је виша од раста цена.  Међутим када се упореди кретање цена намирница у 2018. у односу на 2017. годину види се да су цене основних намирница углавном падале или стагнирале као одговор на натурални пад тражње.

Цене су узете из месечне публикације РЗС „Месечни статистички билтен“- цене по градовима и просек за Србију. За сезонске намирнице су узете просечне сезонске цене за три месеца (парадајз, паприка, купус, сезонско воће и сл.)

Осим говеђег меса које је скупље за око 100 динара у односу на 2017. годину (разлог мањак понуде због извозних квота), готово све намирнице су имале падајуће или стагнатне цене.

Но и овде се поставља кључно питање како је могуће да је услед благог раста доходака тражња и потрошња  значајно мања него 2011. године.  Пре свега, просечна зарада ништа значајно не показује јер се неједнакост у расподели доходака према социјалним групама (децилна расподела) изражава на сасвим други начин. Овде је значајнија медијална зарада тј. колики је ниво доходака који раздваја 50% испод и 50% изнад тог нивоа. Та медијална зарада је била око 40 хиљада у 2018. години (сада је 41,9 хиљада) што значи да 50% оних који примају зараде имају мање од овог износа. То је веома низак ниво дохотка који не може значајније утицати на пораст куповне моћи. Затим, у публикацији Евростата о расподели дохотка у 2018. години на просечну зараду и изнад може рачунати тек седми децил примаоца дохотка, што значи да значајнији утицај на тражњу има тек 30% становништва са већим дохотком. У табели су дати подаци о потрошњи по домаћинству.

Табеле: Макроекономиија

Још један битан фактор који утиче на висину и интезитет тражње је свакако демографски фактор о коме ће бити речи у наставку. Користећи  опет званичне податке о кретању дохотка могуће је извести следеће закључке на бази презентиране табеле.

Какав се закључак изводи на први поглед на бази презентованих података:

Значајно смањење броја становника за 4 године и то за око 400 хиљада (одсељени, умрли и сл.)

Приходи у новцу и натури глобално гледано нису били довољни за укупну потрошњу и то за око 200 милиона евра. Разлика је надомештена путем неевидентираног дохотка и наравно повећањем износа одобрених потрошаких кредита који су значајни покретачи тражње. Интереснтно је посматрати следећу позицију: приходи из редовног радног односа. Када се погледа износ исплаћених зарада у 2018. години (број запослених и просечне зараде) су око 13 милијарди динара. Овде су види да је за потрошњу расположиво око 8 милијарди или 65% укупних зарада. Разлика је вероватно у додатним наметима пре свега отплати кредита, зајмова, камата, позајмица и сл. Овде је свакако и део неевидентиране зараде пошто је метод прикупљња података Анкета. Другим речима, када би се посматрали само званични подаци онда би становништво Србије било на граници дохотка и потрошње без било какве штедње (просечно гледано јер је штедња такође фунција дохотка).

Финансијски аспект укупне потрошње је дат у наредним табелама:

Егзистенцијална добра:

Подаци у табели су добијени као однос потрошених количина и просечних цена намирница у посматраним годинама. Потрошња у 2018. сведена на цене из 2011. године је мања за 154 милијарде динара у односу на 2011. годину или око 1,25 милијаради евра. Интересанто је видети и куповну моћ зарада у односу на 2011. годину као базну годину. Зараде за 8 година су порасле само за око 1.700 динара или 4,5% у односу на базну годину.

Према томе, прерачунавајући зараде у евре у периоду када динар вештачки апресира и то за преко 5% у најмању руку нема никакву економску логику јер је тражња у еврима у 2018. порасла за преко 5% (осталих добара) док је у динарима већа за око 3,6%. Куповна моћ у еврима је већа него у динарима што нема никакво утемељење јер се куповина обавља углавном у домаћој валути. Не треба заоборавити да додатну куповну снагу обезбеђују и дознаке радника и исељеника из иностранства. Остала потрошња као што се види бележи благи раст и то у следећим сегментима:

  • Ресторани и хотели;
  • Обрзовање,
  • Здравље;
  • Транспорт (раст трошкова горива због раста цена нафте и деривата у 2018. години)
  • Цигарете и дуван

Као закључак ваља навести следеће:

  • Велики демографски пад у наредном периоду ће и поред евентуалног раста дохотка бити ограничавајући фактор даљег раста потрошње;
  • Потрошња је сегментирана расподелом дохотка, највећи део остале потрошње која је еластична у односу на доходак је привилегија виших социјалних група од 8-10 децила;
  • Још увек највећи број становника има ниске или веома ниске дохотке на нивоу готово егзистенцијлног минимума са ограниченом тражњом највећим делом за задовољење минималних потреба; вероватно ће тако остати и у догледно време;
  • Обзиром да је потрошња главни фактор раста БДП није очекивано да услед реалне стагнације или чак пада дође до значајнијег раста БДП-a у ситуацији када се бележи раст дефицита платног биланса и погоршања међународне инвестиционе позиције земље.

Опрема: Стање ствари

(Макроекономија, 26. 11. 2019)

Прочитајте још



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s