У Србији се попије 5,5 милиона кутија седатива годишње

Злоупотреби антидепресива чешће су склоне жене, а последњих година све више младих од 18 до 25 година

Фото: Д. Јевремовић

Житељи Србије годишње попију 5,54 милиона кутија лекова за смирење, показују подаци Републичког фонда за здравствено осигурање за 2018. годину. Да смо постали нација која не може без ових медикамената можда најбоље илуструје податак да је прошле године прописано и реализовано око 3,2 милиона рецепата лекова који се налазе на позитивној листи – „бромазепама”, „диазепама”, „алпразолама” и „лоразепама”. Људи најчешће посежу за њима због несанице, анксиозности, мишићног спазма… Осим тога, наши људи узимају и антидепресиве, јер је у 2018. години за лекове из ове групе прописано око 1,59 милиона рецепата, а у апотекама је издато око два милиона паковања.

Доцент др Јанко Самарџић, клинички фармаколог са Медицинског факултета у Београду, наглашава да се наша земља налази у самом европском врху по потрошњи ових лекова, такозваних бензодиазепина. Анализа показује тренд раста и у региону, где су, на пример, стопе потрошње и потенцијалне злоупотребе још веће у суседној Хрватској. Људи нису свесни да треба бити опрезан приликом њиховог коришћења, јер понављана употреба лекова за смирење доводи до зависности, а може да утиче и на пролонгирање тегоба код пацијента и одлагање постављања праве дијагнозе.

– Медикаменти из групе бензодиазепина који чешће изазивају зависност су они попут „бромазепама” и „алпразолама”. То се може догодити уколико се узимају велике дозе лекова и то дуже од три месеца. Треба знати да ако се пију, на пример, са алкохолним пићима постоји повећан ризик од појаве токсичних ефеката, па тада бензодиазепини могу да изазову такозвану смртоносну респираторну депресију. Чињеница је да се ови лекови доста користе код нас, али и да је неопходно спровођење строжих мера због боље контроле приликом њиховог прописивања. Ипак, ови лекови су ефикасни и готово незаменљиви за поједина стања и битно је утврдити шта све утиче на њихову прекомерну употребу. Потребна је боља едукација и информисаност о овом проблему – каже др Самарџић и додаје да је Финска, која је имала високе стопе злоупотребе ових медикамената, одговарајућим мерама смањила проценат примене бензодиазепина у општој популацији на мање од 10 одсто.

Наш саговорник појашњава да је злоупотреба лекова много чешће присутна код жена него код мушкараца, а да се последњих година све више бележи код млађих људи. Подаци Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” из 2014. године показују да је у периоду од 12 месеци лекове из групе анксиолитика, седатива и хипнотика узимало 22,4 одсто испитаника из опште популације: 13,9 одсто мушкараца и 30,9 одсто жена. Међутим, др Самарџић истиче да су резултати њиховог истраживања, које је обухватило више од 500 студената на Медицинском факултету у Београду, дали алармантне податке.

– Добијени су у најмању руку неочекивани резултати. Сви очекују да су студенти медицине мање склони конзумирању лекова из ове групе, али подаци су показали да је чак 22 одсто студената и 25 одсто студенткиња узимало неки од бензодиазепинских препарата за потребе ублажавања студентског стреса. Ако се посматра период од последњих 12 месеци – 15,6 одсто свих анкетираних студената их је користило, а нешто мање од 10 одсто у последњих 30 дана. На основу ових података можемо да закључимо да је коришћење седатива широко распрострањено међу нашом студентском популацијом – истиче др Самарџић.

Да је злоупотреба бензодиазепина глобални проблем упозорава и доцент др Ивана Сташевић Карличић, в. д. директора Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић”. Они се обично прописују особама старије животне доби, али немедицинска употреба је највећа управо код младих који имају од 18 до 25 година. У нашој земљи анализа потрошње ових лекова показује тренд раста у последњих десетак година.

– Ови лекови се често злоупотребљавају јер су лако доступни и ефекат остварују брзо. Већина људи која злоупотребљава анксиолитике први пут је лекове набавила бесплатно од пријатеља, рођака или их чак добила на рецепт од лекара. То што се ефекат ових лекова осећа готово тренутно још један је од разлога за злоупотребу. Иако они заправо не лече у правом смислу речи, тренутно олакшање симптома анксиозности и несанице чест је разлог зашто људи одлучују да у дужем периоду узимају ове лекове и без консултације са психијатром – наглашава др Сташевић Карличић.

Понављана примена бензодиазепина, додаје она, доводи до физиолошке зависности и толеранције, са апстиненцијалном синдромом, то јест синдромом обуставе употребе лека као главном манифестацијом наглог прекида узимања лека након четири до шест недеља примене код чак 30 одсто особа.

– Уколико се зависност развије, важно је обратити се психијатру, који ће пацијенту, у зависности од тога о којем је леку реч, или започети постепено смањивање медикамента или најпре пребацити пацијента на анксиолитик са мањим потенцијалом, а затим тај постепено искључити – додаје наша саговорница.

Не може се са сигурношћу утврдити колико људи погрешно користи и злоупотребљава лекове и тиме се налази на граници зависности, каже др Самарџић. Једно од истраживања у САД је показало да је лекове месец дана злоупотребљавало 2,5 особа узраста изнад 12 година, док су стручњаци Немачког центра за борбу против болести зависности утврдили да је око два процента људи на Старом континенту зависно од медикамената.

Данијела Давидов Кесар

Опрема: Стање ствари

(Политика, 15. 8. 2019)

Advertisements


Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s