Слободан Антонић: Зли Ћира против НВО принцеза

Немојмо се заваравати: ако Ћирјаковић изгуби место на факултету, срце таме однеће важну симболичку победу. После тога, само је питање ко ће следећи бити означен за одстрел

Слободан Антонић (Извор: Све о Српској)

Ових дана често сам плакао. У срце ме је погодио апел шесторо малих, неумрежених и беспомоћних богоугодних дјева, да их се заштити од прогона мизогиног, патријархалног и неинклузивног Зорана Ћирјаковића.

Није ми било лакше ни када су се моћном Ћири – који не само да има блог, већ чак и твитер налог! – супротставили усамљени ДанасN1потпредседница владе, Ђиласова Странка слободе и правде, Сегејов Покрет слободних грађанаМариника ТепићБасараДобрица ВеселиновићТаласМашина

„Шта је све то“, вајкао сам се, „када је Ћире толико да га може зауставити тек озбиљна сила“! А онда сам се сетио изјаве генералног секретара НАТО, Јенса Столтенберга, да „НАТО има одговорност и прилику да буде водећи заштитник женских права“. Тек слика Шесте флоте, како Дунавом упловљава у Београд, одагнала ми је страхове и обрисала сузе с лица.

Шалу на страну, „случај Ћирјаковић“ чист је безобразлук. О хајкању и показном сатирању у јавности човека само зато што је успешни критичар наше компрадорске касте, већ су лепо писали Александар ФатићВладимир ДимитријевићЧедомр АнтићВладислав ОбреновићФилип Родић и други. Томе бих додао тек пар опаски.

Прво, запрепастио ме је степен лицемерја и пренемагања наших родних равноправки. У њиховом апелу већ у првој реченици оне се самоидентификују првенствено „као жене, присутне у јавној сфери“, а које грозни Ћирјаковић „дискредитује …на родној основи“ – „сексистичким  увредама“, „испод сваког пристојног нивоа“, „непристојно, воајерски“ – због чега се, ето, оне осећају „заплашене, а неке од нас имају психолошке последице, за шта постоје медицински докази“. Оне, надаље, цео случај оцењују првенствено као „злостављање жена у јавном простору“, позивајући „све жене у јавном простору које трпе овакве облике насиља да не ћуте“.

Једна од ових страдалница, већ сутрадан, после апела, добивши прилику да гостује на Н1, дрхтавим гласом објашњавала је да се оне, због Ћирјаковића, „осећају уплашеним“ и да су „изгубиле самопоуздање“ (овде, 6:00-6:03), да је то за њих „агонија“ (5:49), те је апеловала да „свака организација провери да ли се жене у њиховим колективима осећају сигурно“ (7:29-7:36), односно, да ли можда и њихове жене пролазе кроз сличну голготу, према којој је Разапињање тек запуштена, урасла заноктица.   

Међутим, баш неке од ових наших Геновева, које сада као срне дрхте пред непристојним изразима језичавог Ћире, а пошто је на њихову чедност насрнула та типична мушка свиња, познате су, ни по јада, по кочијашком псовању и вулгарностима достојних штићеника казнено-поправних завода.

Једна од њих објављује: „Професионална сам на послу, на твитеру ме боли курац“; њена љутња изгледа овако: „Теби ћу да играм на гробу. И пишаћу ти на гроб“; док Ћирјаковићу поручује: „Говнару, драго ми је да сам ти ноћна мора. Друга, пак, као књижевна критичарка, роман који је ове године добио НИН-ову награду карактерише с две речи: „Го курац“; такође, објашњава да су „моји твитови о лизању пичке, без икакве ироније, много смисленији од свега што су Ћирјаковић, уредништво Политике и НСПМ икад написали, а једном опоненту поручује: „Насисај се моје неженствене, изгубљено случајничке пичке“.

Дакле, исте оне које се, као џендер активисткиње, бахате по друштвеним мрежама, освајајући толико жељени статус алфа-мушких женки псовањем и вулгарностима, када добију одговор у истом рангу намах постају увређене и незаштићене светице, које „губе самопоуздање“ и почињу да се „осећају уплашенима“.

Међу првим настојањима да се Ћирјаковић избаци с факултета, била је објава директора N1, Југослава Ћосића, у којој се упозоравају „будући студенти факултета за Медије и комуникацију“ да ће им предавати Ћирјаковић, а који, ето, једну колегиницу, иначе потписницу поменутог апела, назива „стврднутом ејакулаткињом“. 

Међутим, Ћосић је заборавио да каже да је дотична новинарка, претходно, Ћирјаковића оптужила да га критикује првенствено зато што му је сексуално привлачна, а не може да је има  („падам у искушење да му дам из сажаљења, да ми се скине с пајсона већ једном“), додајући да се Ћирјаковић, над њеним сликама, „смежурао од ејакулата“.

Дакле, пошто сте опонента, најпре, свели на мушку животињу, чије се понашање може објаснити првенствено преко очекиваног или ускраћеног секса, ви се сада жалите како је ваш опонент безобразан, јер се – какве ли дрскости! – усуђује да вам одговори на истом нивоу и да вам ваше сопствене речи врати у лице.

Вађење исказа из контекста, ради најбруталнијег спиновања, други је  утисак ове пропагандне акције наше праве „дубоке државе“. Уз објаву поменутог апела, на сајту листа Данас и на N1, ишла је, као илустрација „насилништва“, Ћирјаковићева објава у којој он једној од потписница поручује да би волео да и њу „држе у срушеној згради, без зидова и прозора, на нишану снајпера с друге стране, да ће јој репетирати пушку док јој је цев на челу, те да ће јој пијани војници, с чек поинта, пуцати за југом који вози”.

Овако истргнута, реченица доиста може да зазвучи као претња. Али, смисао исказаног суштински је другачији. Наиме, претходно је ова медијска активисткиња оптужила Ћирјаковића да је, током деведесетих, „ишао у сафари туризам по ратиштима, скривен иза акредитација западних медија, да с безбедне удаљености гледа како нам очеви крваре и да о томе извештава“. Ћирјаковић је, потом, увређен таквом инвективом, одговорио нешто у смислу – е, ако је то моје новинарство било сафари туризам, желим да и ти прођеш што и ја. 

Али, пошто је Ћирјаковићев исказ деконтекстуализован, дотични твит постао је „претња“, а сам опонент проглашен је опасношћу – не више само по студенте, већ и по све жене у „јавном простору“. Расправа на твитеру, тако, претворена је у јавну опасност и угрожавање права жена.

Треће што ме је запрепастило јесте оказионална редефиниција појма прогањање. Ћирјаковић је, у апелу, наиме, представљен као, практично, воајер који по хаусторима препада наше свете Геновеве, те раскопчава мантил испод ког је као од мајке рођен.

Међутим, „прогањање“ се, заправо, састојало у томе што се Ћирјаковић усуђивао да у истом граду, или у истом простору, дише, хода и гледа. „Мислим да сам га једном видела, случајно, на једној промоцији књиге, из даљине“, рекла је на N1 једна од страдалница (овде, 2:31-2:36). „Оно што је свакако најдрастичније што се догађало“, рекла је она, „јесте то да је у неким тренуцима и налазио за сходно се креће око радних места тих жена (које су потписале апел – С. А.), тако да га оне срећу“ (овде, 2:00-2:16) 

 

„Појавио се на неком догађају, на ком сам говорила, и отишао одмах након мог излагања“, жали се друга џендер активисткиња. „Једно време сам га често виђала док шетам кера; то је 99,99% била случајност, али поента је да се нисам осећала нимало пријатно; утицало је на то да сам се ја, једно време, осећала мање слободно да јавно говорим/пишем, па и под псеудонимом; мени је и сад требало доста храбрости да ово напишем, јер се плашим да би могло да изазове неко озбиљније прогањање од ко зна кога“.

На оптужбу једне од потписница апела да је Ћирјаковић, наводно, „пресреће на улици, овај „несрећни, преплашени мужјак“ (како га је окарактерисала Биљана-Срби су побили даброве-Стојковић), одговорио је: „Један једини сусрет, мимоилажење без речи, уз кисели осмех у Хиландарској улици, поред кафића у који редовно одлазим, представљено је као ухођење и праћење. Госпођу касније никада, нигде нисам ни срео“. 

За другу потписпицу Ћирјаковић је пак написао: „Једна најава на твитеру да желим да одем у дорћолски биоскоп REX на трбину Маркса 21, представљена је као прогон и злостављање Ј. Л; а само сам желео, из чисте знатижеље, да коначно видим ко мене и хиљаде других мушкараца толико упорно, без било каквог разлога, прати, вређа и клевеће, најгорим речима. До дана данас је нигде нисам срео. Ни на секунд“.

Да ли схватате последицу овакве редифиниције речи „прогањање“? Ја се, рецимо, по природи посла, готово свакодневно крећем око радних места потписница апела – око Филозофског факултета, Факултета политичких наука, Института за филозофију и друштвену теорију, недељника Време… Штавише, написао сам готово стотинак страница научне критике или полемике управо на рачун потписница апела. 

Да ли то значи да можда и ја прогањам наше Геновеве? Не могу ли, онда, и ја да будем приказан као неко ко по мрачним хаосторима, го и у мантилу, вреба „жене у јавном простору“? Заправо, свако од нас, ко се усуди да код НВО принципеса произведе осећање „узнемнирености“, „збуњености“ или пак „одуства самопоуздања“, може бити проглашен „насилником“, „прогонитељем“ или опасношћу по „жене у јавном простору“.

Коначно, узнемирила ме је и сасредсређеност на постизање главног осветничког циља: да Ћирјаковић буде отпуштен с факултета. Сви пријатељски медији и организације, наиме, у наслову су интенционално истакли да је реч о „предавачу на ФМК“ (ДанасN1ПСГССП…). А као одговор на то, декан ФМК се „оградио од Ћирјаковића“ и позвао „надлежне да се баве овим понашањем“.

Уместо, као што је ред, да декан заштити свог предавача од ван-факултетских опачина и прогона, овде, напротив, имамо да сам декан позива органе силе да уђу на симболичку територију факултета (шта то беше аутономија универзитета?), те да пропитају и провере предавача – да ли је, и на који начин, случајно, повредио сакросанктну џендер-политичку коректност?    

Стога, ако Зоран Ћирјаковић од предстојеће школске године више не буде радио на факултету, биће то првенствено због његовог оштрог језика и пера. Већи део ове хајке може се објаснити најпре као освета због онога што је Ћирјаковић претходно написао:

О листу Данас: „болно досадан и испразан – када није псовачки и кољачки, када његов главни егзекутор (Басара – С. А) не набија кога стигне на курац (`црвени бан`)“. „Диструбутери штампе се не шале када кажу да знају када умре неки од читалаца (листа Данас) – па киоск, уместо три, почне да наручује два примерка Данаса”.

О НУНС-у: „Иако су његови чланови углавном прави новинари, НУНС није новинарско удружење, већ аутоколонијална полуга неслободе и потчињавања западним центрима моћи“. 

О Маринки Тепић: „једно од нетранспарентнијих зала српске политике; каријеристичка, безлична протува која лаже не трепнувши; доказује и колико је глупо веровање да је укључивање жена у политику по себи добро“. 

О Чедомиру Јовановићу: „Само што зов Вучићу ожени ме не истетовира на челу“.

О Другој Србији: „функционише као Грађанска ортодоксна црква“. 

О Латинки Перовић: „цементирала мрачни нелиберални либерализам и ултранационалистички антинационализам“.

О Председнику: „Kључни говори председника звуче као да се надахњивао мишљу Дубравке Стојановић. Воли да верује да се поново родио као ћирилична синтеза Ататурка и Лутера“. 

О Ерику Гордију: „Полицајац наше академске и медијске неслободе“.

Зоран Ћирјаковић

И да не наводим даље. Ћира због оштрог језика није без непријатеља, који су, очигледно, сада једва дочекали прилику за реванш. Главнина напада је дошла из срца таме, с типичном инверзијом улога прогонитељ-жртва: Ћирјаковић, коме је претходно прећено да ће му бити поломљени прсти како би престао да пише, једним медијским хокус-покусом претворен је у насилника и прогонитеља. 

Сада су сви заборавили на стварне физичке претње Ћирјаковићу, пребацивши се на расправу како обезбедити поштовање за групу жена које, на нједној страни, користе агресивни „курац-пичка“ дискурс, а на другој страни су осетљиве дамице које „губе самопоуздање“ и „постају узнемирене“ чим се суоче са сличним дискурсом.

Немојмо се заваравати: ако Ћирјаковић изгуби место на факултету, срце таме однеће важну симболичку победу. После тога, само је питање ко ће следећи бити означен за одстрел

Као неко ко узнемирава, провоцира и подрива самопоуздање

Опрема: Стање ствари

(Искра, 20. 7. 2019)

Прочитајте још

Погледајте још

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, ,

11 replies

  1. Eh, pa tako je kada se sukobljavaju zapadni (tzv. liberali, demokrate i sl.) i istočni (tzv. socijalisti, nacionalisti, idemo sa Rusijom i Kinom i sl.), komunisti u okviru KP Srbije… Naravno, nikada neće biti stvarne odgovornosti. Nikada se neće mnogo ozbiljno posvađati a da bi se zaista nešto promenilo… Naravno, neće ni pisnuti o stravičnim kršenjima ljudskih prava od strane komunističke tiranije u Srbiji jer ih sprovode i „vlast“ i „opozicija“ dugi niz godina. Ništa novo. Samo uobičajena prodaja magle radi skretanja pažnje. Glumljenje žrtve je naravno specijalnost drugova i drugarica jer što više kmeče – više otimaju. To su… ugledni ljudi….
    Samo jedan crtež dobri ljudi. Znate ono… slika govori hiljadu reči…

    churchpop.com/2018/06/20/this-powerful-pro-life-drawing-thats-going-viral-will-stop-you-in-your-tracks/

    Свиђа ми се

  2. То је та шатро „недоминантна елита“ која контролише све полуге моћи…
    Каже Антонић на једном месту, карактеришући „моралну панику“ подигнуту сада око Ћирјаковића – (то су) „пропагандне акције наше праве „дубоке државе“.
    Нешто размишљам – списак тих „акција“ би требало правити свакодневно (они су ажурни и на „минутном“ нивоу, али за почетак..) и постављати на мрежу.
    „Виралност“ загарантована!…а и антидот дејство…

    Свиђа ми се

  3. Глигоријевићка је на Лалатовићкином Фејсбуку мени претила аналним сексом путем страп-он-а, а Лалатовићка је такође монструозно настрана: https://vidovdan.org/info/jelena-lalatovic-mihailo-alic-je-gnjida-videla-sam-da-je-neki-portal-vidovdan-org-objavio-tekst-ovog-bednika-2

    Свиђа ми се

  4. Поштовани професоре, јасно је да сте Ви при врху списка оних које треба протерати са БУ. За сада је се спрема само „чишћење Универзитета”, али не треба заборавити револуционарне традиције из 1944. године. Данас је Живковић у Скупштини најавио отпор власти, а то значи физичке сукобе, што ће на крају да доведе до „гвоздене метле” победника, а то су миљеници ИМПЕРИЈЕ. Знате, и скојевци су на почетку били збуњени, у мањини, али после претрепљене тортуре и људских жртви, до краја живота били су на личном нивоу осветници према српским националистима. То је опробана рецептура, толико пута потврђена…Пошто је отпор деконтаминацији Србије све већи, остаје само „коначно решење”. Најбоље је за ИМПЕРИЈУ и регионално помирење да сами себи то урадимо, зар не? А лепо сте могли да да добијате грантове и путујете по свету. Шта Вас је то коштало, осим пар негативних коментара о људима попут Злог Ћире. Погледајте своје колеге са Филозфовског факултета, па видите како ко пролази у животу.

    Свиђа ми се

  5. Изврстан текст! Приметан је јасан морални, интелектуални и когнитивни раскорак између праве интелигенције, оличене у проф. др Антонићу, Ломпару и другима с једне стране, и другосрбијанским аутошовинистичким квази-интелектуалцима попут Дубравке, с друге.

    Свиђа ми се

  6. E sad kada je tu još i gospodin Alić da podelim sa svima misli jednog lekara koji je promenio mišljenje. 🙂 Dobro je to uraditi da bi se razgolitilo zlo koje jelte… moderni ljudi propagiraju…
    „Hoću da zamislite da ste ginekolog-akušer kao ja i hoću da zamislite da ste ginekolog-akušer koji se zalaže za pravo na abortus kao što sam ja bio. Vaša pacijentkinja danas je sedamnaestogodišnjakinja koja je u 20. nedelji trudnoće. Kada biste mogli da vidite njenu bebu, što je veoma lako učiniti na ultrazvuku, njena beba je veličine dužine vaše šake. Osećala je da se beba pomera poslednje dve nedelje, ali sada spava na operacionom stolu i vi ste tu da joj pomognete oko njenog problema. Uđete pripremljeni u operacionu salu i na desnoj strani stola se nalazi manji sto gde su vaši instrumenti. Prvo što ćete uzeti je sukcioni kateter (suction catheter). Dug je oko 9 inča (oko 22 cm, pokazuje instrument), i hoću da zamislite sebe da stavljate ovo kroz grlić materice u matericu i potom kažete sestri da uključi mašinu za sukciju. Ono što ćete videti je bledožuta tečnost koja ide kroz cev. To je amnionska tečnost (plodova voda) koja je bila tu da zaštiti bebu. Sada, da je pacijentikinja u 12. nedelji trudnoće, mereno od njene poslednje menstruacije, njena beba bi bila širine vaše šake ne računajući noge. Da je to slučaj mogli biste manje-više da uradite ceo abortus samo sa ovim jednim instrumentom (sukcioni kateter). Veće bebe (pokazuje koliko veće) ne mogu da prođu kroz kateter ove veličine. Kada završite sa tim, posežete za kleštima (stegom, Sofher clamp na engleskom, pokazuje instrument), koja su oko 13 inča duga (oko 33 cm), od nerđajućeg čelika, možete osetiti da su teška i ima nazubce. To je instrument za hvatanje, kada nešto uhvati ne pušta.
    Abortus u drugom tromesečju je procedura naslepo. Ne možete videti ništa nego sve radite osećajem. Ozbiljan sam, zamislite da stavljate ovo kroz matericu i morate paziti jer su zidovi tanki i meki i možete ih probušiti. Onda zgrabite nešto. Ne možete videti šta radite – samo zgrabite nešto. Osetite kako vučete i mislim, jako vučete i ispada noga toliko velika (pokazuje razmak između kažiprsta i palca veličine jabuke otprilike), koju stavite na sto. Posegnite ponovo, zgrabite naslepo, vucite jako i sada izlazi ruka iste dužine koju stavljate na sto. Posegnite ovim instrumentom nanovo i nanovo i raskinite kičmu, creva, srce i pluća. Glava bebe te veličine je otprilike veličine šljive. Ponovo, ne možete da vidite ali prilično možete biti sigurni u rad ako zgrabite nešto a prsti kojim držite instrument su rašireni koliko god mogu. Znate da ste dobro uradili ako slomite nešto kleštima a bela materija izađe iz grlića materice – to je bio bebin mozak. Sada možete izvući komadiće lobanje. Lošim danima, kakvih sam imao mnogo, ponekad malo lice izađe i zuri u tebe. Čestitam, upravo ste izvršili abortus u drugom tromesečju trudnoće (Dilation and evacuation abortion, D&E abortion, može se prevesti kao abortus proširivanjem i izvlačenjem bebe), upravo ste potvrdili njeno pravo da bira. Upravo ste zaradili 800 dolara u gotovini za 15 minuta.
    (govori kako je metod Dilation & Curettage (D & C) abortusa, tj. proširenje, sukcija i kiretaža, i dalje najdominantniji) Uradio sam preko 1200 abortusa, preko stotinu su bili abortusi u kasnoj trudnoći o kojima sam govorio.
    (govori o ličnoj tragediji kada je izgubio usvojenu ćerku u saobraćajnoj nesreći i da je umrla u njegovom i naručju njegove supruge u kolima hitne pomoći). Šta radite nakon katastrofe? Sahranite svoje dete, uzmete nekoliko nedelja odmora i pokušate da se vratite svom životu. Ne znam koliko nakon toga je prošlo kada je bilo zakazano da radim svoj prvi D&E abortus nakon toga, ali došao sam da ga radim kao što sam i preko stotinu puta pre toga. To je bila rutina i očigledno sam mislio o drugim stvarima. I ja, posvećeni pristalica abortusa kakav sam bio, uzeo sam instrument, posegnuo unutra i otkinuo ruku ili nogu i samo sam zurio u to i bilo mi je muka. Ali znate šta, kada jednom počnete abortus, ne možete stati. Pre sam govorio o ređanju delova tela na sto. Kada radite abortus mora da vodite inventar, mora da budete sigurni da ste izvukli dve ruke, dve noge i sve delove jer ako to ne uradite, vaša pacijentkinja će se vratiti inficirana, krvareći ili mrtva. Tako da sam izdržao i završio taj abortus i obećavam vam da je sve što vam govorim iz prve ruke i istinito. Po prvi put u mojoj uglednoj karijeri, po prvi put sam gledao, mislim stvarno gledao u tu gomilu delova tela, tu lepljivu smesu na stolu i iznenada nisam video njeno predivno pravo da bira i nisam video kako sam veliki doktor što joj pomažem oko njenog problema i nisam video 800 dolara u gotovini koje sam zaradio za 15 minuta. Sve što sam video je nečiji sin ili ćerka. Iznenada, sve mi je izgledalo veoma drugačije. Sinulo mi je u tom trenutku, gledajući tu gomilu delova tela, da je ta žena došla kod mene i rekla mi, ne bukvalno – evo 800 dolara ubij moju bebu. Bio sam osoba koja bi je pogledala u oči i rekla naravno uradiću to, nema problema. (priča o bračnoj krizi koju je imao zato što nije razgovarao o abortusu sa svojom suprugom koja je protivnica toga). Otišao sam do svojih partnera sledećeg dana i rekao da neću više raditi kasne abortuse i abortuse u drugom tromesečju. Radili smo ih do 24. nedelje trudnoće. Beba u 24. nedelji je veća od dužine vaše šake, brzo rastu u tom periodu. Rekao sam im da ću raditi samo abortuse do desete nedelje trudnoće. Još nekoliko meseci sam izdržao i radio te.

    Свиђа ми се

  7. Kada jednom shvatite da je ubiti bebu ove veličine za novac pogrešno (pokazuje veličinu bebe u kasnijoj trudnoći), ne treba vam dugo, ovde (pokazuje svoje srce), ne ovde (pokazuje glavu), da shvatite da nije bitna veličina bebe, čak ni najmanja to je sve isto. Bio je februar 1985 i sramota me je da kažem da mi je toliko trebalo, kada sam otišao kod svojih partnera drugi put da im kažem da više neću raditi abortuse. Od tada nisam uradio nijedan niti ću.
    To je bilo potrebno za mene da bih lično razumeo tačno šta radim. Kada neko govori da je za pravo na abortus onda se nadam da tačno znaju šta je ono za šta se zalažu.
    Trudnoću lekari računaju od poslednjeg dana menstruacije koju je žena imala i žena je trudna 40 nedelja, tako da imamo tri tromesečja od začeća do otprilike 13. nedelje je prvo tromesečje, 13. do 27. je drugo a treće od 28. nedelje do termina porođaja. (govori o regulisanju abortusa u SAD i razlikama u regulisanju u zavisnosti od tromesečja trudnoće a u smislu Roe v. Wade (i drugih) presude, koja je donela velike posledice u smislu regulisanja abortusa u SAD. Pokazuje i snimak iz privatne klinike koji pokazuje ubijanje beba u kasnoj trudnoći injekcijama i kako se savetuje ženama da nakon toga sede na wc šolji, da ne mora da rade ništa ako beba ispadne pa će joj pomoći lekar koga će zvati nakon toga…) Ova žena će roditi svog mrtvog sina ili ćerku u wc šolju. Ovo je ono što se dešava na nekim mestima u ovoj državi.
    Pitanje slušateljke: Da li beba pokušava da izbegne klešta (instrument)? Pomeraju se i znam iz ličnog iskustva da su bebe osetljive na razne načine, uključujući dodir, i da za bol takođe ali to nije važno jer sam ja protiv bebe i pobediću u 100% slučajeva.
    (pokazuje dokaze o lažnoj tvrdnji organizacije Planed Parenthood da su samo 3% njihovih usluga abortusi kao i snimke komunista u SAD (političarke demokrata, novinara i tv voditelja) koji svojim izjavama podržavaju tu laž)

    Свиђа ми се

  8. Pitanje da li postoje alternative u istraživanju stem ćelija osim korišćenja abortiranih fetusa? Da, odlične alternative. Od placente. Do sada su neki neverovatni lekovi razvijeni korišćenjem stem ćelija iz placente na rođenju. Neki tretmani su pokušani korišćenjem ćelija koje se dobiju iz embriona, većina, tj. svi su prema mom saznanju propali. To je oblast nauke koja se menja i raste stalno, ali da postoji savršeno dobro i etičko mesto odakle možete dobiti stem ćelije a da to ne uključuje čerečenje embriona. Rezultati koji najviše obećavaju su došli iz stem ćelija iz placente.
    Pitanje o smrti žena od posledica abortusa kada nisu bili zakoniti abortusi i odnosa tog broja sa brojem smrti žena sada kada su zakoniti u smislu da li je veća smrtnost? Rekao bih ne ali ne znamo kolio je bilo smrti od abortusa pre njihovog ozakonjenja. (navodi podatke).
    Koliko abortusa ima godišnje? Ne znamo stvarno. Reći ću vam iz ličnog iskustva da većina abortusa jednostavno nisu prijavljeni. Bio sam obavezan zakonom da prijavim sertifikat o smrti deteta svaki put kada uradim abortus. U privatnoj praksi sam uradio 1196 abortusa. Jedini sertifikati o smrti fetusa koje sam podneo bili su oni o kasnim abortusima, oko 120 koje sam radio u bolnici. Nikada nisam prijavio hiljadu drugih. Eto mogu da govorim o sebi, eto jednog doktora koji nije prijavio hiljadu abortusa tokom perioda od 4 godine. Sa druge strane i kada govorimo o smrtnosti ne znamo zaista. Bilo je smrit od procedura abortusa kao i od svih drugih medicinskih procedura. (govori o problemima kada smrtovnica kaže da je žena umrla od infekcije a ne kaže se da je izazvana abortusom).
    Postoje slučajevi kada je neophodno izvršiti abortus da bi se spasio život majke. Ali, da li je abortus koristan sam po sebi u tim slučajevima? (navodi primere bolesti i odnosa rađenja abortusa sa mogućnostima spasavanja života majke). Okončao sam stotine trudnoća da bih spasao živote majki. (navodi da se ozbiljne bolesti dešavaju uglavnom u kasnom drugom ili trećem tromesečju) Koliko sam dece morao da namerno ubijem u tom procesu? Nijedno. Okončao sam njihove trudnoće ali vidite, ukrali su izraz. Okončanje trudnoće znači abortus. Ne, znači okončanje procesa trudnoće (navodi da su takve bebe prevremeno rođene i da dobijaju negu koja im je potrebna, kao i majka) U pravom stanju medicinske hitnosti abortus je bezvredan (!) za spasavanje života žene jer bi da okončao trudnoću ali previše traje. U pravoj hitnoj situaciji nemate toliko vremena.
    Pitanje o abortusu i raku dojke? Da li abortus povećava rizik od raka dojke vremenom? Mnogo doktora veruje da povećava a mnogo ne veruje. Još postoji dilema oko toga. Postoje tri studije koje pokazuju da nema veze između abortusa i raka dojke. Postoji oko 150 studija koje pokazuju vezu. To je oblast gde je potrebno još istraživanja a manje politike. Nauka iza toga? Svako u medicini zna da su najbolje odbrane koje možete uraditi, najbolja stvar koju žena može uraditi, da snizi doživotno svoj rizik od raka je da iznese celu trudnoću, svi to znaju. Druga stvar koju žena može uraditi da ozbiljno snizi sebi rizik od raka dojke i to je dobro utvrđeno – je da doji. (objašnjava naučne podatke i da ako se trudnoća okonča pre 32 nedelje veruje se da se time povećava rizik od raka)
    Da li je vera učinila da se predomislite o abortusu? Životno iskustvo koje nije imalo veze sa religijom. To nije razlog zašto sam se predomislio. Moje mišljenje je da ako želite da budete delotvorni govoreći o ovoj temi to mora da radite bez uplitanja religije. To je razlog zašto je uopšte ni ne pominjem.
    (najvažnije izjave iz govora, prezentacije i razgovora o abortusu dr. Entoni Levatina (Anthony Levatino). Objavljeno na Jutjub kanalu studentsforlife 29.11.2018. godine. Entoni Levatino je ginekolog-akušer koji je prvobitno bio za abortus i uradio ih mnogo a promenio mišljenje usled lične tragedije koju je doživeo kada je njegova usvojena ćerka usled saobraćajne nesreće. Svedočio je pred Kongresom SAD o procedurama abortusa (iz W.) U zagradama su moja objašnjenja o čemu je sve govorio.)

    Свиђа ми се

  9. Zasto Cirjakovic da ne izgubi posao ? Nece on i zena imati od cega da zive, pa mnogi nemaju, ali malo ko sa tako visokim moralnim razlogom ! „MISLI NA SVOJU PORODICU“, je ono sto prvo izgovara svaka sluzba bezbednosti od NKVD-a i GESTAPO-a, do CIA-e i BIE-e.Medjutim, u kapitalizmu tu recenicu izgovara svaki pojedinac, samome sebi, svaki dan.Naci posao i sto pre napustiti roditeljski dom, izgubiti posao, biti nezaposlen kao najveca tragedija (glavni lik glumi da ide na posao, da mu porodica ne sazna da je otpusten), to smo sve naucili kroz americke filmove i serije.Radna sposobnost je postala kriterijum zdravlja i normalnosti.Osoba koja ne radi je teret drustva, zivi na racun onih koji rade.Moj prijatelj je protivnik EU, prihvatanja nezavisnosti KiM, za razliku od mene je Srbin u svim kolenima i stranama familije, ima preko 5000 knjiga, govori nemacki, francuski i engleski bolje od vecine onih kojima su to maternji jezici, doktor je nauka, ali pabirci casove po srednjoj skoli i privatne casove jezika.U jednom trebutku DS-ove vlasti, ona otvori Institut za teoriju umetnost (SNS ga zatvori) i on dobije dobro placen posao.Prvo sto je uradio je zaokruzivanje DS-a na pokrajinskim izborima (na republickim DSS-Kostunica), da mu:“ne propadne ono MOJE“.E, to „MOJE“ ima svako, najcesce porodica, plata, penzija, neki licni cilj (kod mog prijatelja naucni rad, a ne ponavljanje istog nezainteresovanoj deci u srednjoj skoli) Cirjakovic ima samo zenu, a zamislite 3 dece (i eto 5 glasova za Vucica iz mog komsiluka) i to je ono sto zaokruzuje na izbornim listicima, ne stavovi o EU, KiM, „identitetu“, vec to „MOJE“.

    Zamislimo jedan misaoni eksperiment.Covek poziva na rusenje mafijaskog sistema, na revolucionarne sudove, zabrano NVO, ukidanje Briselskih sporazuma i izrabljivanja radnika (covek iz eksperimenta je mesavina vise licnosti iz naseg javnog zivota), ali on radi na drzavnom fakultetu, clan je drzavnog filozofskog drustva, kandidat je za drzavnu akademiju nauka i umetnosti.Sve to placa „mafijaska drzava“.Sta ce se promeniti u njegovom zivotu kada bude srusen mafijaski sistem, revolucionarni sudovi donesu presude, zabrane se NVO…NISTA, on ce i dalje raditi na drzavnom fakultetu, biti clan drzavnog filozofskog drustva, biti kandidat za drzavnu akademiju…Zar nije neobicno da se neko bori protiv tolikog zla, a da to njegov privatni zivot ni ne dotice, da se on (privatni zivot) nece promeniti ni za zeru, kada svo to zlo ode.Covek bi pomislio da takva borba zahteva nekakve licne zrtve, licne moralne cinove, ali deca moraju da jedu, zena bi na more…

    Prvo pravilo: ko radi za drzavu, radi za drzavu (eventualno i neku stranu)

    Свиђа ми се

  10. Не могу да поверујем да Антонић пише „апел да их се заштити од прогона“. То је хрватски језик. На српском се каже „апел да буду заштићене од прогона“.

    Свиђа ми се

  11. Мислим да свака женска иницијатива, било невладина било владина, која не устане у заштиту породиља није битна да се о њој пише. Колико видим да је овде реч о неким „усмереним“ женама које млате. Ако њих коментаришемо или их неко озбиљно схвати значи да смо зрели психијатриско одељење.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s