Дејан Јововић: Слабости ЦЕФТА споразума

Једини начин да се Приштина приволи да поштује принципе регионалне сарадње и слободне трговине – снажан међународни политички притисак

Празне полице у апотеци у Косовској Митровици (Фото: Танјуг)

После увођења таксе од 100 одсто од стране Приштине испоруке робе из Србије су преполовљене, да би сада биле потпуно заустављене.

Колики ће стварни губитак поднети српске фирме зависи од трајања мера. Ако би биле на снази годину дана, штета би износила више стотина милиона евра.

Директор Секретаријата ЦЕФТА наводи да оно што Секретаријат може да уради јесте да позива стране да смире страсти, да се понашају у оквиру Споразума и да путем механизама које даје Споразум покушају да превазиђу новонасталу ситуацију. Стране имају могућност да у оквиру заједничког Мешовитог комитета започну консултације о овим мерама. Могу да користе медијацију или да иду на арбитражу – која се спроводи пред судом у Хагу – уколико сматрају да су њихова права повређена.

Притом се говори о странама, Приштини, Београду и Сарајеву, а потез је повукла „једна страна” – Приштина. У Секретаријату ЦЕФТА кажу да се, до сада, није догодило да једна стране уведе оквирне мере за целу царинску тарифу, као што су косовске власти урадиле за робу која долази из Србије и БиХ.

По правилима ЦЕФТА, требало би да Приштина нотифицира ову меру, односно увођење таксе, ако се она уопште позива на ЦЕФТА споразум, а друге две стране могу исто тако тражити помоћ од Секретаријата ЦЕФТА, који би објаснио како могу тражити своја права у оквиру Споразума и постојећих механизама за решавање спорова у оквиру ЦЕФТА.

Влада Србије, у складу са ЦЕФТА споразумом, обратила се Секретаријату ЦЕФТА шест дана после кршења ЦЕФТА и увођења такси од 100 одсто, са захтевом за директне консултације у оквиру Заједничког комитета. Захтев је послат и Унмику, као потписнику за територију КиМ.

Уколико се не покрену заједничке консултације или проблем не реши у наредних 90 календарских дана, што је рок предвиђен ЦЕФТА споразумом, Србија ће, у складу са ЦЕФТА, покренути поступак пред Арбитражним судом (чл. 43). Арбитражни суд решава спор у складу са одредбама овог споразума и другим погодним правилима међународног права. Суд ће узимати у обзир информације пријатеља суда од стране која није укључена у спор. Пресуда Арбитражног суда биће коначна и обавезујућа по стране у спору.

Косовска власт очигледно се неће одазвати позиву на директне консултације, а сама арбитража је дуг и неизвестан поступак.

Дејан Јововић

Извршавање ЦЕФТА споразума надгледа и води Заједнички комитет, који делује по принципу консензуса, и има стални секретаријат са седиштем у Бриселу (чл. 40). У сврху правилног извршавања ЦЕФТА, стране ће размењивати информације и на захтев било које стране одржати консултације у Заједничком комитету. Овај комитет стално ће разматрати могућности за даље „уклањање препрека у трговини између страна”.

ЦЕФТА очигледно нема ефикасан механизам да казни било коју чланицу, па ни Приштину, због кршења споразума, те је, изгледа, једини начин да се Приштина приволи да поштује принципе регионалне сарадње и слободне трговине, да повуче одлуку о подизању такси за робу из централне Србије и БиХ – снажан међународни политички притисак. Колику ће снагу и утицај на одлуку Приштине имати позиви из Брисела и САД да укину одлуке о повећању таксе није познато, али је јасно да, осим политичких, нема правних инструмената да се Приштина принуди на повлачење одлуке.

Шеф Унмика изразио је забринутост због одлуке косовске владе, односно због потенцијалних последица по становнике Косова, као и политичких импликација по дијалог и нормализацију односа Београда и Приштине. Питање је зашто Унмик, који је по Резолуцији СБ ОУН бр. 1244 највиши орган власти на КиМ и који је гарант приштинских потписа и у оквиру споразума ЦЕФТА, допушта да се његова овлашћења не спроводе. Управо зато што ЦЕФТА нема правни механизам за решавање спорова Србија је инсистирала да се промени начин гласања у ЦЕФТА, јер по садашњим правилима све одлуке које се доносе морају бити једногласне, и да се оснује нова организација тзв. ЦЕФТА+.

Зато је једини и најбржи начин да се актуелни проблем са мерама Приштине превазиђе путем притисака од стране косовских ментора, ЕУ, СТО и других међународних институција.

Аутор је научни саветник, наш некадашњи главни преговарач за споразуме о слободној трговини у региону, на основу којих је настала ЦЕФТА

(Политика, 5. 12. 2018)



Categories: Преносимо

Tags: ,

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading