Председник САНУ званично понудио оставку

Незадовољан исходом гласања за избор нових чланова, Костић је у свом писму, послатом свим одељењима академије, замолио да се у најкраћем року изјасне о достављеном предлогу

Владимир Костић (Фото: Танјуг/Раде Прелић)

Владимир Костић, председник Српске академије наука и уметности, свим секретарима одељења ове институције понудио је писмено своју оставку, званично нам је потврђено у академији. Држећи се обећања које је дао дан раније, након одржане Изборне скупштине САНУ, а незадовољан исходом гласања за избор нових чланова, Костић је у свом писму замолио одељења да се у најкраћем року изјасне о питању предлога који им је упућен. Како нам је речено, након што одељења дају своја мишљења први човек ове институције донеће и коначну одлуку.

У Статуту САНУ (важећи од 2. јуна 2017. године), којим се уређује њена организација, начин рада и управљања, а у складу са надлежним законом, није предвиђена нити дефинисана процедура која се спроводи у случају евентуалног подношења оставке на место председника САНУ, што значи да, у том смислу, не постоји ни временски рок у којем би одељења морала да изнесу свој став.

На питање каква очекује да ће бити даља динамика будући да нема јасних правила у овој ситуацији, академик Марко Анђелковић, генерални секретар САНУ, за „Политику” је рекао:

– Узимајући у обзир укупан рад председника Костића и целокупног Извршног одбора САНУ, верујем да ће одељења плебисцитарно дати подршку председнику и да ће га замолити да у датом мандату настави да води ову институцију. Пошто нас 19. новембра очекује Дан САНУ, очекујем и да ће се одељења изјаснити у року од неколико наредних радних дана, што значи током наредне недеље.

Академик Тибор Варади изјавио је за Танјуг, у паузи међународне конференције „Људска права у 21. веку”, која је јуче почела у САНУ, да ће се чланови Одељења друштвених наука састати 19. новембра и тада разматрати понуђену оставку председника, а да се он лично нада да ће оставка бити повучена.

Подсетимо, на Изборној скупштини САНУ, одржаној пре два дана, од предложених 18 изабрано је 16 редовних чланова (из постојећег дописног чланства), од 26 кандидата за нове, дописне чланове одабрано је 14, као и сва 4 предложена инострана члана, па академија сама има укупно 142 академика. Костићева реакција, како је истакао за наш лист, у вези је са чињеницом да у бројчано најугроженијим одељењима и оним по чланству најстаријим није изабран довољан број нових колега. Прво, реч је о Одељењу друштвених наука, у које је примљено двоје нових, дописних чланова (Алпар Лошонц и Павле Петровић), док троје предложених у истој категорији није изгласано (Слободан Антонић, Милена Драгићевић Шешић и Мирјана Рашевић), па ово одељење, у које је за претходних девет година био примљен само један нови академик, уместо досадашњих 6, сада има 8 чланова. Друго спорно одељење је Одељење ликовне и музичке уметности, у чији састав је ушло такође двоје нових, дописних чланова (Јелена Јовановић и Сава Халугин), док довољно гласова нису добили двоје кандидата за исти статус (Борислав Стојков и Милета Продановић), па је сада њихов број са 13 повећан на 15 чланова.

Председник Костић је у више наврата током претходних годину дана упозоравао на мали број чланова САНУ, на то да је Србија на последњем месту у региону по броју академика на 100.000 становника, и на чињеницу да је приметно озбиљно смањење броја академика у друштвено-хуманистичким наукама и уметничким дисциплинама у односу на природно-математичке науке.

САНУ добила 14 нових чланова

Гласањем 110 чланова Српске академије наука и уметности та институција је добила 14 нових чланова, четири инострана, док је 16 дописних примљено у редовне чланове.

Након више од два сата пребројавања гласова за нове дописне чланове САНУ изабрани су Јован Делић са 66 гласова, Зоран Пауновић са 66 и Љубинко Раденковић са 76 гласова, који су примљени у Одељење језика и књижевности.

Тања Ћирковић Величковић са 67 гласова нови је дописни члан Одељења хемијских и биолошких наука, а у Одељење ликовне и музичке уметности примљени су Јелена Јовановић са 79 гласова и Сава Халугин са 91 гласом.

Одељење друштвених наука, које има свега шест чланова, а последњи (Александар Костић) примљен је 2009. године, од пет кандидата тајним гласањем је проширено за два члана — Алпар Лошонц је добио 73 гласа, а Павле Петровић 77 гласова.

У Одељење техничких наука примљен је Влада Вељковић са 72 гласа, а у Одељење историјских наука су примљени Драган Војводић са 83 гласа, Вујадин Иванишевић са 92 гласа и Мира Радојевић са 69 гласова.

Иванишевић је уједно добио и највећи број гласова од свих нових дописних чланова.

Одељење медицинских наука и Одељење за математику, физику и геонауке, најбројнија одељења са по 24 члана, добили су по једног новог дописног члана. У прво је примљена Татјана Симић са 81 гласом, а у друго је примљен Жељко Шљиванчанин са 80 гласова.

Примљени су и сви предложени кандидати за иностране чланове САНУ: Џелал Шенгор (Одељење за математику, физику и геонауке) са 95 гласова; Мирослав Крстић и Мауро Ферари (Одељење техничких наука) са 91 гласом, односно 96 гласова; Еуген Симион (Одељење језика и књижевности) 103, чиме је постао кандидат који је данас добио највише гласова.

Од 18 кандидата за редовне чланове нису изабрани Слободан Грубачић из Одељења језика и књижевности и Велимир Радмиловић из Одељења техничких наука.

У редовне чланове примљени су досадашњи дописни чланови Зоран Радовић, Милан Судар и Миодраг Матељевић (Одељење за математику, физику и геонауке); Горан Петровић, Злата Бојовић и Милован Данојлић (Одељење језика и књижевности); Слободан Милосављевић, Радмила Петановић и Радомир Саичић (Одељење хемијских и биолошких наука); Александар Костић (Одељење друштвених наука); Милош Којић (Одељење техничких наука); Љубодраг Димић (Одељење историјских наука); Зоран Кривокапић, Милорад Митковић и Петар Сеферовић (Одељење медицинских наука); Милица Стевановић (Одељење ликовне и музичке уметности).

Академија је до данас имала 128 чланова (92 редовна и 36 дописних), а њих осморо нису имали право гласа јер годину дана нису учествовали у раду својих одељења. За кворум, односно за спровођење избора било је неопходно присуство 61 члана.

Избору је приступило 110 чланова, а да би кандидат постао дописни или инострани члан САНУ било је потребно да добије 61 глас, а да би дописни члан постао редовни било му је потребно 45 гласова.

Председник Изборне комисије, академик Дејан Поповић рекао је да су се академици враћали поновном гласању, због чега је цео процес трајао више од два сата.

Српска академија наука и уметности (Фото: А. Васиљевић)

Изборну скупштину је затворио председник САНУ академик Владимир Костић, који је најавио да ће сутра свим одељењима понудити своју оставку.

„Сматрам да сте ми овим избором послали јасну поруку. У току сутрашњег дана сва одељења ће добити моју понуђену оставку на месту председника Српске академије наука и уметности. Ради се о чињеници да имамо потпуно другачија схватања о угрожености Академије, њеног места и њене будућности. У том смислу биће ми велико задовољство да отворим политички простор да на моје место дође човек коме ћете више веровати и који ће успешније водити Академију“, казао је Костић.

Академици нису били вољни да коментаришу одлуку председника Костића.

Управник Библиотеке САНУ академик Миро Вуксановић је рекао да се, што се тиче избора, није десило ништа неочекивано.

„Отприлике тај број нових чланова Академије је изабран и ранијих година и то је резултат онога што су одељења понудила Скупштини. Жалим што неки људи нису изабрани, јер мислим да би то било добро за Академију, али с обзиром на наш садашњи састав и активност и на људе који су сада изабрани, мислим да неће бити угрожена делатност Академије“, истакао је Вуксановић.

На молбу да прокоментарише Костићеву одлуку, Вуксановић је рекао да је за њега то неочекивано и сматра да његова оставка не може бити прихваћена у Академији.

Писац Горан Петровић, који је данас постао академик, каже да је једном писцу важан сваки осмех сваког читаоца појединачно, као и издавач, уредник, сваки превод, перцепција публике у иностранству.

„То је можда највиша степеница за једног писца — да ли ће у другој средини људи са другим искуством прихватити ту књижевност. Важна је и оваква врста почасти као што је редовно чланство у Српској академији наука и уметности, као што је и у књижевности свака реч важна и свака реченица важна“, рекао је Петровић за Танјуг.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Политика, 9. 11. 2018/Спутњик, 8. 11. 2018)

Advertisements


Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, , ,

2 replies

  1. Да сте намеравали да одете, не бисте је понудили, већ поднели.

    Ви сте, уз Хајдина, међу најгорим челницима некада славне институције.

    Свиђа ми се

  2. @Хаеул: Хеј, не вређајте Александра Белића – нико није био гори од њега! За његовог председниковања чак је и такозвани „бравар“ (а сам ђаво ће га знати како се у ствари звао, и ко је био) Тито уписан у редове „српских“ бесмртника (мада само као почасни члан), а под Титовим диктатом је Белић – као велики ентузијаста био главни протагониста и потписник Новодадског Договора, којим је скоро убијен српски језик, а и српско писмо – ћирилица. Не дирајте ми Белића! Нико не може бити гори од њега!

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s