Живојин Ракочевић: Буђење Призрена

Трећи међународни фестивал средњовековне музике – Медимус одржан у препуном атријуму Цркве Светог спаса

(Фото: Лазар Ђукић)

Призрен – Уз стрми пут, тешком муком, помоћу штапа, креће се старица из Призрена Светлана Николић. Иде према Цркви Светог спаса. На сваком кораку застане, па погледа на Призрен као да је освојила неки високи врх. Гледа порушене куће у насељу Поткаљаја, гледа у свој живот, у град који никада није оставила. На платоу испред цркве, поплочаној заравни с најлепшим погледом на мостове и реку, старицу дочекују лица расељених суграђана и звуци музике који допиру кроз црквена врата.

То је први, наизглед мали, сусрет на Међународном фестивалу средњовековне музике Медимус, који се трећи пут одржава у атријуму Цркве Светог спаса у Призрену.

Други сусрет је заснован на додиру средњовековне музике и овог древног града, његових различитих култура и наслеђа. Забележено је да је у доба цара Душана на дубровачким трговима свирао и наступао Драган Призренац.

Они који се данас, у неком облику, наслањају на то врсту музика осећају тај спој.

„Важно је што се нешто дивно и прикладно овом граду дешава”, каже Дивна Љубојевић, уз опаску да се она после наступа у Призрену налази „у некој врсти потреса”. Њено извођење је окупило највећи број Срба на неком догађају из културе од 1999. године. Преко триста људи испунило је атријум Цркве Светог спаса, а неки и нису могли да уђу међу високе зидове и остатке стубова некадашње цркве саграђене уз мали храм, задужбину Младена Владојевић из 1330. године. И ове као и претходних година, у публици су се нашли и Турци и Албанци, који воле ову врсту музике.

„Срби Призренци су пре три године имали потребу да оживе и пробуде свој град. Желимо да овај простор удахне стару или рану музику у новом извођењу. Музичари, новинари, гости смештени су у конаку Светих архангела, ту живе по тим правилима, ту се виде заједница, осмеси и радост”, каже др Александра Новаков, из Друштва пријатеља Светих архангела, које заједно с Домом културе „Грачаница” и Фондацијом „Свети архангели”, организује фестивал.

Медимус је прилика да се људи раздвојени у гето срединама Косова и Метохије сретну, на посебном месту и посебном приликом.

„Осећам се припадајуће”, каже Андријана Стевановић, директорка Културног центра „Зубин Поток”, а судија и књижевница из Призрена Нада Хаџи-Перић сматра да атмосфера, место и музичари „доприносе осећају као да сам негде близу Богу”.

Каролина Бетер из ансамбла Касиопеја (Извор: Политика)

Ансамбл „Касиопеја” из Немачке доживео је праве овације и имао изузетан наступ. Они су немачко-француско-грчко-српски састав. Каролина Бетер, чији је отац Немац, а мајка пореклом из Чачка, верује да је ове зидине у оквиру којих су наступиле имају утицај на њихов наступ и да публика све то осети. Свира на историјској флаути и тражи нове звукове, а „Касиопеја” је изводила старе сефардске песме.

„Можда је публика тако реаговала зато што осећа ту тугу, трагање љубави, немање дома. Можда су људи у публици препознали ту врсту патње”, каже за „Политику” Каролина Бетер.

За три дана Медимуса наступили су Вера Злоковић и Ансамбл „Антика” Београд, Краљевски ред витезова, Дивна Љубојевић и „Мелоди”, Ансамбл „Касиопеја” из Немачке, Ансамбл „Капела Карниола” из Словеније и Ансамбл „Бурдон” из Мађарске. Фестивал се одржава уз подршку епископа Теодосија и Епархије рашко-призренске и Канцеларије за Косово и Метохију.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Политика, 27. 8. 2018)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

1 reply

  1. Да, али морају учесници из немачке, Словеније, Хрватске и Мађарске, да не би случајно све добило српски знак. Ма шта – ми смо ЕУропљани, важно је да се ми волимо, кога брига ко је кога убијао!

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s