Бошко Мијатовић: Започет Први светски трговински рат?

О Трамповом понашању по питању спољне трговине, а и на другим пољима, постоје две школе мишљења. Прва, тврди да се ради о лутању у мраку без икаквог плана. И друга која тврди да се ради о политичкој, првенствено преговарачкој тактици

Бошко Мијатовић (Фото: Медија центар)

Последњих дана међу економским велесилама размењују се прве салве трговинског рата.

САД су 1. јуна увеле додатне царине на челик и алуминијум пореклом из ЕУ, Канаде и других земаља, а сада је ЕУ најавила од краја јуна додатне царине на разноврсне производе из САД у истој вредности. Укључена је и Кина: САД су јој у петак увеле додатне царине од 25% на робу у вредности од 50 милијарди долара, углавном напредне технологије. Кина је већ објавила да 6. јула ступају на снагу додатне царине на 34 милијарде увоза из САД, а да још 16 милијарди чека јесен.

Ово нису велики износи, чак занемарљиви су са укупног привредног становишта, али брине наставак. Процес се, за сада, одвија по принципу око за око, зуб за зуб, уз постепено заоштравање. Трамп је најавио да ће на поменуту одмазду других увести нове царине од 25% на аутомобиле и лаке камионе вредне чак 190 милијарди долара, што је већ респектабилна бројка.

На Трампове потезе заоштравања, ЕУ и Кина су принуђене да слично одговоре, не зато што желе заоштравање већ стога што је то једини разуман став. Прво, то морају да учине зато да код куће сачувају (политички) образ, тј. да покажу да се не боје и да верују да имају снаге да се ухвате у коштац са силеџијом. И друго, чврст став је вероватно једини начин да се Трамп натера да устукне, пошто би он највероватније протумачио попустљивост као знак слабости и наставио са новим захтевима.

О Трамповом понашању по питању спољне трговине, а и на другим пољима, постоје две школе мишљења. Прва, у којој су сви његови (домаћи) противници, тврди да се ради о лутању у мраку без икаквог плана, о низу погрешних процена које воде серији грешака на штету Америке и либералног света. И друга, у којој су свакако његови подржаваоци, а која тврди да се ради о политичкој, првенствено преговарачкој тактици, а да је Трамп одавно познат као велики мајстор за договарање послова, још из претходног живота.

Свакако, аргументи се могу наћи и за једну и за другу школу, а доста је важно што берза (читај: инвестициони свет) верује да се ради о преговарачкој тактици. Наиме, и поред свих потеза током последњих недеља који личе на почетак трговинског рата, берза је мирна, а курсеви стабилни. Да се верује да предстоји велики лом, берза би свакако пала за повећи број процената. Инвестициони свет, наиме, има јак интерес да добро процењује ситуацију јер се ради о његовом новцу, па његово мишљење треба примати с респектом.

А шта Трамп хоће? У почетку је изгледало да тежи поправљању америчке позиције кроз додатне царине, што би била протекционистичка политика. Она је могла да нађе подршку код многих Американаца, јер, што је нама економистима одавно познато, ретко ко од обичног света схвата да те мере у ствари штете домаћој економији и да је либерална светска трговина у свачијем интересу. Међутим, тај протекционистичи шарм за домаћу публику нанео је Трампу штету на међународној сцени, пошто су га остали светски лидер представили као себичног, па и приглупог националисту, који руши добар поредак на штету свих.

Стога је Трамп у последње време, на пример на скорашњем састанку Г-7, променио причу и тежиште јасно пренео на додатну либерализацију светске трговине, па предлаже укидање царина и осталих баријера трговини (субвенција, квота итд). Тиме избија аргументе из руку опонената из света како је он протекциониста који искључиво ради у интересу САД, већ се  представља баш као представник либералне струје, чиме слика опоненте као протекционисте. Није глупо, а и у интересу је САД, пошто оне имају најлибералнији трговински режим: најмање царине и скромну нецаринску заштиту. Стога би други морали више да попусте – да смањују царине и нецаринске мере.

Вратимо се тактици. Наизглед, Трампова тактика је један низ брљања, претераних потеза, неутемељених претњи… Али, зачудо, такав имиџ може да му поправи шансе. Одавно је у теорији игара, једној озбиљној математичко-економској дисциплини која се бави стратешким одлучивањем, доказано (Нобеловац Томас Шелинг) да је у предности онај играч који својим опонентима делује лудо и веома одлучно, до спремности на самоуништење, пошто ће они бити спремнији да му попусте него уколико знају да пред собом имају рационалног опонента.

За сада смо још у почетним фазама игре. Трампови опоненти верују да ће чврстином успети да га смире и врате на нормалне позиције. Али, ако је заиста неурачунљив…

(Србија и свет, 18. 6. 2018)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s