Ноје цирхер цајтунг: Мило Ђукановић се враћа јер се међу његовим следбеницима јавља непослушност

На председничким изборима у недељу Мило Ђукановић хоће повратак. Зашто? Зато што има знакова да би из руку могла да му измакне контрола над системом, оцењује швајцарски „Ноје цирхер цајтунг“.

Мило Ђукановић „од 1991. године одређује судбину Црне Горе. Отада није испуштао из руку управљач у земљи са 600.000 становника“, пише за лист Ноје цирхер цајтунг новинар Андреас Ернст. Тај управљач је Ђукановић увек држао рукама, „свеједно да ли као председник државе, премијер, или, као у последње време, шеф Демократске партије социјалиста“.

„Те функције су у бити само празне љуштуре које испуњава Ђукановићева лична моћ. Она почива на његовој мрежи веза у земљи и иностранству, на покровитељском систему и на иметку који је породица Ђукановић нагомилала у последњих тридесетак година. Након парламентарних избора 2016. он је предао функцију премијера. Али сада, на председничким изборима у недељу (15.4), он хоће повратак. Зашто? Победа 2016. била је тесна, а и упозорење да би и владавина ДПС једног дана могла да се оконча. Унутрашњополитичка клима у Црној Гори се отада није смирила. Напротив, има знакова да би Ђукановићу могла да измакне из руку контрола над системом. Међу његовим следбеницима се јавља непослушност.“

Наводећи да је Ђукановић недавно био љут због поступања општине Тиват која је „одбила трговину која би једном страном инвеститору могла да обезбеди смањење пореза од 5,6 милиона евра“, те да је он зато критиковао картел „НВО и медија“ као „центар деструкције“. А поменут је и рат између два жарко-картела „који у Котору и Подгорици усред бела дана пуцају једни на друге и дижу једни другима аутомобиле у ваздух.“

„Све то угрожава Ђукановићев систем који почива на три стуба: диригованој демократији, добрим односима са суседима и повезивању са Западом. Заједно са поводљивим правосуђем и вољним медијима, то гарантује његове реизборе од почетка деведесетих година. Избори јесу слободни, али нису фер. Ту нема велике изборне преваре – она није ни потребна, јер је опозиција медијски маргинализована и под опсадом правосуђа.“

„Захваљујући његовом (Ђукановићевом) инстинкту моћи и прагматизму, Црна Гора је данас, заједно са Србијом, једина земља Западног Балкана која има иоле јасну перспективу приступа ЕУ. Додуше, преговарачка поглавља која се тичу правне државе могла би да му задају велике главобоље“, пише, између осталог, Андреас Ернст за Ноје цирхер цајтунг.

Приредио Саша Бојић

(Дојче веле, 11. 4. 2018)

Advertisements

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s