Нетом пред Велики пост, у Котору се већ пола миленијума, одржавају пучке карневалске свечаности, чији је заједнички слоган: У доба карневала – прима се свака шала
Карте за играње бришкуле и трешете (Фото: Н. М.)
Не само световна власт, него је и црква дебото знала да је ту и тамо добро мало олабавити вентил и отпустити народни бијес. Код обалних православаца покладе нису прерасле у феште, или су се пак временом стопиле са католичким по духу – заједничким Карневалом.
Нетом пред Велики пост, у Котору се већ пола миленијума (1518-2018!), одржавају пучке карневалске свечаности, чији је заједнички слоган: У доба карневала – прима се свака шала.
А карневалска је шала без изузетка сатирична. Сатирична је до мјере да власти годинама, десетљећима и стољећима, гризу од бијеса властите бијеле бубреге, срећни што традиционална лудница не траје дуго, па је боље да се гомила припусти да уз пјесму, храну, вино и лудовање под маскама, у новије вријеме и уз опијатске стимулансе – осуди симболичног злочинца за све недаће у минулој години. Осуда је смрт јавним спаљивањем.
Да није издувних вентила, периодично би се, како то лијепо дијагностикује Андрић, дизала фукара и раја, пролетери, дешперацијуни, куке и мотике, мреже и парангали, бомбе, рашпе и леворвери – да ударе на власт с намјером да је свргну, или да пак разобличе мане оних свештеника који су из цркве избацили Исуса Христа.
Котор је чудноват урбани и ментални медаљон. У дну фјорда, под пазухом хиљадуметарских планина, посебно кад ударе бескрајне кише – живи свијет што памти да се некад и за убиство одговарало мањом казном ако је цримен учињен за вријеме јужине. „ПОЛУДИ, ШЕМПЈАНИ НАРОДЕ КОТОРСКИ!“ – чуо се радијски џингл сад-па-сад, и гледа ТВ-спот, и шеровао клип, јер је доба од Карневала, од фешти, вријеме кад се шију монтуре и праве маске, фебруарска је зимска, шарена лудница…
За разлику од осталих обалних градова који су копирали которску копију венецијанског оригинала, главни град Боке Которске годинама показује како итекако држи до права – до стеченога!, да пук кога хоће – прогласи за кривца, па био то алузијом и Мило Ђукановић опет, или да чак град сахрани самог себе – током процесије у којој Котор чини опијело Котору – колико му само, под једном те истом влашћу, добро иде.
Пет генерација истовремено, у фамилијама у којима је жив прађед, потом ђед, отац, син и унук – знају се напамет карневалске пјесме. Которска група „Три кварта“, састављена од три талентована музичара, ритмом, нотама и текстом циједе фештађунску есенцију из свега онога што чини обалну традицију и културу. Укључује она манифестни позив на фешту. Деценијама се игра, једе и пије, уз исте пјесме, као што се у Скадарлији деценијама једе и пије и плеше уз исте староградске, с једном разликом: Бокељи пак рачунају у кварте. Кварат је четвртина. На пијаци се каже: Дајте ми кварат тога сира! На суду се виче: Доста! Мени припада кварат те земље!
Чудан је заливски бројевни систем. Најпознатији систем помоћу којег се представљају бројеви је декадни или децимални (чија је база 10). Поред њега постоји и бинарни систем (база 2), хексадецимални (база 16) или октални систем (база 8). Бокељи знају да рачунају и на кварте при чему испада да је назив најпознатије трочлане фештађунске групе „Три кварта“ заправо шала по себи, јер три кварта не чине цјелину, иако цијели которски Стари град игра и наздравља, маскиран-немаскиран, пијан или тријезан, хај или клин, геј или стрејт, са знаком срца или са знаком средњег прста упереног према држави… као цјелина.
Котору је дозвољено да данас спали кога хоће. Ваља имати пар бијелих бубрега, како налаже дуални бројчани систем – да након луде карневалске ноћи, помало ишчашене од ритмова „Три кварта“, поново се пробуди као град који плаћа свој данак држави.
Држава увијек тежи да контролише четири кварта, дочим иза феште буновна маса једнако мрмља: Скужајте, ми видимо да функционише само кварат…
Categories: Преносимо
Оставите коментар