У овом тренутку Краљевина Шпанија боље штити српски интерес на Косову и Метохији од власти Републике Србије

Извор: Pixabay/Telgraf.rs

¡Viva España!
Cantemos todos juntos
con distinta voz
y un solo corazón!

Дипломатије НАТО-држава и њихових вазалних режима, „независност Косова“ покушавају да оправдају правном флоскулом sui generis, чији садржај не умеју ни да покушају да објасне. Агрегат дипломатија НАТО-држава и сам себе назива бесадржинском и необјашњивом политичком флоскулом „међународна заједница“.

Алегорија Хиспаније, антички римски новац

Шпанија је 30. јануара 2018. г, уочи усвајања документа о проширењу ЕУ на простор западног Балкана (Enlargement Strategy), Европском парламенту поднела дипломатску ноту против укључења тзв. „Косова“ у ЕУ. Нота је поднета уочи представљања документа у Европском парламенту и она доказује да ни државе НАТО-дипломатије (читај „међународна заједница“) немају јединствен став. За сада знамо да је дипломатском нотом Шпанија објавила надлежној установи ЕУ свој став да се противи употреби термина WB6 (Западни Балкан 6) и свој став да „Косово није део процеса проширења“.

Две информативне агенције у Србији на евроатлантском путу из никуда у нигде (Бета и Танјуг) неће, или нису у стању, да схвате значај шпанске дипломатске ноте против пријема самопроглашеног „Косова“ у ЕУ, чим у својим вестима именују шпанску дипломатску ноту називом „non-paper“ или „писмо“. Оваквим погрешним именовањем форме дипломатске ноте домаћа јавност се анестезира како не би схватила њен огроман значај – како не би схватила ни три просте истине:

• Шпанија је против интеграције сепаратистичког „Косова“ у ЕУ;
• Шпанија је против интеграције територијалног агрегата званог „Западни Балкан“ у ЕУ;
• Услед шпанског противљења, сав досадашњи и будући процес преговора о пријему Србије без Космета и сепаратистичке творевине „Косово“ у ЕУ су бесмислено губљење времена.

Писмена дипломатска нота (у овом случају Шпаније Европском парламенту) по својој садржини је врста демарша, а у овом виду представља објављивање става по односним питањима и намерама поступања поводом њих. Конкретан садржај тог демарша ћемо тек сазнати. Из онога што су медији штуро објавили, тај демарш у смислу своје садржине пре личи на меморандум него ли aide-memoire, а камо ли non-paper. По свом садржају шпански демарш није ултиматум Европској унији, а сасвим сигурно представља протестну ноту.

Франциско Гоја: Други мај 1808 или устанак Мадрида против мамелука 

Наравно, Шпанија има свој интерес да не дозволи  пријем сепаратистичког „Косова“ мимо Р. Србије у ЕУ. Шпанија је држава издељена на покрајине, а њихов уставни статус је накнадно, после ступања у ЕУ, везан за европске интеграције. Несупротстављањем пријему сепаратистичке српске Покрајине, Шпанија би допустила преседан који би могао бити кобан по њено јединство. Стога ће Шпанија из сопствених интереса бранити јединство националног поретка Србије, њен суверенитет, територијални интегритет и међународно право. Без обзира на побуде, Шпанија неће дозволити пријем сепаратистичког „Косова“ у ЕУ чак и ако српска власт одустане од борбе за своју Покрајину.

Агустин Кверол: Хиспанија

Садашњи српски режим је и глув и слеп пред појавом важног савезника унутар ЕУ. Зашто? Зато што је од овог тренутка сасвим јасно да сви државни службеници који су у Србији укључени у евроинтеграције од овог тренутка бадава једу хлеб – сви који раде на интеграцији Србије у ЕУ, од првог министра до последњег јавног службеника.

Данас је наступио тренутак да се све српске правне установе хитно повежу са шпанском дипломатијом. То је у највишем националном интересу Р. Србије. Међутим, наше установе се према свему односе као да је Космет „шпанско село“.

Шта су радили наши челници у тренутку када се Шпанија супротставила сепаратистима Космета бацајући рукавицу у лице Европској унији?

Онај чији је посао спољна политика је био у једној страној земљи где су му на груди ставили гламурозну клечку. Особа која треба да влада земљом се хвалила позивом на фенси журку и обишла је болницу у једном нашем пропалом граду. А болан паша се јавио телефоном из Стамбола на Босфору обећавајући негде нову фабрику нечега.

Categories: Судбина као политика

Tags: Душан Ковачев, ЕУ, КиМ, Србија, Шпанија