На Западу тежиште је одавно пребачено на Иродијадину заносну ћерку, чије је некако пронађено име – Салома, постало симбол опасне „подивљале“ женске освешћене или неосвешћене сексуалности. Зависно од виђења уметника и духа времена, на лику прелепе Саломе, видела се прво одређена грижа савести, тријумф, затим и перверзно еротско задовољство. Па онда и застрашујућа равнодушност. А Јованова глава постала је њен трофеј
Усековање Јована Крститеља значајан је дан у црквеном календару. Црвено слово. Литургија и пост.
Свети Јован Претеча пророковао је долазак Спаситеља, дочекао га и крстио у Јордану. Његовим позивом на покајање почиње Нови Завет.
Свети Јован је пророк који је спојио Стари и Нови Завет. Страдао је не због припремања међу Јеврејима пута Богочовеку Христу него због сведочења Божијег закона на начин на који су га сведочили и велики старозаветни пророци.
Грмео је против безбожног владара Ирода који је погазио Божије законе. Наиме, неморални Ирод је свом брату отео жену Иродијаду и узео је код себе у двор.
Због великог поштовања које је Јован имао у народу Ирод није смео да га погуби, али га је бацио у тамницу.
За Иродијаду је неподношљиву увреду представљало само то што је Јован остао жив.
На једној гозби Иродијада наговори своју прелепу ћерку да слуди пијаног Ирода својом игром и за то као награду лукаво добије Јованову главу.
Занимљиво је колико је овај библијски догађај имао је различиту обраду на Истоку и на Западу.
Православне иконе приказују чин Јовановог погубљења или Јована који држи своју одсечену главу или мирно стоји поред ње. Одсецање главе „највећем човеку од жене рођеном“ приказано је као победа вечног над пролазним. Јован је потпун, не обезглављен, а одсечена глава је само знак удвајања присуства Светог истовремeно у Божијој вечности и на земљи у тренутку његовог погубљења.
На Западу тежиште је одавно пребачено на Иродијадину заносну ћерку, чије је некако пронађено име – Салома, постало симбол опасне „подивљале“ женске освешћене или неосвешћене сексуалности. Зависно од виђења уметника и духа времена, на лику прелепе Саломе, видела се прво одређена грижа савести, тријумф, затим и перверзно еротско задовољство. Па онда и застрашујућа равнодушност. А Јованова глава постала је њен трофеј.
Опера је донела чувени Саломин плес са седам велова, претечу стриптиза у ноћним клубовима.
Разуларена чулност је постала важнија од светости.
Поставља се и питање ко је победио…
Не значи то да су људи на Западу постали блуднији, а да су на Истоку остали чеднији и духовно узвишени. Људске слабости као и људске врлине су универзалне. Али вредност којој се даје већи значај се до скора битно разликовала у култури Запада и Истока.
Данас се та разлика једва осећа.
(Фејсбук страница ђакона Ненада Илића)
Categories: Преносимо
Оставите коментар