Ознаке

, , , , , , , ,

И да ми заборавимо ћирилицу, она не би нестала. Грци, Бугари, Руси нам се не би придружили. Ако бисмо заборавили ћирилицу, не бисмо умели да прочитамо своје тапије, епитафе, своју личну карту, каже за „Политику“ академик Матија Бећковић

Путоказ за туристе у Кнез Михаиловој улици (Фото: Р. Крстинић)

Када бисте некоме рекли да више људи пише ћирилицом него латиницом, не би вам веровао! – каже академик Матија Бећковић, коментаришући најављене предлоге измена и допуна Закона о службеној употреби језика и писма, које прецизније регулишу статус употребе ћирилице у јавном простору.

Тај предлог је био сасвим довољан за отварање бурне политичке расправе у којој су ћирилица и/или латиница заправо нека врста линије раздвајања прве и друге Србије.

Министар Владан Вукосављевић је оценио да је такав „дух времена” и да се људи више опредељују за латиницу него ћирилицу, изразивши  бојазан да ће за 10–20 година ћирилица полако бити истиснута из употребе. Стога су донети предлози да се службена употреба ћирилице поред тога што се односи на образовне установе, медије, привредна предузећа и јавне установе свих врста, пропише и у правном промету између правних субјеката; посебно да на ћирилици морају да буду написана имена предузећа, као и називи робе и услуга, упутства за употребу, фактуре, рачуни и потврде.

По садашњем закону, када се текст исписује и латиничким писмом, он се исписује после текста на ћирилици, испод или десно од њега. Што се махом у пракси не поштује.

– Сваки окупатор је прво забрањивао ћирилицу. И да нема никаквог другог разлога да је сачувамо, тај би био довољан. Ако не знамо зашто је ћирилица забрањивана, можемо да их питамо… И да ми заборавимо ћирилицу, она не би нестала. Грци, Бугари, Руси нам се не би придружили. Ако бисмо заборавили ћирилицу, не бисмо умели да прочитамо своје тапије, епитафе, своју личну карту – сматра Матија Бећковић.

Најава поменутих мера код дела јавности препозната је као дискриминаторска и недемократска. Новинар Теофил Панчић је приметио да се тиме индукује хистерија и да су приче како се ћирилици ради о глави типичне за екстремну десницу.

– Ћирилица није никаква угрожена животињица коју треба да ставимо под одређен режим заштите зато што је њој то неопходно. Ћирилицу зна сваки одрасли грађанин наше земље, најпознатије новине и публикације штампају се на ћирилици. Оваквим мерама само се млати празна слама и одвлачи пажња са актуелних проблема савремене српске културе – сматра Панчић.

И за писаца Марка Видојковића „утеривање ћирилице је још једна вештачки наметнута тема у нашем друштву чији су носећи зидови скоро сасвим руинирани.  Рекао бих да је ћирилица већ у повлашћеном положају, а да приликом њеног форсирања треба имати у виду и наше суграђане којима она није матерње писмо. Сигуран сам да ће ћирилица опстати све док нас има, а да ли ћемо ми опстати, у то већ нисам сигуран“, каже Видојковић.

Ћирилица ће опстати само ако поштујемо Устав, каже књижевник Милован Витезовић и предлаже да се донесе подзаконски акт којим би се прописивало поштовање Устава.

– Све што се службено штампа, од уџбеника па надаље, мора да буде на ћирилици, са изузетком националних мањина. Сви знакови поред пута морају да буду исписани и на ћирилици и на латиници, све фирме морају да имају назив на ћирилици. Држава ће силне паре да заради само од наплате казни од оних који немају исписан ћирилични назив фирме – каже Витезовић.

Напомиње да ћирилицом пише пола света, „ако рачунате некадашњи СССР и ту чињеницу не треба обогаљивати и претварати је у мањкавост”. – Нисам против ниједног писма, волео бих да знам и кинески, али га не знам. Сва писма су благодет светске културе – истиче наш саговорник.

И Матија Бећковић подсећа да су све наше књиге до новијих времена на ћирилици. – И врло паметни људи код нас су мислили да је ћирилица технолошки превазиђена. Међутим, Бил Гејтс се није сложио с тим кад је направио програм за кинески, арапски, јапански. Није му био проблем да се смилује и на наших тридесет слова. Можда је чуо како су најпознатији лингвисти оценили да је ћирилица најсавршеније фонетско писмо на свету – каже аутор књиге „Ћераћемо се још”.

Песник Владимир Копицл, који је био на разним конгресима Међународног ПЕН центра, који се баве језиком и језичким правима, посебно тзв. малих и угрожених језика, каже овим поводом:

– Немам утисак да смо се одродили од ћирилице. Живим у Новом Саду где се чују многи језици мањина и ту је ћирилица најнормалније присутна. Министарство културе је званични орган једне државе, брине о језику у циљу очувања ћирилице у доба глобализације, када се тежи поништавању свих разлика. Као грађанин и као писац пледирам за пажњу о језику, али не и претерано наметање обавеза појединцима и онима који чине једно друштво. Копицл се нада да колеге из радне групе министарства неће тражити само стручна мишљења лингвиста о овом питању, јер сматра да је њихова воља „унифицирајућа” већ да ће се имати и оно у од чега је сачињен живот – од богатства, ширине и разноликости.

Богнар: Замислите туристу окруженог ћирилицом

Острашћеним заговорницима ћирилице постављам контрапитање, каже песник Зоран Богнар – зашто су регистрације на аутомобилима написане на латиници? То су неки европски стандарди. Имали смо периоде када су људи одавде емигрирали, а последњих десет година туристи долазе и замислите када око себе виде све на ћирилици! Ништа им није познато, па чак ни основна сигнализација. Нисам ни за то да се фаворизује једно писмо, нити да се гадимо другог. Не знам зашто се сматра да је коришћење латинице прављење неког уступка некоме у региону или одрицање од онога што јесмо. Не разумем такве наметните полемике и искључивости – каже Богнар.

Ротар: Ћирилица је баш егзотична за туристе

Писац Немања Ротар, пак, не верује да је ћирилица фрустрирајућа за туристе.  – Наравно да треба направити путоказе за туристе за лакше сналажење, али исто тако сматрам да је ћирилица за туристе егзотична. Живимо у време кад се тежи унисоности и тенденцијама које поништавају различитост. За мене је различитост нешто што даје смисао, нешто што је аутохтоно. Није ми збуњујуће када видим у страној земљи друго писмо. Замислите када би у Јапану и у Кини све било на латиници. Поништити све и довести га на исто је смешно и тужно. Смисао је у различитости, не у истоветности – наглашава Ротар, који начелно мисли да је потез министарства добар.

– Држава треба да штити и језик, али не и да оде у репресију: или то или ништа. Ипак је латиница интернационално писмо и немогуће је искоренити је и вратити се на старо. И то не би било добро.

Протест против дискриминације ћирилице у Црној Гори

Испред Министарства просвете у Подгорици чланови и симпатизери Нове српске демократије, чланице опозиционог Демократског фронта, одржали су данас протест због дискриминације ћирилице у тој држави, а након обраћања трочлана делегација је отишла на састанак са ресорним министром Дамиром Шеховићем.

Како преноси Танјуг, један од захтева је да министарство има таблу на ћириличном и латиничном писму. „Ћирилица није никакво црквено слово. Она је нешто најнапредније што овај народ има”, поручио је на почетку Божидар Чармак, председник НВО „Матица Бока”.

Некадашња професорка у никшићкој гимназији Марија Лалатовић казала је да је „ћирилица једино аутентично писмо у нашој културној баштини”. „Све остало је фалсификат”, казала је.

Члан ДНП-а Милун Зоговић поручио је окупљенима: „Џаба им је све јер се у Црној Гори говори српски.”

Представници политичких странака који припадају Демократском фронту, те представници неколико невладиних организација, на скуп су дошли, како су раније најавили, због поштовања права грађана те става да је „чин затирања ћирилице, чин велеиздаје историјске Црне Горе”.

Ми на тај скуп зовемо све оне који су за слободу, демократију, равноправност и поштовање људских и грађанских права да нам се придруже, јер то је ствар поштовања Устава и основних људских и грађанских права, поручили су.

Скупу су присуствовали, између осталих, Андрија Мандић и Милан Кнежевић.

Посланици ДФ-а су упутили захтев министру просвете Дамиру Шеховићу да, сходно уставним прописима и законским нормама, изда јасно и недвосмислено упутство или препоруку директорима, секретарима и школском особљу да се, како је рекао Алексић, омогући поштовање Устава и да се онима који то желе омогући сведочанство на ћириличном писму.

Мирјана Сретеновић

Наслов и опрема: Стање ствари

(Политика, 19. 6. 2017)

Advertisements