Руска православна црква је – за многе, неочекивано – саопштила да није за прихватање иницијатива да се Лењиново тело уклони из маузолеја на московском Црвеном тргу и „преда земљи“.
Тачније: да из политичких разлога није за то у садашњем тренутку.
Први заменик председника одељења Синода РПЦ за односе са друштвом и медијима – Александар Шћипков – изјавио је да су такве иницијативе и идеје преурањене због кампања које се воде у „суседним државама, бившим совјетским републикама“ а имају за циљ „декомунизацију“.
Нагласио је да „присуство Лењина на Црвеном тргу нема ништа заједничко са хришћанским традицијама“, али и упозорио да уклањање тела вође бољшевика из њега не треба актуелизовати све док не престану кампање усмерене на „декомунизацију и десовјетизацију на постсовјетском простору“.
Шћипко није формално изговорио да су те кампање изразито русофобске и окренуте против интереса Русије и руског становништва државама насталим после распада СССР, али је несумњиво управо то имао на уму.
Зато је и указао: да поводом иницијатива да се Лењиново тело „преда земљи“ треба „полазити од политичких, а не религиозних разлога и резона“.
Шћипко је истовремено – у име врха РПЦ – предложио да се у самој Русији уведе „привремени мораторијум на рат против било којих политичких симбола“.
Руска загранична православна црква, која је у канонском јединству са Руском православном црквом, предложила је ових дана да се Лењиново тело уклони са Црвеног трга и „преда земљи“.
Према анкетама, за то је и већина становника Руске Федерације.
Categories: Вести над вестима
Ова вест познаваоце прилика уопште не изненађује. Изненађује само то, да – као аутоматска реакција (условни рефлекс) на предлог Руске Заграничне Цркве (РПЦЗ), није дошла знатно раније. Врх Московске Патријаршије је од свог поновног оснивања, а после убиства патријарха Тихона, 1925 г. и последичне вишедеценијске бољшевичке бесомучне чистке, убистава и систематског прогона њеног свештенства, у суштини постала само један лоше закамуфлирани одсек бољшевичке тајне службе (НКВД/КГБ) – а данас, очигледно и даље: постсовјетске ФСБ. Не могу они без свог Лењина… РПЦЗ је учинила кобну грешку пристајући на сједињавање са Московском Патријаршијом.
@Иоанн Дубињин
Без обзира што сам Србин православни и себе у много чему сматрам антикомунистом (по „много, много елемената“ – бар 99%), ипак мислим да је и предлог РПЦ, као и досадашњи потез Путина (доказаног православног верника) по истој „проблематици“ – мудар и државнички (попут рецимо Стаљиновог, који је, када је „загустило“ и када није мого фалило да падне и Москва, отворио цркве и дозволио народу да се моли Богу за спас и победу руског и совјетског оружја, а против сатане Хитлера)!
Ако је тачно да је РПЦ још увек под утицајем „КГБ“-а (сада ваљда ФСБ-а, јер КГБ-а одавно нема),а ко Вам онда гарантује да ЗРПЦ није под утицајем „ЦИА“-е (служим се управо Вашом логиком)?
У тренутку већ започетог Трећег светског рата (за који је корак потребан да се на светском нивоу претвори и у атомски), последња ствар која би Русији требала је национална и идеолошка подела по било којој основи!
Русији је дакле потребно национално и државно јединство!
Исто оно које је и Србији било потребно 1999.
Милошевића сматрам комунистом и издајником српских националних интереса (као и Лењина руских), али сам 24. марта 1999. без икакве дилеме прихватио Слободана Милошевића за свог врховног команданта (као и сваки нормалан Србин, а напоменућу и то да Кумановски споразум сматрам срамном капитулацијом, без обзира на дотадашњу остварену српску војну победу, не на основу мојих убеђења, већ чињеница, јер непријатељ отаџбине, до тада није успео да оствари ниједан од зацртаних војних циљева)!
Тог момента су за мене (као и огромну већину Срба) престале све националне, веске и идеолошке поделе!
Када су Милошевића бесрамно убили у Хагу, без обзира што сам се још пре 9. марта, на сваки могући начин борио против њега, уписао сам се у књигу жалости, а новинарима БиБиСи-ја, који су ми пришли (ваљда на основу „пребројаних зуба“, јер није ми фалио ниједан предњи, захваљујући чему су, верујем, претпоставили да знам енглески), одговрио сам да иако сам „љути“ Милошевићев противник, злочином попут оног из 1999. а који је запад поново починио, успели су само да против себе уједини све нормалне Србе и патриоте!
А јесте ли и Ви „Дубињине“, у име виших циљева, спремни на исто?