Мартин Бингисер
Сутра ће Светска антидопинг агенција (ВАДА) да објави Мекларенов извештај који ће пружити детаљнији увид у наводе о систематском изигравању правила које jе спроводилa Русија да би освојила медаље на Зимским олимпијским играма у Сочију 2014. г. које су се појавиле у мају. Иако је пажња углавном усмерена на зимске спортове, очекује са да извештај пружи детаљнији увид у ситуацију са допингом и у другим спортовима. Ове претпоставке ће, без сумње, Међународна атлетска федерација (ИААФ) користити да оправда своју одлуку о забрани свим руским атлетичарима да учествују на Олимпијским играма 2016, али не треба дозволити ни једног тренутка да нам то одвуче пажњу са чињенице да ИААФ једнако сноси кривицу. Потребно је и да ИААФ спроведе темељне промене да би атлетика имала макар некакву прилику да се очисти.
Следи још један пример пропуста на страни ИААФ. Прошлог викенда је одбијен захтев 67 руских атлетичара који су тражили да им се дозволи наступ на такмичењу у Рију. Изгубљено негде у „ситним словима“ ове одлуке исписане су неке од тешких оптужби у којима ИААФ признаје да је њен систем тестирања бескористан. Целокупан одговор ИААФ је искрено речено, жалостан. Ако сам имао било какву веру у напоре који се улажу у борби против допинга, овај одговор их је распршио. Ове недеље је председник МОК Томас Бах изјавио[1] „Нико ко није умешан не може да буде одговоран за поступке других“ међутим, ИААФ је управо то урадила. Ако сте живели у Русији, не само да сте криви док не докажете да сте невини! Ви сте криви без могућности да докажете своју невиност. Ако се овоме дода чињеница да је ИААФ погазила сопствене смернице у многим инстанцама – изгледа да нису ни прочитани сви захтеви, достављен је идентично написан одговор свима, упркос појединачним чињеницама везаним за сваки случај[2]. Немам намеру да вас увлачим дубоко у правне техникалије, али желим да истакнем неколико делова из одлуке која се односи на Сергеја Литвинова (идентична са осталих 66 одлука), који код мене, као љубитеља спорта, изазивају бес и мучнину.
Прошлог викенда писао сам о проблему Русије покушавајући да целу причу ставим у контекст[3]. У данашњој колумни желим да се усредсредим на проблеме ИААФ и њихове изјаве које су одраз проблема.
Многи од најбољих спортиста нису уопште тестирани
Да би добили изузеће од забране, спортисти треба да докажу две ствари: (1) да нису били умешани у пропусте Руске атлетске федерације јер су били под контролом других, на одговарајући начин организованих антидопинг система; и (2) да су били подвргнути тестирању које је по „квалитету еквивалентно тестирању њихових евентуалних супарника на међународним такмичењима“.
За вредновање друге тачке, ИААФ је саставила следећу статистику за свако такмичење која треба да послужи за поређење са постојећом евиденцијом атлетичара који подноси захтев. За бацаче кладива у мушкој конкуренцији, то изгледа овако:
Кликните на слику за увећање
Да, добро сте прочитали, али да још једном подвучем:
У претходних тридесет месеци десети најбољи бацач кладива на свету ни један једини пут није био тестиран!
Литвинов је у истом периоду био тестиран више од 15 пута од стране ИААФ и других, укључујући и многе специјалне тестове под надзором антидопинг организације Велике Британије, ангажоване као додатна мере опреза. Са тек 16. најбољим резултатом у свету ове године, он је тестиран више од других, боље пласираних спортиста. Међутим, ИААФ је закључила следеће:
„Одбор за ревизију допинга није у довољној мери уверен да је у Релевантном периоду Подносилац захтева … био подвргнут тестовима током и ван такмичења који у пуној мери одговарају тестовима каквим су били подвргнути потенцијални супарници“.
Ви то озбиљно? Шта би онда било „у довољној мери“? Мислио сам да неће бити никакав проблем да се докаже да је Литвинов тестиран на начин на који и атлетичари који никада нису били тестирани. Очигледно, сам се преварио.
ИААФ не верује сопственом систему тестирања
Литвинов такође има јаке аргументе да докаже да испуњава услове из прве тачке. Коначно, он није био тестиран само по антидопинг систему у Русији, већ је током каријере прошао контроле ИААФ и Немачке. Покренута питања скренула су пажњу на проблеме система антидопинг контроле у Русији. Међутим, већина врхунских спортиста је део међународног пула регистрованог код ИААФ и сваке године се подвргава тестовима под њиховом контролом. Тридесет седам атлетичара из Русије су били чланови пула прошле године, односно у просеку је сваки тестиран 5,5 пута. Међу њима је био и Литвинов. Ово би требало нешто да значи, поготово када се у смерницама ИААФ директно наведе да је чланство у ИААФ пулу један од кључних елемената за одлучивање о захтеву.
Међутим, ИААФ се не слаже. Зашто? Па, они не верују чак ни свом сопственом антидопинг програму:
„Никакве гаранције уопште не могу да се прихвате са антидопинг тестова које је ИААФ (или било која друга организација) спроводила у Русији током Релевантног периода.“
Најбољи светски атлетичари су део овог програма. Ако ИААФ нема поверење у сопствени програм, зашто бисмо му ми веровали?
ИААФ нема поверење у било какво тестирање
Чак и ако је ИААФ изгубила поверење у резултате ранијих тестова, свакако би требала да верује у посебне тестове који су уведени ове године. Њихово спровођење је поверено антидопинг организацији Велике Британије, састављени су посебни поступци за њихово спровођење у другим земљама и све је рађено под будни оком контролора. Литвинов је био непрекидно тестиран у оквиру тог система и помислили бисте да би то такође помогло да докаже да није користио недозвољена средства. Након што је погрешно навела број тестова које је овај атлетичар прошао, ИААФ сада каже и да нема значаја колико тестова је прошао јер чак ни овим тестовима не може да се верује:
„д. негативни резултати сами по себи нажалост нису гаранција да се спортиста не допингује, посебно ако зна да ће да буде тестиран под међународном контролом. Постоје чврсти докази (укључујући познате случајеве Марион Џонс и Ленс Армстронга) да је могуће „преварити тест“ коришћењем микро доза или других техника;“
Свима нам је јасно да тестови нису крајњи доказ, али ако се спроводе по правилима, требало би да носе неку тежину. Уместо тога, ИААФ нам саопштава да је тестирање бескорисно. Каквог то има смисла? Да ли то значи да не треба уопште да верујемо да постоје спортисти који се не допингују? Зар у том случају не би требало да се потпуно укине Олимпијада? Наравно да не, али схватања ИААФ се не налазе у оквирима здравог разума.
Наредне недеље ће Спортски арбитражни суд да размотри процедуралне грешке ИААФ не само у овим, већ и другим одлукама у укупној афери у Русији која сеже све до прошле године. Ако је третирање најновијих проблема ИААФ било каква индикација, чини ми се да њихове шансе за да добију овај случај нису изгледне.
Мартин Бингисер је адвокат, специјалиста за пореске прописе, директор пореског одељења УБС банке и члан адвокатске коморе у Њујорку. Шестоструки шампион Швајцарске у бацању кладива и тренер је швајцарских репрезентативаца
Са енглеског посрбио и белешку о аутору написао: Aerial6
____________________________________________________
[1] http://www.nytimes.com/aponline/2016/07/13/sports/olympics/ap-oly-bach-russian-doping.html
[2] http://www.hmmrmedia.com/2016/06/an-open-letter-to-sebastian-coe-by-sergej-litvinov/
[3] http://www.hmmrmedia.com/2016/07/7-facts-about-doping-the-russian-situation/
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-83H
Categories: Посрбљено
Оставите коментар