Томислав Николић: Убеђујем патријарха и владике да организујемо посету папе Србији

Председник Србије Томислав Николић примиће данас у Москви награду Међународног фонда јединства православних народа. Савезни Фонд јединства православних народа служи ономе чему би у ствари требало да служе чак и државе, а не само фондови или фондације, каже за Спутњик Николић, који ће у Москви, између осталог, разговарати са руским патријархом.

Председник Србије Томислав Николић са главном и одговорном уредницом Спутњика Љубинком Милинчић

Председник Србије Томислав Николић са главном и одговорном уредницом Спутњика Љубинком Милинчић

– Та награда је за мене изненађење, али је плод свега што сам до сада радио, сврставам се уз људе из Србије који су доста допринели јединству у православљу, уз покојног патријарха Павла, Емира Кустурицу, и драго ми је да сам у том друштву које је раније добило награду. Ове године сам у друштву председника Думе и бугарског патријарха. Осећам се посебно почаствованим, а чини ми се да је то награда за српски народ који је сав у љубави према православљу, према православним државама, православним народима, посебно руском. И који то не крије никада. То је као некаква круна онога што сам радио на успостављању веза између православних земаља, посебно Русије и бивше Југославије, па Русије и Србије.

Јединство хришћана је данас веома потребно јер су хришћани, неки мање, неки више – угрожени. Очигледно је да ми морамо да сарађујемо много више, много интензивније да не дође до ситуације да у подрумима поново исповедамо хришћанство. То би требало институционално да се организује.

Рекли сте да можемо да дођемо у ситуацију да се хришћанство поново проповеда у катакомбама, срешћете се са руским патријархом који је, претпостављам управо из тих разлога, прекинуо хиљадугодишње ћутање и срео се са римским папом. Да ли тај састанак видите као коначан почетак помирења или је то добар знак, али далеко од онога што би можда требало да се догоди?

– Ја не могу да утичем на то како ће односи у хришћанству даље да се развијају пошто ја не проповедам веру, већ само живим у њој, али бавим се послом који у неку руку, на неки начин, зависи од тога какви су односи у хришћанству. Не знам да ли су морали толико да се раздвоје, да поделе народ, да хришћанство мора да трпи ударе хиљаду година, чега нема у другим религијама, или су то могли раније да превазиђу – не знам, али тренутно посматрам ствари овако, веома субјективно, као председник Србије која зависи од става Ватикана кад је реч о такозваној независности Косова и Метохије. Тај став је негативан, знам да га следе многе католичке земље у свету и томе је била посвећена моја посета Ватикану прошле године, кад сам се уверио да римски папа остаје чврсто при таквом ставу, јер врло добро зна шта би то значило. Ја сам покушавао да убедим и његову светост патријарха српског и владике да би смо могли да организујемо посету римског папе Србији из два разлога, не да миримо религије, није то моје, али као председник државе размишљао сам о канонизацији Алојзија Степинца, која је што се хрватске католичке цркве тиче ту пред нама, а што се нас тиче, не би требало да се деси зато што би то био први светац кога православље не би признало у католичанству или обрнуто, католичанство у православљу. Други разлог је Косово и Метохија. Тада сам из медија сазнао да је ипак одлучујуће сачекати став патријарха московског и целе Русије, иако се васељенски патријарх већ срео са римским папом, иако је и у Грчкој папа боравио, иако је био и у Републици Српској, и ја сам онда рекао да о томе треба сами да одлучујемо али да је веома битно мишљење московског патријарха и да с њим треба разговарати пре тога. Схватио сам да је СПЦ била изненађена вешћу о сусрету патријарха и папе и да је ту закаснила, могла је да предњачи у том успостављању бољих односа који су нам неопходни зато што кад се мисли на подруме, заиста је у многим  земљама, поготову у оним у којим ислам предњачи по броју верника, и  хришћани у великој мери православни, у опасности су да изгубе живот где год буду јавно испољавали своју веру. То подсећа на начин на који су се Римљани обрачунавали с хришћанством и да се то вратило после толико година. Дакле, тај сусрет је изванредан потез, тим пре што је папа, потпуно отворено и јасно, и мада то није нико очекивао, рекао да је Владимир Путин данас заштитник хришћанства. Тако нешто рећи, и да то не представља основ за ублажавање неспоразума и гледања на веру, то само може човек који не живи на земљиној кугли. Свако ко живи на земљи свестан је да што пре треба да буду успостављени добри односи. Наравно нити ћу ја после тога постати католик, нити ће католици постати православци. Остаћемо да живимо на два острва, али важно је да можемо да упутимо једни другима помоћ.

Говорите  ко државник, али црква можда мало више живи на небу. Нисмо само ми били изненађени, и у Русији има отпора том приближавању…

– Знате, кад се Црква и Држава упоређују, није то само небо. И многи од нас мислимо да треба заслужити добар живот на небу. Али ту је у питању време. Црква не мери време на дане и сате, већ на године, на векове… Оно што би требало да се деси данас, може и за пет година… У савременом свету то некако не иде и зато треба усклађивати ставове. Ја зато сарађујем са СПЦ, да они дају савет, да користим њихова искуства, али они некад морају да убрзају, јер ако кола стоје, ништа не може да се деси. То што је урадио патријарх московски то је нешто што хришћанство може да врати бар на тај ниво да једни другима помажемо.

Први део интервјуа са председником Србије прочитајте овде или погледајте испод

(Спутњик, 9. 3. 2016)


ИЗМЕНА: Овај чланак је промењен 9. 3. 2016. у 13:54 – исправљене су словне грешке у наслову „папе Србији.

Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7dJ

Advertisements


Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, , , , , ,

5 replies

  1. Сви сукоби у свету, све промене граница, јавно мњење и расположење, ратови планирају се у Ватикану, а извршавају преко Лондона и Вашингтона
    у Актуелно, Вести 24. јануара 2016. 5 Коментара

    Београд – Од поделе хришћанске цркве на Источну и Западну 1054. године па до данас, постоји у политици Ватикана континуитет, у смислу настојања да под своју доминацију стави све хришћанске цркве; мењали су се само облици борбе, стратегија и тактика.
    Први светски рат који покреће римокатоличка монархија нападом на Краљевину Југославију, доноси страшне војне и цивилне жртве. Током Првог светског рата у Аустро-¬Угарској је функционисало 10 великих концентрационих логора, уз још 290 мањих, пратећих логора и затвора.
    Шта рећи о Другом светском рату? Према америчким изворима преко 1400 католичких свештеника у Хрватској, Босни и Херцеговини у току Другог светског рата лично је клало, мучило, силовало, убијало на разне начине и насилно преводило у католицизам.
    Ватикан је крив и за распад Југославије. Све је договорено на састанку папе Јована Павла II с немачким министром Геншером.
    Тог, 26. новембра 1991, државни секретар Ватикана упутио је меморандум са захтевом за признавање Словеније и Хрватске као независних држава, свим чланицама Конференције о европској сигурности.
    После тог ватиканског меморандума, Словенија и Хрватска су признате као независне државе, што је изазвало жестоке сукобе и рат.
    Ватиканска банка, преко организација попут Опус Деи, Малтешких витезова и сличних финансирала је покрет Фрање Туђмана.
    “Између САД, Ватикана и Немачке склопљен је 1976. године тајни споразум у 11 тачака. Једна од средишњих теза овог споразума била је идеја о федерализацији света.”…
    Амерички геополитичар Збигњев Бжежински види главну опасност у православљу, док познати С. Хантингтон, пише да су Русија и њена православна цивилизација неприкладне за Нови светски поредак.
    Зато ту цивилизацију треба уништити. Католичка црква, некада филофашистичка, данас филоамеричка, заједница од милијарду и 200 милиона верника, представља један од главних стубова у америчкој политици глобализације.
    Корен свега овога што се догађа у Украјини, као и много пута до сада, је у Ватикану, који је столећима ратовао против православних, да би им, што милом, што силом, наметнуо своје тумачење хришћанства.
    Папизам је то, а он је гори од атеизма, јер проповеда лажног, великоинквизиторског “Христа”. Украјина нема никакве везе са суверенитетом, демократијом или “руском агресијом”. То је све пропаганда. Све се своди на моћ, империјалну експанзију и проширење сфере утицаја.
    Може се издвојити читав низ аспеката који демонстрирају сличност и директне паралеле између агресије Запада у Југославији деведесетих година и овога што се догађа у Украјини 2014 – 2015. године. Сличност по питању довођења нациста на власт.
    Као што је у рату против Русије користи украјинске нацисте. На власт у Кијеву су пучем дошли нацисти који су започели с прогоном Руса. Пример је једна од паравојних формација која учествује у агресији на Новорусију “Азов”, као амблем има окултне ознаке СС¬а и “Црно сунце” Аненербеа, које се налази у дворцу Вевелсбург.
    Аненербе је тајна организација која је обликовала идеологију Нацистичке партије и Трећег рајха. На страни кијевске хунте бори се најгори олош из САД и ЕУ.
    Нацисти у Одеси су спаљивали Русе, а у окупираним селима Новорусије убијају све што стигну. Баш као и на Балкану, главни нагласак у Украјини стављен је на етничке противречности.
    Ватикан један од организатора Евромајдана, који се приближава границама Русије. ДАНАС НА ЗАПАДУ УКРАЈИНЕ ГОРЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ – НАМЕЋЕ СЕ КАТОЛИЦИЗАМ!
    Украјински нацисти освајају православне храмове, муче и убијају свештенике (на Донбас их гађају из артиљеријских оруђа). Кијев, који је био средиште православне теологије и науке уопште, данас претварају у католички град.
    Украјински нацисти и шовинисти данас уз помоћ запада и Ватикана припремају потпуно чишћење Руса са вековних територија на којима живе како би очистили простор од православља.
    Филарет, архиепископ Украјинске православне цркве Кијевског партијархат, јавно је позивао на “убијање Московљана”.
    Позната је изјава папе, дана у време телемоста с московским римокатолицима: “Ако постоји једна Европа и једна валута – онда и Црква треба бити једна!” На коју се Цркву мисли – Православну или Римокатоличку, нема места сумњи.
    Дакле: једна држава, једна валута, један папа. Очито је да политика коју води Ватикан има све одлике империјалистичке политике, која настоји да различите народе и културе обједини, зарад остварења заједничких глобалистичких циљева и идеја.
    Глобализам је демонска идеја. Дај Боже, да се никада не оствари, иначе се враћамо у робовласнички систем и робовласничко доба.
    То је оно што разара веру, нацију, породицу, морал, људско достојанство, цео свет. Господ ће, као и до сада, побожни руски народ водити путем Истине Своје, штитећи га од свих заблуда и лажи, па и од најотровније, иако најзаслађенијег – папинског екуменизма …
    Партнерство између Ватикана и Хитлера службено је склопљено 20. јула 1933. потписивањем конкордата између Свете столице и немачког Рајха, када су се немачки свештеници службено заветовали на оданост Хитлеру.
    Нацизам није поражен у Другом светском рату, поражен је Вермахт, накратко је поражена држава Немачка али је идеологија нацизма преживела.
    Данас се “Четврти Рајх” организује на истим принципима корпоративне државе каква је била нацистичка Немачка, с том разликом што је нови корпоративни пројект профињенији, не носе се више црне униформе и кукасти крстови.
    Данас је приступ окренут прво економском потчињавању света, а оружана сила користи се само против непослушних држава и народа. Крајњи циљ је исти: поробљавање земаља, ако може и читавих континената и пљачка њихових ресурса.
    Разбијањем Југославије, агресијом на СФРЈ, САД и ЕУ су показали да су прави наследници Адолфа Хитлера. Као и Хитлера њих може зауставити само снажан и одлучан отпор ….
    Револуција.орг/НСП“

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  2. Nisam obozavalac Tomislava Nikolica ali mi se ovaj intervju SPUTNJIKU veoma dopao.

    Obzirom na geopoliticko stanje, on smatra da su podele i svadje medju hriscanima stetne, pozdravlja susret ruskog Patrijarha i Pape na Kubi i smatra da bi dolazak Pape u Srbiju bio koristan.

    Mudro i pragmaticno, on Srbiju vidi otvorenu i Istoku i Zapadu, u miru sa ostalim svetom.

    Свиђа ми се

  3. @ Deda Djole

    стиди се седих и година…

    Свиђа ми се

  4. @deda Djole

    ustao si vidim rano, da zaradis za GMO sendvic i sokic sa isteklim rokom trajanja kao bot grobarske partije. Jel se ne stidis vrsnjaka koji sa umanjenim penzijama preturaju po kontejnerima i za koje se vec sad ceka u redovima?!

    Свиђа ми се

  5. Placi voljena zemljo

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s