Мухарем Баздуљ: Рехабилитацијом Недића Србија бира традицију сарадње са окупатором

muahrem-bazdulj

Мухарем Баздуљ

Вози ме летос знанац кроз Праг па ми говори како се зове која улица и објашњава по коме или по чему је добила име, ако су ми личност или догађај непознати. Занимљиво ми је како Праг, рецимо, још увек има Улицу југословенских партизана. У тренутку док улазимо у једну широку улицу добацује како се она зове по 5. мају, односно датуму кад је у Прагу подигнут устанак против нацистичке окупације. Која је то година, питам: четрдесет прва или четрдесет друга? Он се смеје, мисли да се шалим. Кажем да питам озбиљно, па он одговори да се то десило 1945. Чекај, прекидам га, хоћеш да кажеш да је Хитлер био већ данима мртав кад је у Прагу подигнут устанак против нациста, а он потврђује.

После сам мало истражио ствар. Испоставило се да је устанак заиста подигнут тек 5. маја 1945. У целој причи је можда најапсурдније то што су Немци и у време док су их савезници свуда немилосрдно газили успели да угуше тај устанак и то за само три дана. Устаници су поражени 8. маја, а већ сутрадан Црвена армија је ослободила Праг.

Не волим приче о националним карактерима и менталитетима и бизарни су ми стереотипи према којима су Срби, ето, листом слободарски настројене бунџије, док су Чеси облапорни хедонисти којима је само до пива. Историјски контексти су увек одвише различити да би се могле повлачити директне аналогије. Уосталом, не треба никад заборавити на атентат на Хајдриха који су починили чехословачки антифашисти Јозеф Габчик и Јан Кубиш, а након чега су нацисти у одмазди починили масакр у Лидицама.

У историји сваког народа постоје различите тенденције, а сваки народ у сваком тренутку бира на коју од тих тенденција ће да калеми своју будућност. Зато је Ренан и рекао како је нација „свакодневни референдум“. Без обзира што су се на устанак против нациста дигли тек четири дана пре коначног пораза Трећег рајха, Чеси свој идентитет темеље на борби за слободу и на антифашизму. Уосталом, из захвалности на доприносу оствареној слободи чешког народа, војник Франтишек Лебл је запамтио место тајног гроба Гаврила Принципа. Из исте захвалности су његови посмртни остаци уз све почасти враћени у Југославију. Из исте захвалности је Масарик поклонио прелепу зграду уз сам Карлов мост за амбасаду Краљевине Југославије. Успут, у тој згради је данас амбасада Републике Србије.

Кад Љубиша Ристић ових дана коментаришући најаву рехабилитације Милана Недића огорчено каже како је „једини стварни континуитет у историји Србије била и остала сарадња са окупатором“ то се још увек може читати као уметничка хипербола. Ристић је, међутим, сасвим у праву када каже да разлог за рехабилитацију није ревизија историје већ оправдавање данашњих квислинга и њихове сарадње са окупатором додавши: „Устанак и борба за независност у нашој историји је само инцидент који ћемо касније окривљавати за наше невоље и чиме ћемо оправдавати оне који стрељају ђаке у Крагујевцу или бомбама убијају новинаре РТС.“

Евентуална рехабилитација Милана Недића била би коначан печат на истинитост Ристићевих речи. Јер колико год да је погрешна и рехабилитација Драже Михаиловића, она се не може изједначити са рехабилитацијом Недића. Михаиловић никада идеолошки није био антифашиста, али се његове снаге барем неко време јесу бориле против окупатора. Његове снаге јесу починиле ратне злочине, али он се никад није клањао пред Хитлером као Недић.

Рехабилитацијом Недића Србија би изабрала традицију сарадње са окупатором. И није да се за избор те традиције последњих година ударнички не агитује у медијима и јавности. Труби се о томе како је Гаврило Принцип скупо коштао Србе и Србију, како је 27. март био злочиначка британска ујдурма, како је Аустро-Угарска била баш супер, како не може шут с рогатим, и тако даље, и томе слично.

Међу јужнословенским тоталитаристима постоји тај култ каудиља Франка који је измешао кости републиканаца и ројалиста у сврху помирења шпанског народа. На тај начин је и Туђман хтео да мири хрватске партизане са усташама. Нема, међутим, те силе која може да помири Милана Недића и Слободу Трајковић, двадесетчетворогодишњу студенткињу и вереницу Иве Лоле Рибара, коју је Недићева полиција ухапсила и пребацила у Бањички логор где је заједно с родитељима, братом и сестром угушена у гасној комори. Био је 9. мај 1942, тачно три године пре Дана победе.

Не може, Србијо, и Недић и Слобода. Бирај.

Писац и новинар

(Политика, 24. 12. 2015)


Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-6PY



Категорије:Преносимо

Ознаке:, ,

12 replies

  1. Bazdulje, ******** ti je ovaj tekst.
    Srbija i Nedic ne samo da mogu nego i moraju biti zajedno.

    Izmedju dvije kolaboracije, jedna izmedju velikog njemackog Rajha i Milana Nedica i druga izmedju judejske kominterne, crvenih jamara i ustasa, srpski narod je izabraqo ovu prvu.

    A vi, naslednici politike „cizma noga nema Boga“ trenutno nemate tu mogucnost da one Srbe koji vam smetaju ubijete i bacite u jame, kao sto ste uz dirigentsku palicu Mosa Pijade tada radili, pa mozete samo da puknete od muke.

    Mozete da puknete od muke, gledajuci kako srpski narod slavi Dimitrija Ljotica, Milana Nedica i Drazu Mihajlovica a prezire iz dna duse Tita, Mosu, Antu Pavelica i sve ostale crvene jamare.

    Pazi se da od muke ne dobijes cir na dvanajestopalacnom crijevu.

    SMRT KOMUNIZMU!

    Свиђа ми се

  2. Генерал Недић јесте био сарадник окупатора, вољни и свесни, али – из којих разлога? За славу, удобност, привилегије, да спасе своју кожу?
    Не, он се свесно жртвовао ради спаса других. Шиндлер је спаситељ Јевреја, филм о њему су виделе стотине милиона и диве му се, а сарадник је нациста! Ген. Недић је већи, хуманији и трагичнији од њега!
    Срби су црно-бели, или си комуниста, или четник. Не разумеју бројне прелазе и нијансе, мешане и компликоване случајеве, набијене трагиком, дилемама, величином јединствене судбине и посебношћу.
    Ген. Недић заслужује диван споменик Срба и светло име у нашој историји, а да ли ће га формално „рехабилитовати“ и због чега, мање је важно.
    ЉВЈ

    Свиђа ми се

  3. Управо су Чеси, као и највећи део Европе, у Другом св. рату урадили исто што и ген. Недић. Чували су и спасавали шта се може спасти у датој ситуацији, нису свесно и с намером, за туђи интерес као КПЈ, изазивали и правили несрећу и погибију страшних размера. Нису исто каснији ослободилачки покрети у Европи и југословенски комунисти, који су се борили за власт, туђински интерес и против Срба и Србије. Комунисти су на крају за Србе били гори од нациста!

    Свиђа ми се

  4. Г. Баздуљ би, по природи ствари и својој породичној историји, могао боље од већине других да зна шта значи деликатна лична и народна ситуација, и сила невољних и трагичних околности једног времена. Ретко кад је у таквим ситуацијама све чисто и јасно, и лако за опредељивање и сналажење. Лична жртва за опште добро у тешком, безизлазном времену је већа од бесмисленог, незрелог или злонамерног изазивања трагедија огромних размера, што је чинила КПЈ.
    Ген. Недић је шекспировски, велики лик. Да ли има иједне потврде да је свесно, са злом намером учинио неки злочин. Био је део такве власти, окупаторске, али с кристално јасном и доказаном намером да чини добро колико се може под датим околностима. И учинио је, колико се могло.
    Као што је у УН дуго био прикривени нациста К. Валдхајм, тако је, потпуно обрнуто, у окупаторским властима могао да буде ген. Недић. Само име и форма једне институције не одређује мисли и деловање сваког појединца у њој. Срби би могли да сазру до таквих једноставних истина.
    Ген. Недић је био као српски тајни агент у непријатељским редовима који је морао по природи ситуације и свог положаја да се доказује непријатељу да је њихов, а чинио је огромна, највећа добра за своју страну. Е, он је био српски јавни агент, изложен погледима и историји, трагичан до краја, без могућности да се извуче.
    Кад се буде Титу постхумно судило за непојамни злочин над српским народом, државом, културом и језиком, тада ће нам постати јаснијен истинско и дубоко хумано, спасилачко јунаштво ген. Недића.

    Свиђа ми се

  5. Г.Баздуљ би имао да се позабави са толико квислиншких тема у Сарајву, да ја не схватам како стиже’ до Недића? Осим тога – његов манир да пише за српске новине, а да се притом не замери Муслиманима и Хрватима, појављује се као ограничавајући фактор (в.Тијанић, Лазански, Бјелица, Брајовић и гомила других „оштрих пера“).

    Свиђа ми се

  6. Reblogged this on P R E V R A T and commented:
    Не може, Србијо, и Недић и Слобода, колаборација са окупатором и парада у Москви. Бирај.

    Свиђа ми се

  7. Не може, Србијо, и Недић и Слобода, и колаборација са Хитлером и парада у Москви. Бирај.
    Недић није осуђен па не може бити ни рехабилитован. Он је био сарадник окупатора, а да ли је сарађивао вољно или „под морално“ треба да оцене историчари а не политичке странке које његовом „рехабилитацијом“ покушавају да штелују рејтинге.

    Већ следеће године може да се деси да у Москви 9. маја продефилује и Бундесвер… Као гост, наравно. На Србији је да одлучи да ли ће се јединица ВС сврстати са победницима или иза гостију, на месту које по броју жртава и доприносу победи антихитлеровске коалиције заслужује, или као брабоњак Нове Европе уз Литванију, Бугарску, или „Косово“ – што да не…

    Свиђа ми се

  8. Tacno tovaris, pravilno pricas.

    Ne moze Nedic i „sloboda“ komunisticka, niti moze Nedic i parada u cast slavljenja zlocinacke crvene armije.

    Neka je slava Milanu Nedicu, Drazi Mihajlovicu i Dimitriju Ljoticu i neka ih Gospod nagradi **** ***** **** **** *****.

    SMRT KOMUNIZMU!

    Свиђа ми се

  9. Нема антифашизма Србије. Постоје два антифашистичка покрета – оба су југословенска: НОВЈ, ЈВуО. То што су Срби у оба најбројнији – не мења чињеницу да нема антифашизма Србије. Србија, међутим, нема ни дан устанка, јер је 7 јул укинут, а нови није одређен. Такође, оба жандарма, чијом је ликвидацијом започео `устанак`, рехаблитиована су још 2008, а споменике у порти белоцркванског храма имају од раније.
    Рехабилитација Недића је само напор да се покаже да Србија није ни фашистичка, односно нацистичка, као што није ни антифашистичка.

    Свиђа ми се

  10. Колико пара у просеку ви из „Преврата“ имате на себи?

    Свиђа ми се

  11. Na nekoliko mesta se ne bih slozio sa autorom :

    Autor : “Rehabilitacijom Nedica Srbija bi izabrala tradiciju saradnje sa okupatorom “

    – Netacno ! Srbija ima veoma bogatu slobodarsku tradiciju (od 1804 do 1945) ali se desavalo da su njene vodje klekle pred okupatorom da bi narod preziveo (Marko Kraljevic, Despot Stefan Lazarevic, Knez Milos, Milan Nedic . . .)

    Autor : “Trubi se o tome kako je Gavrilo Princip skupo kostao Srbe i Srbiju, kako je 27 mart bio zlocinacka britanska ujdurma . . . kako ne moze sut s rogatim . . .”

    – Svaki od ovih dogadjaja treba preispitati, odvagati i izracunati koliko je on Srbiju kostao, sta je njime Srbija dobila, a sta izgubila. Kao sto su preispitani 4 juli (dan borca), 7 juli (dan ustanka u Srbiji) ili proglas Politbiroa CKKPJ od 4 jula 1941 kojim je narod pozvan na ustanak a koga je pisao Ivo Lola Ribar.

    Autor : “Porodicu Trajkovic je Nediceva policija uhapsila i prebacila u Banjicki logor gde je ugusena u gasnoj komori”

    – Netacno ! Porodicu Trajkovic je uhapsio Gestapo. Oni su uguseni u nemackom kamionu “dusegupki”. Na Balkanu nije bilo gasnih komora.

    Свиђа ми се

  12. Rehabilitaciju Nedića vjerojatno najviše podupiru oni koji su istovremeno i najglasniji protiv kanonizacije kardinala Stepinca, iako to nije njihova stvar.
    Prvi je bio političar, koji je ipak imamo formalnu vlast u ondašnjoj Srbiji, a drugi je bio kardinal koji nije imao ni formalnu vlast u ondašnjoj NDH.
    Eto, samo toliko, u podsjetnik….

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s