Едвард Џеј Епштајн
Бин Ладенова пећина је новинарска патка коју је пласирала предузетнички настројена британска штампа, 27. новембра 2001. Хронологија је следећа: 26. новембра, „Њујорк тајмс“ је објавио чланак заснован на причи извесног Виктора Кученка, бившег совјетског војника који је служио у Авганистану осамдесетих прошлог века, у којој он тврди да је тамо, у Завару, видео разрађен комплекс пећина са „гвозденим вратима“ у којем се налазе „пекара, хотел са тапацираним намештајем, болница са ултразвучним машинама, библиотека, џамија, све могуће врсте оружја и хангар са совјетским тенком из времена Другог светског рата у савршеном оперативном стању“. Овој причи из прошлости додато је да „постоје извештаји да је деведесетих Бин Ладен усавршио и комплекс и оближњу базу“.
Лондонски „Индепендент“ је, 27. новембра изашао са својом, врло сличном причом о пећини, осим што је подземну тврђаву преместио из Завара на Тора Бору, где се спремао почетак потере за Бин Ладеном, и причу временски померио из осамдесетих прошлог века у данашње време. „Индепендент“ је чланак насловио „Ал-Каида је готово нерањива у свом високо технолошки опремљеном подземном склоништу“. У чланку је дописник из Џалалабада Ричард Лојд Пери описао огромно војно утврђење ископано дубоко испод планине, са лавиринтом тунела који су затворени гвозденим вратима. „Оно има свој систем вентилације и струју коју обезбеђује хидро-генератор. Зидови и подови у просторијама су обрађени и глатки, а пружа се у до 320 метара дубину. Тунели залазе у дубину готово колико је висок Светски трговински центар. Поред тога је тако добро заштићено и сакривено да је, осим на бојне отрове или тактички нуклеарни удар, отпорно на сваку другу врсту напада, а испуњено је фанатично оданим и до зуба наоружаним следбеницима Осаме бин Ладена који немају шта да изгубе“.
Даље се тврди како је, тврђава изграђена „према извештајима, уз коришћење знања и искуства које поседују Бин Ладенове грађевинске фирме из Саудијске Арабије“ и да је тамо смештено „најмање 2000 арапских и бораца из других држава“. Наводни неидентификовани сведок – усамљени инсајдер – објаснио је да је то „као хотел, са вратима на свим странама“.
Идеја да су Осама и његови следбеници отишли под земљу, у неосвојиву тврђаву у срцу планине тренутно се усадила у машту америчке штампе. „Асошиејтед прес“ је причу „Индепендента“ ставио на своје сервисе и пренело ју је стотине великих издања, радио и ТВ станица. „Еј-Би-Си Њуз“ је пренео причу под насловом „Склониште Бин Ладена изгледа као хотел: Сведок описује комплекс пећина … испуњен фанатичним Бин Ладеновим следбеницима“. Портал Yahoo је на свом Интернет сервису навео „Наводно је Бин Ладен изградио тврђаву која залази 350 метара испод планине, снабдевену водом, струјом и вентилацијом, коју чувају стотине или хиљаде следбеника, спремних да погину за свог вођу“. „Си-Би-Ес“ је, проширујући причу, известио да један авганистански „командант мисли да је Бин Ладен у пећинској тврђави познатој као Тора Бора. Ово масивно склониште су изградиле САД за заштиту снага које су се бориле против совјетске армије осамдесетих прошлог века. Комплекс назван Бин Ладенов мравињак је сакривен дубоко испод врха Гри Кхил, који се уздиже скоро 4000 метара изнад села Тора Боре. Буквално је непробојан. То је мрежа тунела, складишта за оружје и муницију и просторија за смештај до хиљаду војника. Вентилациони отвори уводе свеж ваздух 350 метара дубоко у планину. Оближња река покреће турбине које обезбеђују струју за комплекс … верује се да се тамо крије најмање 2000 ратника Бин Ладенове Ал-Каиде.“ У „Лос Анђелес тајмсу“ је професор Марк Ц. Тејлор, у свом есеју о древном хетитском граду у турским пећинама, додао да „овај град и други слични градови представљају прототип подземних утврђења у каквим се претпоставља да се крију Бин Ладен и његови следбеници“. „Атланта џорнал-конститјушн“ је подземни град ставио у контекст, наводећи „Огорчена и сурова борба на живот и смрт између Бин Ладена и снага које предводе САД одиграва се у планинској тврђави, чију изградњу је помогла ЦИА, … опремљеној вентилацијом и електричном енергијом“. Ова подземна тврђава, тече даље прича, „обезбеђује Бин Ладену значајне предности… сматра се отпорном чак и на бомбе за разарање бункера и на напад конвенционалним средствима“. Лондонски „Тајмс“ је у међувремену илустровао своју причу уметничким приказом подземне тврђаве, према којем чак и озлоглашена Хитлерова тврђава „Орловско гнездо“ изгледа као кућица у цвећу.
Лондонски „Тајмс“, 29. новембар 2001.
Прича је вероватно свој врхунац доживела у емисији телевизије „Ен-Би-Си“ „Сусрет са штампом“, 2. децембра, када је водитељ Тим Расерт показао министру одбране Доналду Рамсфелду како је илустратор приказао изглед Бин Ладенове тврђаве. Интервју је ишао овако:
Расерт: Лондонски „Тајмс“ је објавио цртеж који бих желео да прикажем Вама и нашим гледаоцима. Ево, видимо га на екрану. Ово је тврђава. Ово је прави комплекс, са више нивоа, горе су спаваће собе и канцеларије, како овде видите, тајни излази на странама и у подножју, увучен дубоко да се онемогући термална детекција када наши авиони претражују да ли се тамо налазе људи, изграђен је толико дубоко и углављен у планину и стене да га је тешко открити. А овде, долине под стражом, како видите, неки наоружани талибани. Систем вентилације омогућује нормалан живот и рад људи. Хангар са оружјем и муницијом, а овде видите излазе који воде до њега, улази су широки да могу да улазе камиони и возила, чак и тенкови. Има своју хидроелектрану која обезбеђује осветљење, чак и компјутерске и телефонске системе. Ради се о веома сложеној операцији.
Рамсфелд: У то можете да будете уверени. То је озбиљан посао. И то није једина, има много таквих. Они су их користили веома ефикасно. И још да додам, Авганистан није једина земља која гради испод земље. Бројне земље то раде. Данашња опрема за изградњу тунела је веома моћна. Ради се о опреми двоструке намене. На располагању је широм света а људи су схватили предности заштите под земљом.
Неколико недеља након интервјуа, јединице за специјалне операције САД и њихови авганистански савезници окупирали су Тора Бору и детаљно претражили планину Гри Кхил и околину. Нису пронашли подземну тврђаву. Ни хидроелектрану, ни хотел са 2000 соба, ни „мравињак“, ни гвоздена врата нити вентилационе отворе. Остала је само измишљотина о Бин Ладеновом склоништу у пећини.
Едвард Џеј Епштајн (Edward Jay Epstein) је амерички новинар-истраживач. Бивши професор политичких наука на Институту за технологију у Масачусетсу и Ју-Си-Ел-Еј. Дипломирао је државну управу на Корнелу, а докторирао на Харварду. Његов дипломски рад „Истрага: Воренова комисија и успостављање истине“, снажна критика истраге о убиству Џона Кенедија, и докторска дисертација „Вести ниоткуда: Телевизија и вести“, о утицају унутрашње корпоративне политике и буџета медија на извештавање, објављени су као књиге и биле међу најпродаванијим издањима. Објавио је укупно петнаест књига
Са енглеског посрбио и белешку о аутору написао: Aerial6
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-6rV
Categories: Посрбљено
Оставите коментар