Драгослав Пакић: Како сам замало проглашен за антисемиту, антихриста, антиевропљанина и анту павелића

Неспособност малих држава, у које спада и Израел, да среде своје унутрашње прилике одражава се на повећање бирократије и продубљавање социјалних разлика. Услед тога се појављују екстремистичке групе које декларативно истичу фратерните и јединство, опште светско заједништво, док испод површине јачају домаћи национализам, нетолеранцију, нетрпељивост.

antisemitizam-550

Јавно изјављују, као плавуша, да имају осећај за филинг, а тајно перу ноге у чарапама да не добију кијавицу од хладне воде.

Јевреји позивају читав свет да прихвати њихову идеологију која се већ испоставила као шупља, без правог језгра и толеранције. Израел је посебно опасан због тамошњег све већег утицаја Русије јер Руси држе под присмотром делове Блиског Истока и ако би хтели да изазову ограничене локалне сукобе довољно је да пошаљу мало оружја и шаку војника, као у Украјини, и ето локалног рата.

Жаришта неугашене мржње између Јевреја и Палестинаца из протеклих времена посебно брину сав нормалан свет и интересантно је пратити их и изучавати будући да је то један од главних фактора који дестабилизују регион.

Мора се истаћи и неспремност јеврејског народа да прихвати лустрацију коју би спроводили лиценцирани деконтаминатори и денацификатори специјализовани за борбу и откривање јеврејског национализма. Медији у Израелу су 100% под државном контролом, антизападни су и отворено проруске оријентације од наслова до текстова. Њихова укупна ТВ мрежа непрестано шаље поруке нетрпељивости и мржње, а пошто се зна да у Израелу 70% људи не мисли својом главом, последице се само могу претпоставити. Ако је у једној културној Немачкој Хитлер успео у тој мери задобити поверење да је само пет посто било против њега, како се то не би десило и у Израелу, чији су злочинци и криминалци постали национални хероји. И никад да кажу: „ми смо криви, ми смо то учинили“

Да сам све ово написао и смислио ја, Србин по рођењу и по вокацији, био бих проглашен за антисемиту, антихриста, антиевропљанина и анту павелића. И све то са пуним правом.

Да сам, којим случајем, дао сличну изјаву за Хрвате, био би осуђен, жигосан за великосрпски национализам. Проглашен главним кривцем за растур Југославије, за узрок свих ратова у региону и неког ко не признаје „геноцид“ у Сребреници. Јер ја нисам Србин, него Тамновилајетанац, ксенофоб, расиста и антисемита. Русофил, бато, јакако!

Избегавам да се сретнем са прошлошћу и злочинима који су почињени у моје име. Како да се суочим са прошлошћу кад ме, у исто време, приморавају, као коња са намакнутом оглавином, да гледам само напред.

Нажалост, ово, или нешто слично овоме, али само за Србе и Србију, изговорио је Филип Давид у интервјуу датом хрватском тиску у поводу добијања Нинове награде за најуспешнији српски роман године.

fd-globus

И ником ништа! Нерешено! Пата карте! Нема србофобије, нема антиправославља, нема ксенофобије, расизма… као да више нема ни памети!

Тако се Нинова награда срозала на ниво данашње Нобелове награде за књижевност. Разлика је само у томе што је фонд Нобелове награде многоструко значајнији од Ниновог, али се и додељује за пљување Русије где је – свако објективан мора признати – потребно много више пљувачке него што је то случај са Србијом.

И Данило Киш је био прзница, али је био писац. За разлику од Данила, Давид је соња бисерно плава, соња лихт и соња браон па на штрафте. Све у исто време и све у црном.


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-6ml

Advertisements


Категорије:Разномислије

Ознаке:, ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s