Политика: Грчко да или не

Неизвестан исход данашњег референдума, а нација подељена између подршке мерама штедње и противљења условима поверилаца

Грчка молитва (Фото: Ројтерс)

Грчка молитва (Фото: Ројтерс)

Од нашег дописника

Атина – Грчка данас, први пут после четрдесет година од плебисцита на коме је после пада хунте бирала између монархије и републике, поново излази на референдум. Међутим, сада бира између много непрецизније постављених питања с опасним и до краја непредвидивим консеквенцама.

Хоће ли Грчка сутра бити иста? Зар би заиста могла више да не буде Европа и да се врати на драхму због једног референдума, због „да” или „не” које је, у суштини, уступак Ципрасовој влади која је могла да падне због неслагања парламента и посланика левичарске Сиризе с условима и начином вођења преговора.

Терет одговорности је пребачен на народ, али многи посматрачи кажу – касно! Јер, у суштини, нема више споразума о коме се Грци данас изјашњавају, престао је правно да важи 30. јуна… Не постоје више предлози поверилаца и грчког преговарачког тима јер, ако се опет буде преговарало, почиње се од нуле, од почетка! Стари не важе!

По многим мишљењима, влада је закаснила да спорна питања, мере штедње, нове ултиматуме Брисела да би Грчкој доделио кредит, постави на плебисцит много раније, док је то имало смисла. Јер, десило се да је све добило другу форму коју мало ко у Грчкој жели: изјашњавање о статусу у Европи и припадности монетарној унији, одговарање на питање „евро или драхма”, иако то у гласачком листићу уопште не пише.

Случајно или намерно, координатор грчког преговарачког тима Еуклид Цакалотис је тек сада јавно саопштио да влада није имала избора јер програм којим је условљавао Брисел не би прошао у парламенту, не би за њега гласали посланици Ципрасове Сиризе и коалиционог партнера АНЕЛ-а, а подржала би га опозиција.

„Да нисмо сазвали референдум, морали бисмо да распишемо ванредне изборе, а три недеље кампање негативно би се одразиле на целокупну привреду. Зато смо одлучили да народ позовемо да он буде тај који ће рећи не предлозима кредитора што би требало да нам да могућност да дођемо до прихватљивијих решења. У противном, ако победи „да” биће то некаква другачија политичка солуција коју ће спроводити други”, изјавио је Цакалотос и признао да би било много боље да је референдум сазван пре месец дана.

Испитивања јавног мњења показују да је нација подељена, да су шансе 50 према 50. Дилема је у чињеници да 75 одсто Грка жели да земља остане у еврозони али, у исто време, да поново стану на ноге, да не буду „вазали Европе”, да их третирају као равноправног саговорника, да сачувају свој понос и – образ! Расположење се мења из часа у час и тако ће бити све док се сутра у 19 часова не затворе гласачка места широм земље. Најбоља је процена да је разлика између оних који би гласали за кредиторске услове и оних који би гласали против – на нивоу статистичке грешке.

Грчки градови преплављени плакатима који сугеришу грађанима како да се данас изјасне (Фото: Ројтерс) 

Грчки градови преплављени плакатима који сугеришу грађанима како да се данас изјасне (Фото: Ројтерс)

Грке највише брине питање шта ће бити сутра, у понедељак! Како ће изгледати земља, с ким ће преговарати, ко ће их подржати, хоће ли заиста у 48 сати бити договора, хоће ли се отворити банке за остатак пензија… „Хоће ли сунце можда бити тамније”, како је врло проницљиво упитао један малишан кога сада сви цитирају.

„Без обзира на резултат референдума, банке ће у уторак бити отворене. Премијер Ципрас већ у понедељак путује у Брисел на преговоре с повериоцима, наравно, уколико народ изгласа владину ’не’ опцију. Али, то ће тада бити преговори под много повољнијим условима за нас. У случају ’да’ мерама штедње и стезања каиша, влада ће дати оставку”, изјавио је министар финансија Јанис Варуфакис и оптужио међународне повериоца за „тероризам према Грчкој”.

„Оно што нам раде је тероризам! Зашто су нас приморали да затворимо банке? Они желе да победи ’да’ како би могли да понижавају грчки народ. Међутим, споразума мора бити. Ставка је превисока за обе стране и ако би Грчка доживела крах, то би Европу коштало 1 трилион евра и ја не верујем да је спремна да тако нешто допусти”, изјавио је Варуфакис у интервјуу шпанском листу „Мундо”.

Америчка бонитетна агенција „Фич” тврди да би четири грчке банке пропале и банкротирале да у земљи није уведена контрола капитала. Ова мера била је неопходна због одлива депозита и одлуке Европске централне банке да не повећа ликвидна средства доступна грчким банкама.

Међутим, оно што овдашњи кругови Ципрасовој влади стављају „на душу” као највећу непромишљеност јесте то што много раније и елегантније није ограничила неконтролисано подизање депозита из банака. За последњих недељу дана до прекида преговора с повериоцима и увођења капиталне контроле, грађани су с рачуна подигли између 5 и 8 милијарди евра који су остали у џеповима и „сламарицама”. Благовремена одлука коју је премијер Ципрас очигледно избегавао спречила би драматично стање у коме се Грчка данас налази.

Пред банкоматима су и даље редови, грађани подижу последње евре јер у понедељак, како је званично саопштено, банке остају затворена а њихове резерве ликвидности – једна милијарда евра. Практично, грчке банке сада зависе од Европске централне банке која ће, зависно од резултата гласања на референдуму и процене реалне могућности да се с повериоцима постигне споразум, проценити да ли ће наставити да подржава ликвидност грчких банака кроз механизам ЕЛА или ће доносити некакву другу одлуку.

Сходно томе, и грчки банкари ће одмах у понедељак одлучивати како да преброде драматичну ситуацију. Мала је вероватноћа да ће капитална контрола бити укинута у догледно време, без обзира на исход евентуалних преговора с Бриселом и понашања Европске централне банке.

Званична Атина демантовала је писање „Фајненшел тајмса” који тврди да ће за 30 одсто бити скресани сви депозити већи од 8.000 евра. Писање листа Атина је назвала „прљавом пропагандом” и затражила званично извињење.

Председник асоцијације банака Лука Кастели је у изјави ТВ МЕГА такво писање „Фајненшела”, иако се лист позивао на добро обавештени извор у Министарству финансија, назвала „морбидном и малициозном информацијом” која нема никакву основу. Овдашњи медији се, међутим, са страхом питају није ли да ”тамо где има дима, има и ватре” јер је лист навео изјаву анонимног саговорника који тврди да, уколико Европска централна банка одбије даљу помоћ, Грчка мора да примени „кипарски сценарио” с рекапитализацијом банака и кресањем депозита.

А, Грци до изласка на гласачко место размишљају, свако на свој начин! Већина је отпутовала у родна места где су регистровани у бирачким списковима. У Атини, јуче и данас, редови у самоуслугама, неуобичајена саобраћајна гужва, чекање испред пумпи с бензином. У различитим деловима града другачија слика: негде рафови празни, негде још има оног што се највише тражи: брашна, зејтина, маслиновог уља, тестенина, парадајз пасте и конзерви.

Међутим, већина је на плажама! И данас, на дан гласања, нема слободне лежаљке. То што је влада донела одлуку да се у кризној ситуацији не плаћа градски превоз, да се на дан гласања не плаћају путарина, метро, приградска железница, не односи се на плаже. Тамо, на „обичној” плажи уредно наплаћују 8 евра по особи, а на оној ВИП, на којој се купају људи са естраде, 25 евра.

„Не може нико да нам ускрати наше демократско право да бирамо како ћемо да живимо. Ако Европи није право што имамо море и сунце, а јасно је да нам завиде, нека не долазе код нас”, љута је добро држећа, препланула пензионерка Афродити, локална знаменитост плаже Алимос која и лети и зими с дежурном екипом пензионера неуморно рекетом удара лоптицу.

„Ја сада, кад завршимо турнир, идем да гласам. Нећу вам рећи како, јер је то свеједно. Важно је да будемо сложни, да не тражимо много, бог нам је већ дао. Нека буде како буде, ми Грци ћемо све прегурати”, завршила је свој монолог уз опште одобравање купача  гласача!

Јасмина Павловић-Стаменић

(Политика, 5. 7. 2015)

Бошко Јакшић: Дан Д располућених Грка

Од нашег специјалног извештача

Уранополис, Грчка – Док су милиони Грка суочени са неизвесношћу, последњи дани финансијског трилера су Сакису Панцарцису укинули сваку дилему. Чим се заврши сезона, он се из овог питорескног градића у подножју Свете горе враћа у Немачку, коју је напустио пре осам година. „Сваки други млади човек нема посао. Шта да чекам”, признаје 29-годишњи келнер са помешаним осећањима горчине, беса и разочарања према левичарима, који су у јануару преузели власт, обећавајући Грцима да ће их растеретити притиска међународних кредитора, који новац за спас од дужничке кризе условљавају тешким реформама и стезањем каиша. „Нисам очекивао да доживим ову срамоту”, додаје Сакис, подразумевајући да је Грчка постала прва развијена економија која није успела да отплати рату дуга Међународном монетарном фонду од 1,6 милијарди евра и тако доспела у друштво са Суданом и Зимбабвеом.

Када су у уторак у поноћ Грчкој пресечене све финансијске жиле куцавице, земља која је у два спасилачка пакета од Европске уније и ММФ-а у последњих пет година примила 240 милијарди евра довела је у питање сопствени опстанак унутар зоне евра.

Прекраћивање времена у празној таверни: призор из Уранополиса (Фото: Б. Јакшић)

Прекраћивање времена у празној таверни: призор из Уранополиса (Фото: Б. Јакшић)

Грци мало-мало па трче пред телевизоре да не пропусте обраћање нацији премијера Алексиса Ципраса, који једног дана делује помирљиво, нудећи европским партнерима уверавања да ће прихватити већину захтева поверилаца, да би наредног дана популистичком ратоборношћу позивао сународнике да на референдуму кажу „не” понуди кредитора, коју тумачи као „увреду за читав народ”.

„Јуче сам добављачима исплатио 5.000 евра у готовини, али ако овако потраје, не знам шта ће бити”, каже поводом најновије серије маневра радикалне левичарске владе Никос Пападопулос, власник овдашњег хотела, наговештавајући да ће можда морати да отпусти неке раднике.

Све се ређе користе картице и углавном се купује готовином, али ње је све мање. Многи пензионери ни немају картице, па су приморани да чекају тренутак када ће банке поново да се отворе. Некима су криви европски лидери, другима сопствена влада, али сви заједно имају осећај да се Грчка повлачи из дигиталне ере и враћа у прошлост.

Рибар Спирос Коракис, који вади рибу из Егеја и продаје је локалним тавернама и хотелима, морао је да одустане од досадашњег система наплате – који је добро функционисао – и преоријентише се на готовину. „Велики је проблем што су банке затворене”, каже ударајући октопода на молу луке одакле ходочасници крећу ка Светој гори. „Контрола капитала” учинила је да је по кафићима све мање Грка. „Откако су ове мере најављене у недељу, као да су се термити уселили у куће”, каже Алекандропулос из таверне „Код Лимонијадеса”, где су набавке хране смањене у складу са нижим обимом новца у оптицају. „Влада је требало да одустане од референдума, договори се са кредиторима и укине контролу капитала, а не да ризикује да земљу доводи на руб провалије.”

Многи чекају у редовима за бензин, купују тестенине и пиринач и празне рафове по самоуслугама. „Жао ми је господине, не можете да купите више од три кутије овог лека”, каже апотекарка, следећи упутство о ограничењу продаје јер се страхује да би страни добављачи могли да обуставе испоруке због пресецања финансијских токова изазваних блокадом кредитних линија.

Да ли је то пут који води изласку из зоне евра, повратку на драхму и одашиљању узнемиравајућег сигнала Европи?

Дан Д се не тиче само Грка, који се сутра не изјашњавају о томе да ли више воле свог премијера или председника Европске комисије, већ да ли желе да остану у европској монетарној унији.

Грци су располућени: волели би да остану у зони евра, али и да успе њихова побуна против поверилачких „колонизатора”. Једно и друго тешко да иду заједно.

Иако је после пет месеци напетог преговарања готово сасвим уништено поверење између Ципраса и међународних кредитора, утисак је да и чланице еврозоне предвођене Немачком и влада у Атини прижељкују неко политичко решење. Али како сачувати сопствени образ када су ставови толико удаљени?

Завођење контроле капитала како би се спречио колапс банкарског система, нова је горка пилула, која је Грке упозорила шта би све могло да се догоди после напуштања зоне евра. Љутита Грчка, остављена без новца, претворила би се у велику енигму и за себе и за Европу.

Колико год деловао одлучан, Ципрас полако губи контролу над ситуацијом. Стешњен између европских моћника, светских кредитора и фракција унутар своје коалиције, једноставно више није у стању да донесе јасну одлуку. „Ципрас се опасно игра са свима нама. Ја томе више не желим да присуствујем. Одох за Минстер”, огорчено своју дијагнозу закључује Сакис.

(Политика, 4. 7. 2015)

Алексис Ципрас: Грчка ће повериоцима рећи „не” јер зна како се одговара на ултиматуме

Европа коју познају Грци нема никакве везе са ултиматумима поверилаца – рекао је Алексис Ципрас на митингу оних који ће 5. јула на референдуму гласати против.

Грчки премијер Алексис Ципрас (архивска фотографија)

Алексис Ципрас (архивска фотографија)

„Ми желимо да се Европа врати својим основним вредностима. У недељу ми нећемо просто решавати остајемо ли у Европи – ми ћемо решавати хоћемо ли остати у Европи са достојанством и радити и обезбеђивати свој просперитет у Европи” – рекао је бурно поздрављен грчки премијер.

Одмах у наставку је нагласио: „Ми нећемо оставити Европу у рукама оних који желе да ишчупају њене демократске традиције. Грчки народ је много пута у историји показивао да зна како треба одговарати на ултиматуме. Нажалост, ултиматуми се понекад враћају. Најсветлије странице у историји Атине биле су – странице смелости и снаге”.

Ципрас је говорио на централном градском тргу Синтагма, испред националног парламента.

Наступио је пред 25.000 Грка који имају намеру да у недељу заокруже одговор „охи” („не”). Агенција Ројтерс тврди да их је било – 50.000.

Фото: vostok.rs

Фото: vostok.rs

Ципрас је поновио позив не само учесницима митинга него и свим сународницим да заокруже „охи”. Притом је подвукао:

„У недељу ћемо рећи НЕ ултиматумима и уценама. У недељу ће победити грчка демократија”.

На крају је подвукао: „Заокружите НЕ да бисмо достојанствено живели у Европи. Окрените леђа онима који су нас уцењивали“.

vostok.rs

(Искра, 5. 7. 2015)

Јанис Варуфакис: То што нам раде зове се тероризам

Грчки министар финансија Јанис Варуфакис оптужио је кредиторе за „тероризам“, дан уочи референдума на којима ће се грађани изјашњавати о приједлозима повјерилаца.

„Оно што раде са Грчком има име – тероризам“, рекао је Варуфакис за шпански дневник „Мундо“.

Јанис Варуфакис (Фото: РТРС/АП)

Јанис Варуфакис (Фото: РТРС/АП)

„Оно што Брисел и Тројка желе данас је да побиједи ‘да’, како би могли да понижавају Грке“, казао је грчки министар финансија а преноси АФП.

РТРС, Танјуг

(Искра, 4. 7. 2015)

Како би гласали најбољи светски економисти

Док неки поручују да би гласали против, 246 професора економије са грчких универзитета апелују на јавност да гласа „за” јер би другачија одлука водила изласку Грчке из еврозоне и потенцијално из ЕУ

Добитник Нобелове награде и професор на Универзитету Колумбија Џозеф Стиглиц би закружио „не”. Он је економску рачуницу која стоји иза програма међународних кредитора оценио као рупу без дна. Сматра да би било незахвално делити савете Грцима како да гласају на данашњем референдуму јер обе понуђене опције са собом носе „огроман ризик”. Лондонски „Гардијан” међутим наглашава да је више него очигледно да би Нобеловац гласао против предлога кредитора.

„Глас против би ако ништа друго отворио могућност да Грчка, са својом снажном демократском традицијом, преузме сопствену судбину у своје руке. Грци би могли да добију прилику да обликују будућност која би била, иако не тако просперитетна као прошлост, ипак са много више наде него садашњост.„

На сличном трагу је размишљање још једног Нобеловца из поља економије, Пола Кругмана који би такође рекао „не” понуди међународних кредитора.

„Заокружио бих ‘не’ из два разлога”, написао је Кругман пре неколико дана у „Њујорк тајмсу”.

Најпре, сматра он, тројка (Европска комисија, Европска централна банка и Међународни монетарни фонд) упорно захтева да се политика која је примењивана протеклих пет година настави у недоглед. „Где је ту нада?”

Друго, политичке импликације гласања „за” предлог кредитора биле би „дубоко забрињавајуће”, сматра он.

„Тројка је очигледно Ципрасу дала понуду коју не може прихватити и по свој прилици је то учинила с предумишљајем. Тако је ултиматум, суштински, био корак ка промени грчке владе. Чак иако вам се не допада Сириза, такви потези су сигурно узнемирујући за било кога ко верује у европске идеале.„

И аутор глобалног бестселера „Капитал у 21. веку”, француски економиста Тома Пикети такође нема дилеме и данас би на референдуму заокружио „не”.

Piketi i Pisarides

И он се придружио осталим економистима који позивају на реструктурирање грчког дуга, а предлог који су Атини изнели међународни кредитори назива „лошим”. Такође је упозорио да би избацивање Грчке из Европе ову земљу гурнуло у руке Русији.

И економиста Џефри Сакс би данас рекао „не” пакету реформи који предлаже тројка. Он излаз из Грчке кризе види у ублажавању дуга земље и њеном останку у еврозони. Да би се то догодило мора доћи до „зближавања” Грчке и Немачке после референдума када ће се сагласити око пакета економских мера.

Британско-кипарски економиста и лауреат Нобелове награде за економију Кристофер Писаридес међутим сматра да би Грци на референдуму требало да заокруже „да” што би и он сам учинио.

Писаридес сматра да су мере штедње које су наметнуте Грчкој штетне али не мисли да је гласање против мера које сугеришу кредити прави одговор за решење кризе.

„На дуге стазе гласање ‘за’ је најбоља опција”, написао је недавно у „Гардијану”.

Како размишљају стручњаци у самој Грчкој показало је 246 професора економије са грчких универзитета који су послали отворено писмо у којем апелују на јавност да на референдуму гласа „за” и упозорили на ризик од напуштања ЕУ.

„Верујемо да су улози на референдуму, без обзира на формулацију питања, да ли ће Грчка остати или не у еврозони и вероватно, да ли ће остати у ЕУ… Излазак из еврозоне, нарочито на овакав хаотичан и површан начин, вероватно би водио до процеса напуштања ЕУ, са непредвидивим и катастрофалним последицама за националну безбедност и демократску стабилност земље”.

Д. В.

(Политика, 5. 7. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-50W



Categories: Вести над вестима

2 replies

  1. Није ми јасно шта овде тражи, међу овим чланцима Бошко Јакшић члан EAST WEST BRIDGE који израз- колонизатори- ставља под наводнике.
    Ми смо сами криви, нико нам није крив јер се такви типови трпају, чак и по порталима, као неки који имају шта да кажу. Такви су одавно све рекли, продане душе потуричке!

  2. СЛОБОДА ИЛИ СМРТ!

Оставите коментар