Џулијан Асанж: Морамо да разбијемо Гугл пре него што Хилари постане председник

asanz-naslovnaОво је много више од приче о надгледању и шпијунирању. Много значајније чак и од афере са Националном безбедносном агенцијом. Џулијан Асанж, у ексклузивном интервјуу за Недељник, прича о томе како Гугл ствара и мења геополитичку слику света, тесно сарађује са највишим ешалонима америчке дипломатије, али први пут на свету отворено говори о тајним везама најмоћније интернет компаније на свету и Хилари Клинтон, бивше државне секретарке и кандидата на председничким изборима 2016. године.

Са подршком коју ће указати Хилари, Гугл ће одиграти значајну улогу у овим изборима, пошто компанија има веома блиске везе са Стејт дипартментом, који је Клинтонова раније водила.

Многи људи који тренутно раде у Гуглу – почев од Џареда Коена, директора Google Ideas или, боље речено, Гугловог „директора за промену режима“ – блиско су повезани са америчком спољном политиком.

Њихове везе са Хилари Клинтон посебно су снажне, пошто су многи од њих раније радили као њени саветници или асистенти, рекао је у ексклузивном интервјуу за најновији број Недељника, који од данас преносе све светке новине, најтраженији човек на планети, Џулијан Асанж.

Он је у великом интервјуу за Недељник први пут причао о везама Гугла и Хилари Клинтон, али и о масовном шпијунирању које се обавља преко ове светске компаније:

„Осамдесет одсто свих паметних телефона који се данас продају покреће нешто звано Андроид, који је Гуглов оперативни систем? То значи да Гугл зна када су људи укључили телефон по први пут, зна њихове локације, бежичне мреже које се налазе у околини, све што су тражили, огласе на интернету које су видели (а иза којих такође стоји Гугл), мејлове који су повезани са Gmail-ом. Дакле, Гугл је сам по себи нека врста приватне НСА. Он је потпуно у послу прикупљања што више података широм света, о што више људи и локација; потом повезује те податке како би предвидео шта људи желе и, делимично, искористио то да им прода огласе“, рекао је Асанж за Недељник.

Он је објаснио и његово интересовање за ову компанију:

„На неки начин, виши ешалони Гугла су ми одувек изгледали удаљенији и мрачнији него ходници Вашингтона. Када ми је колега рекао да извршни директор Гугла жели да се сретнемо, био сам запрепашћен чињеницом да би брег могао да дође Мухамеду. Али требало ми је много времена након што су Ерик Шмит и његова свита отишли да схватим ко ме стварно посетио.

Један начин посматрања Гугла је да је то само бизнис. Али, да би амерички монопол на интернету обезбедио глобалну доминацију на тржишту, он не може само да се бави својим послом, да остави политику по страни. Шта онда мегакорпорација мора да уради? Да би јој се испунила жеља да опкорачи читав свет, она мора да постане део првобитног царства“, наводи Асанж.

Према његовим речима, велики део Гугловог имиџа је да је то „више од компаније“, и он долази из перцепције да се Гугл не понаша као велика, зла корпорација.

„А у ствари, он хвата људе у замке са својим гигабајтима ‘слободног простора за складиштење’, што одаје утисак да се они воде супротним мотивима од корпоративног профита. Гугл се често посматра као суштински филантропско предузеће, које убацује много новца у иницијативе ‘корпоративне одговорности’ које би требало да допринесу ‘социјалним променама’.

Најбољи пример за то је Google Ideas. Али као што су нам Google Ideas показале, ‘филантропски’ напори компаније доводе је непријатно близу империјалној страни утицаја Сједињених Америчких Држава. Било да је само компанија или ‘више од компаније’, Гуглове геополитичке аспирације су уско повезане и испресецане спољнополитичком агендом највеће светске суперсиле“, истиче Асанж.

asanz-nedeljnik

Како наводи, зато је неопходно да решимо ситуацију са монополом који Гугл има на претрагу и интернет услуге, да уз помоћ регулатора разбијемо његову доминантну позицију, као и да то урадимо пре него што Хилари Клинтон добије прилику да постане председник САД.

Асанж је рекао и да је „Гугл активно учествовао у програму PRISM – тајном антитерористичком програму за масовно надгледање и прикупљање података – који је америчка Национална безбедносна агенција (НСА) покренула 2007. године. Можете кроз време да пратите различите везе“.

„С једне стране имамо веома моћну корпорацију која се проширила у готово читав свет, и прикупља информације од људи, са њихових телефона, из њихових претрага и тако даље, обједињује их у САД, гради везе, веома софистициране везе између тих информација и практично обавља сав посао НСА, подижући једну богату централну базу података“, наводи Асанж.

Он додаје да чак и да најбоља особа на свету води тај програм, то је један опасан субјекат који је веома сличан Националној безбедносној агенцији, и којег НСА може да убеди да им отворе своје архиве.

„Упоредите ‘изјаве о мисији’ Гугла и НСА. НСА дословно каже: „Ми желимо да сакупимо све приватне информације, да их објединимо, да их чувамо, да их сортирамо, да их попишемо, и да их експлоатишемо“. А Гуглова каже: „Ми желимо да сакупимо све приватне информације, да их објединимо, да их чувамо, да их сортирамо, и да те профиле продамо оглашивачима“. Готово су идентичне, дакле.

У исто време, погледајте случајеве попут Веризона. И тамо смо сви могли да видимо да је било интеракција између Веризона и Националне безбедносне агенције, и да, Веризон је добио судски налог по Закону о страним безбедносним службама и надзору (ФИСА) да редовно предаје све разговоре и снимке НСА преко ФБИ, али можете и да се опкладите да се то десило овако: челни човек Веризона је, неформално, овако причао са НСА и ФБИ: „Слушајте, ја стварно вама желим да помогнем. Баш желим. Али морам да будем заштићен. И зато морате да ме натерате вишом силом да урадим све то за вас, како ме, ако се ово икада сазна, не би тужили и клијенти и акционари. Дајте ми инструмент више силе. Дајте ми неку ствар са потписом ФИСА суда, нешто чиме могу да се покријем, и онда ћемо моћи лепо да сарађујемо.“

Асанж је први пут укорио и људе који на све то мирно пристају:

„Људи који се свакодневно шокирају оволиким степеном надгледања онога што раде, и даље немају никакву намеру да напусте друштвене медије попут Фејсбука или Твитера, или да престану да користе Gmail. Они, у ствари, не могу да појме да толики ниво надгледања постоји јер не могу да га виде. Њима је НСА нешто попут Бога, нешто невидљиво што посматра и бележи све што радимо, али они не могу то да виде и онда постају скептични. Обични корисници кажу „Да, то је важно и то је истинито“, али потом настављају да игноришу правила. Пошто су активности НСА обавијене велом тајне и толико комплексне – а и активности Гугла су на истом нивоу – људи су склони да помисле да се то и не догађа. Они разумеју све на интелектуалном нивоу, али мисле да се не догађа њима“.

Асанж је причао и да је Гугл постао највећа група за лобирање у Вашингтону, већа чак и од компанија попут Lockheed Martin, Raytheon или Boeing, како постаје провајдер, о томе шта то све значи за човечанство, порукама које има за Србију итд.

Цео ексклузивни интервју прочитајте у штампаном издању Недељника или на енглеском језику на њиховој интернет страници.

Опрема: Стање ствари

(Борба за веру, 20. 6. 2015)

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4V1



Categories: Преносимо

Оставите коментар