Блиц: Амерички услови Србији – Вучићу нуде оно што је Милошевић одбио

Амерички захтеви и очекивања од Србије добро су познати властима у Београду. Поједини услови не само што не би требало да буду проблем, већ се подразумевају и без Америке, а део спада у крупан заокрет досадашње политике Србије.

Фото: Блиц

Фото: Блиц

Да би провериле да ли се Србија креће понуђеним курсом или не, средином јула у Београд долазе Викторија Нуланд и Евелин Фаркас, које су у Стејт департменту и Министарству одбране САД задужене за наш део Европе, а добар део тестова биће обављен и током актуелне посете премијера Александра Вучића Вашингтону.

– Србија добија историјску прилику да се прикључи западном свету, баш као што је Слободан Милошевић имао ту шансу у разговорима са Џејмсом Бејкером, али ју је испустио. Србија заузврат добија политичку подршку САД за ЕУ, значајну економску помоћ, приступ фондовима, модернизацију војске – каже дипломатски извор „Блица”.

Како додаје, Стејт департмент сматра да су Србија, Македонија, Косово и Босна „на линији ватре”.

Америка не инсистира на потпуном прекиду односа са Русијом, али захтева да се Србија јасно дистанцира од руских намера да направе кризно жариште на Балкану како би скренули центар пажње са Украјине.

– Једини потенцијални савезници Русије су Србија, Милорад Додик и Македонија. Отуда се од Србије очекује да следи заједничку спољну политику ЕУ и да има јасно опредељење према конфликту у Украјини. Већ има превише жаришта која захтевају присутност Америке, озбиљне су тензије на Балтику и потребан је миран и стабилан Балкан – каже извор „Блица”.

Нуландова ће средином јула, када долази у Београд, проверити да ли се Србија креће правцем који жели Америка, пре свега у односу према Русији и Милораду Додику, али и у областима попут слободе медија, несметаног рада независних институција и права мањина.

Вашингтон од Србије очекује сарадњу са суседима и у том смислу „приземљивање” Додика и Републике Српске. Са друге стране, администрација САД је јасно скренула пажњу Албанији и Косову на неопходност сарадње, а не сукоба са Србијом.

Најбољи део сарадње САД са Србијом је управо с њеном војском, а Америка жели тај однос да продуби. Међутим, од Србије се очекује да се „јасно определи за НАТО и да уђе у процес”.

Међу америчким сугестијама је и учешће у коалицији у борби против тероризма, и то не само декларативно, као што је то сада случај.

Бајден у жалости, отказао састанак

Супротно најавама из Вашингтона да ће потпредседник Џозеф Бајден, и поред смрти сина Боа, примити премијера Александра Вучића у Вашингтону, то се по свему судећи неће догодити. Састанак Вучића и Бајдена, који припрема синовљеву сахрану, јуче је отказан.

Бајден је, наиме, од 2. јуна па све до краја ове недеље, отказао све састанке, што се види и на сајту Беле куће, а данас и сутра се одржавају комеморације његовом сину у родном Делаверу, док је сахрана у суботу.

Премијера Вучића јуче је у Белој кући зато примила Сузан Рајс, саветница председника Барака Обаме за националну безбедност.

Српски премијер се јуче у Сенату САД састао и са утицајним републиканским сенатором Џоном Мекејном, председником Комитета за оружане послове, као и с представницима српског Кокуса, конгресменима Тедом Поом и Емануелом Кливером.

На крају дана Вучић је имао вечеру у угледној невладиној организацији Атлантски савет, док га данас чека састанак са замеником државног секретара САД Ентонијем Блинкеном.

Б. Ј.

(Блиц/Искра, 4. 6. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4Gx



Categories: Вести над вестима

4 replies

  1. И врапци на грани сада знају да је Милошевић после Дејтона практично хтео да “ресетује“ односе са Западом и да постави односе Србије и САД на нове основе у складу са интересима САД. Уследио је чувени одговор да нема ту неких потенцијалних услова него се увек мора делати у складу са очекивањима САД. Ако се мисли на неки овакав услов онда га је Вучић прихватио још 2012. године а сад иде само на ритуално поклоњење.

  2. @Milos
    Не бих се сложио са врапцима — После убиства С. Милошевића на стубу срама у Хагу, спомињати његову наводну одоцнелу спремност да следи америчким интересима (читај, прихватање вазално-неоколонијалног ропства) је депласирано. Отприлике у мери у којој је тачно да Први министар Србије заиста иде на ритуално поклоњење у Вашингтон.

  3. Разговор Слободана Милошевића и Момира Булатовића („Правила ћутања“) са Вореном Кристофером, тадашњим државним секретаром САД је био емотиван и неодређен у погледу понуде Ворена Кристофера како је већ наведено. „Морате увек знати шта желимо и понашати се у складу са тиме“. Милошевић (за кога нисам гласао) је одлично исчитао ту врсту великодушности, после тога смо имали бомбардовање 1999 године. Али, ако је садашње саопштење америчких званичника тачно да је Милошевић одбио могућност сарадње -напретка, економије бла,бла, бла, тада није тачан навод Строуба Талбота у његовим мемоарима где каже да: „Милошевић није схватио да више нема српске привреде и суверенитета и да се то мора ставити на располагање, зато је платио ту цену“. Неко лаже Талбот који је био у свему томе човек из прве руке или садашња администрација. Први министар (ваљда премијер – председник владе) Србије мисли да је дошао у Вашингтон и да је то важна и обавезујућа чињеница и за његове домаћине. Јадна и несрећна Србија шта је бирала.

  4. Милошевићево савијање кичме према Западу није било једино тада већ и пре бомбардовања 1999. године. И Булатовић и Милутиновић су сведочили да су они били спремни да Американцима понуде практично све што би ови могли и пожелети: базу на Косову, концесије на руднике, па чак и учлањење Србије у НАТО ако је то потребно па су опет наставили непријатељску политику.

    То што је Милошевић скончао како је скончао не значи да није био спреман да се нагоди са Западом када је то било могуће. А ни Запад није увек према њему био оштар до крајњих граница. Милошевић је тек у другој половини своје владавине видео да тунема никаквог правог договора и да ће они ићи онолико далеко колико им то одговара у сваком појединачном случају. Не верујем да је Бог зна колико више могао да постигне.

    А што се тиче ритуалног поклоњења Вучића у Вашингтону ту морам да повучем ранији исказ: није нашао никог коме би могао да се поклони.

Оставите коментар