(Real Clear Politics, 18. 12. 2014)

Током 2012. године, према подацима CDC-a[1], полицајци су убили 140 црнаца. Исте године 386 белаца су убиле полицијске снаге. Током тринаестогодишњег периода од 1999. до 2011. године, CDC бележи да је 2.151 белац био убијен од стране полиције и 1.130 црнаца током истог периода.

Пуцњаве у којима учествује полиција постају све ређе на националном нивоу у односу на период од пре 20 или 30 година. CDC бележи да је 1968. коришћење ватреног оружја припадника снага реда – што се према терминологији CDC-а означава као законита интервенција – било узрок смрти 8,6 на сваких милион црнаца. За белца је однос био 0,9 на милион.

Године 2011. полицијска употреба ватреног оружја је узрок 2,74 смрти на милион црнаца и 1,28 смрти на милион белаца. И док се удео смрти проузроковане полицијском употребом ватреног оружја код белаца држи на истом нивоу претходних 45 година, око један на милион, удео код црнаца је значајно опао. Године 1981. број смрти црнаца које је проузроковала полиција био је 4 у милион, док се 2000. године кретао на нивоу око 2 у милион.

Можемо да се запитамо шта покреће тврдње да је сада у току епидемија случајева где бели полицајци стрељају црнце – када је последњих неколико деценија број црнаца које су страдали у сукобу са снагама реда опао за готово 75 процената?

Где су докази који указују да је раса имала било какве везе са смрћу дванаестогодишњег Тамира Рајса у Кливленду, који је уперио лажни пиштољ на пролазнике пре него што су га устрелили и убили полицајци?

Која је расна суштина смрти Ерика Гарднера, крупног, гојазног човека, који је умро након што га је оборило неколико припадника њујоршке полиције?

Иако је случај Трејвон Марин/Џорџ Цимерман постао још један амерички расни термометар, суд је пресудио да Цимерман није крив, а неколико поротника је касније изјавило како током процеса пресуђивања питање расе ниједном није било на дневном реду.

Пуцање полицајца Дерена Вилсона на Мајкла Брауна у Фергусону, у америчкој савезној држави Мисури, представља још један случај где нема никаквих доказа да је оно што се десило било подстакнуто Брауновом расом. Да ли је полицајац Вилсон показао расни анимозитет? Да ли ико зна да полицајац Вилсон има некакву расистичку прошлост? Са оваквом жељом медија да некога скалпирају овакве информације би сигурно биле објављене у јавности да их је ико понудио.

Овај наратив о белом полицајцу који злоставља црног грађанина у складу је са интересима многих. Медији воле оно што је Том Волф назвао великим белим окривљеним – лош бели момак за кога сви могу да се сложе да им се не допада. За Демократе овај наратив одржава њихову тврдњу како расна питања остају главни амерички проблем, док су они за Републиканце/црне конзервативце група која њима самима прави проблеме, па би без обзира на све требало гласати за њих.

Да је ово заправо епидемија измишљотина може се демонстрирати на основу неколико података који никада нису постали вест од националног значаја.

У Мобајлу, у Алабами, црни полицајац је упуцао и усмртио ненаоружаног белог тинејџера. Као и у случају Мајкла Брауна, за тинејџера из Алабаме се испоставимо да је у време пуцњаве био под утицајем марихуане. Тинејџер је такође узимао халуциногене и био је толико урађен да је умислио да гори – буквално је свукао своју одећу са себе. Наг – и очигледно ненаоружан – ипак је касније упуцан од стране црног полицајца. Без обзира на притисак јавности, велика порота у Мобајлу је одлучила да не осуди црног полицајца, верујући да је пуцао у самоодбрани. Ово није била национална вест.

У Солт Лејк Ситију у Јути, само два дана након што је Браун упуцан и убијен у Фергусону, не-бели полицајац је упуцао и убио ненаоружаног двадесетогодишњег младића који је расно означен као Хиспаноамериканац. Породица усмрћеног младића верује да је полицајац убица. Нема вести у националним медијима.

У Пенсилванији, државни шериф по имену Кели Круз је 2009. оптужен да је скакао по глави сумњивог лица која је било везано лисицама и оборено на под. Том приликом му је поломио кости лица, нос и неколико зуба. Шериф је у то време био ангажован у локалној потери за наркодилерима и био је део рације која је требало да открије лабораторију за производњу мета. Један од људи који је био унутра побегао је током рације, и жртва је – по речима другог полицајца – виђена како трчи од места злочина пет кућа даље низ улицу. Мислило се да је у питању исто лице које је побегло из лабораторије, али се испоставило да жртва није бегунац. Локална велика порота је одлучила да не осуди шерифа. Федералци су ипак подигли тужбу за кршење људских права против полицајца. Није га осудио ни федерални суд.

Ни ово није била вест која је завредела националну пажњу.

Ретко се дешава да полицајац пуца и усмрти било ког грађанина. Изузимајући вежбање у стрељани, 95% полицајаца никада не потеже ватрено оружје док су на дужности, укључујући и оне који су ангажовани у полицијским станицама великих градова. Први – и једини пут – полицајац Дерен Вилсон је употребио своје оружје у случају Мајкла Брауна. Чињенице не пружају подршку наративу да је у току епидемија пуцања белих полицајаца на ненаоружане црнце.

Пре ће бити да нама манипулишу.

Са енглеског посрбио: Милош Милојевић

______________________________________

[1] CDS, скраћено од Centers for Disease Control and Prevention – Центар за контролу болести и превенцију; води детаљне статистичке податке о узроцима смрти у Сједињеним Америчким Државама.

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4l4

Categories: Посрбљено