Александар Вучић: Отворено писмо просветним радницима

Председник Владе Републике Србије Александар Вучић упутио је данас отворено писмо свим просветним радницима Србије. У писму се каже:

„Данас, на дан када су сви синдикати донели одлуку о обустављању штрајка, имам обавезу, али и част – да сваком просветном раднику, онима који једу тај тежак и сув учитељски, наставнички и професорски хлеб, у име Србије, у име њене деце, кажем једно велико хвала.

vucic-novosti

Хвала зато што разумете, хвала због жртве коју сте поднели, и хвала због лекције којој сте нас научили.

Ви јесте ти који су показали шта значи учинити нешто, не за себе, него за своју земљу и за њену будућност.

Хвала вам на томе, и верујте ми, учинићу све да будете први који ће осетити оне добре резултате тешких мера које смо предузели и које сте ви подржали.

Хоћу, и то ће бити мој први задатак, да сваком учитељу, професору, наставнику у Србији вратимо и право и разлог за достојанство, у истој оној мери у којој су га они данас дали својој земљи.

Зато ћу и бити први који ће тражити да баш просветни радници буду први, када будемо делили оно што смо, захваљујући и њима, уштедели.

Хвала вам, још једном. На свему чему сте нас данас научили.“

Александар Вучић

Београд,

24. април 2015. године

(Сајт СНС-а, 24. 4. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4fa



Categories: Вести над вестима

29 replies

  1. Лицемерје на највишем могућем нивоу!

  2. ММФ марионета са особином коју језгровито описа г. Млинаревић. Стално треба подсјећати: није добио ништа заузврат за своју банкрот националну и економску политику (нпр. реструктирање дугова). Брука је овдје што су се синдикални лидери понашали као његове марионете. Ко ће сада да „плати“ изгубљено вријеме учења дјеци? Родитељи, приватним часовима.
    А још у Талмуду пише: „све почива на духу дјеце која уче“.

  3. Ја бих његовог учитеља на Теразимама обесио!

  4. Не војводу авва, ни д’о јаки Бог!

  5. Овај се жестоко расписао! Чак и ја који сам се трудио да пратим све те небулозе изливене на хартију пропустио сам неколико новијих скрибоманских подухвата – Вучићеву васкршњу посланицу и ево ово најновије писмо просветним радницима. Ваљда ће људи (барем неки) после овога успети да схвате да уобичајан начин борбе ако није праћен ванредном храброшћу и постојаношћу не може да да резултат у борби против ове власти.

  6. Da sam prosvetni radnik, ja bih mu otpisao!
    Pošto nisam, čekam da mu gosn Lazić „reče koju“!
    Nije valjda ponosan na pohvale ovog magarca?

    Što se tiče vešanja na Terazijama, g. Đuroviću, po meni, Šeki bi omastio uže među poslednjima!
    Mada je verovatnije da bi bio pomilovan od strane prekog suda!
    Pre njega naravno, kolone i kolone petooktobaraca, njihovih saučesnika i jataka!

    Petooktobarci, stalno ću vas potsećati na incest koji ste počinili prema majci Srbiji i sipati vam so na ljutu ranu koju morate imati, ako je ljudskosti u vama ostalo bar u tragovima!?

  7. Нисам мислио на Шешеља као учитеља, него на неког имагинарног из основне школе.

  8. Не може се водити синдикална борба када је синдикат масно и редовно плаћен од стране државе. Војска је онога ко је плаћа. Синдикати штите интересе владе Србије, а не својих чланова.
    То је прва и основна ствар.
    Свако ко је у синдикату треба да се запита зашто као разредни старешина има 4 посто на плату, а председник (!) синдиката школе у којој ради – 12 посто!

  9. @cp6cku
    Чини ми се, да нисте у праву. Војска је безброј пута у историји деловала мимо потреба и жеља оних, који су ту исту војску плаћали.
    Када је реч о накнади за разредно старешинство и синдикално „руководство“, немојте полазити од онога шта се дешава у пракси, већ од онога шта је законодавац желео. Разредно старешинство има неупоредиво мањи обим обавеза од синдикалца, који би, ако сам добро разумео, поред наставничких обавеза, морао поприлично слободног времена, да одвоји за синдикалне активности. Питање је колико је то обим и да ли конкретни човек то заиста и ради. А ни 4%, као ни 12% само по себи не решава проблеме у просвети.

  10. @слободан млинаревић

    Веома добро познајем рад у школи па, на жалост, морам да Вас оповргнем. Председник синдиката у једној школи има за целу једну годину посла колико разредни старешина за један дан. У просеку, наравно.
    Председник школског синдиката прима надокнаду од 12 посто сваког месеца, целе године, и када у тој години нема штрајка и он нема никаквих обавеза те године. Синдикални представници су неретко људи слабих квалитета, и то су само зато јер нико други неће да се прихвати тога (да су знали да се то тако лепо плаћа, сигурно би, сви су мислили да је то ангажовање засновано на свести и потреби да се ради за друге и опште добро), или су потурени од стране директора школа да би могли да манипулишу њима и контролишу штрајкове.
    Сама чињеница да ДРЖАВА плаћа синдикалне представнике по школама је апсурдна и не постоји у савременим државама. Зато држава може да их уцени кад је потребно. Када би их плаћали чланови синдиката, као што је у нормалном свету, они би били независни и одговарали би чланству а не, као сада, властима с којима се боре за боље услове.

  11. Разредно старешинство је озбиљан посао – да радим у школи тешко да бих га прихватио. Нарочито у садашњим приликама када и наставници без те дужности подоста често морају да делују и као социјални а не само као просветни радници.

    Што се накнада за синдикалне руководиоце и службенике тиче ствар је сасвим јасна: њих треба да плаћају чланови синдиката баш да би се избегле овакве ситуације. Могу да замислим какви се људи прихватају тог посла када су спремни да изиграју своје колективне интересе својих колега зарад 12% додатка на плату (што испадне на годишњем нивоу 1,5 плата преко!)

  12. @cp6cku
    @Milos

    Србски, Ви причате о стању и кажете, да тај синдикалац ништа не ради. Ту сте очегледно у праву. Размислите о томе шта би он требало да ради, а не ради. Морали би мало да погледате шта се каже о задацима и циљевима синдикалног организовања. То што неко озбиљан, неће да прихвати те задатке враћа кривицу за стање на оне који неће „да се мешају“. Значило би, ако би нам објаснили начин финансирања синдикалних организација у „савременим државама“.

    Милоше, разредно старешинство је врхунац рада у просвети и процентуално је мало плаћен, то је јасно. Покушајте, да израчунате колика би синдикална чланарина на нивоу школе морала, да буде, да би неко добијао неку накнаду за синдикални рад. Колико би од тога требало одвајати за заједничку синдикалну организацију? Можда је то у привреди могуће, али је очигледно, да држава МОРА да обезбеди средства за синдикални рад у друштвеним областима које не стварају доходак. Могли би, да закључимо, да смо извршили погрешан избор, када смо били у прилици да бирамо синдикалне активисте и руководиоце, а заборавили да као чланови организације имамо право и могућност да учествујемо у свима активностима. Зашто то не радимо је питање, на које треба тражити одговор.

  13. Не располажем бројкама и немам појма колико би сваки запослени требало да издваја да би синдикални функционери, службеници добијали накнаде и да би била обезбеђена средства за синдикални рад. Нека неко упућенији изнесе процене о бројевима.

    Али колики год бројеви били та средства б требало да издвајају запослени из свог дохотка, претпостављам не на нивоу много вишем од неколико ститина динара месечно (1% нето плате?). Ово је разуме се нагађање. Основна идеја је мање више јасна а то је ако држава плаћа синдикалце чланови синдиката губе контролу над њиховим радом. Следи, готово као логична нужност, да ће најангажованији синдикалци да одустају у кључним моментима, или да једноставно нелојално заступају своје колеге.

  14. @Milos
    Наш је обичај, да смо лаки на причи, посебно о проблемима које не познајемо. Мислите ли, да би неко био спреман да одвоји „неколико“ стотина динара за синдикални рад? Да ли би Ви? Зато је у таквој ситуацији држава ПРИМОРАНА, да финансира, тачније помогне синдикалну организацију. То што „НАШИ“ изабраници злоупотребе наше поверење и поверење државе, то је прво наш проблем. Чланови синдиката, не губе контролу, јер су они ти који бирају синдикалне функционере и активисте. Није држава изабрала синдикалца у школи или неке друге на вишим нивоима. Ми смо их бирали! Што држава користи неслогу, то нема везе са организовањем и синдикалном борбом. И то није овдашњи изум. Псеудоним Српски, сигуран сам, неће дати пример „савремене државе“ на коју се позива. Ја ћу покушати, да потсетим, како је то било у Немачкој 1984-1989. Тада је Немачка, као „социјална држава“ почела да прелази на 35 часовну радну недељу. Чак су почели, да уводе и забрану рада суботом у многим привредним областима. У тој „савременој држави“, синдикати нису успели, да се организују и одбране споменуте новотарије. Данас је радни век продужен и све се више продужава, радно време се вратило на старо, а 35 часовна радна недеља се више не спомиње. Очигледно је, да и тамо синдикати кубуре са заједништвом и сигурно се не издржавају од синдикалне чланарине. Понудићу још један пример. Власник фирме, друга или трећа генерација, хладно је запосленима саопштио, да ће затворити фирму, ако покушају, да искористе своје право организовања синдиката јер је постојала законска обавеза и могућност, да се у фирми са преко 30 запослених организује синдикат. Наравно, да су запослени одустали, од коришћења својих права. Желим да кажем, да је лако осуђивати синдикалце и стајати по страни. Уосталом, ко је од коментатора био на протесту просветних радника, научних радника, пензионера, радника у култури и сличним моментима, када је макар присуством требало дати подршку. Није било ни оних који раде у поменутим областима!

  15. @слободан млинаревић
    Не видим од какве је важности да ли је предузеће производно, или не. Запослени одвајају од своје плате за трошкове веродостојног и способног синдиката толико колико се тражи ако желе да буду на тај начин заштићени. То је питање избора. Добар и успешан синдикат ће имати чланство, имаће добре адвокате, добру организацију.
    Не видим никакав разлог да постоје председници синдикалних организација по предузећима/школама. Чему служе, а не би могло да се обави преко синдикалних новина, подлистака, летака? Данас – путем интернета. Штрајкова каткада годинама нема. Ја њихову законом одређену улогу код нас видим само као начин контроле запослених у штрајку, и неку врсту шпијуна о расположењу запослених.
    Не знам како је то у уређеним друштвима. Али, ако постоје синдикалне вође на том нивоу, добро би било да је то на добровољном основу, из алтруистичких разлога. Па ако су добри, да пређу у професионалце, што би им била нова струка и нов посао. Овако, они већ имају и своју струку и посао за који примају плату.
    Ових 12 посто је контрапродуктивно по интерес запослених, чиста награда за послушност и манипулисање.

    У државама где је то уређено друкчије, има веома јаких синдиката и власти и не помишљају да се каче с њима. Јер их, а то је најважније, не поседују.
    Када се код нас неки синдикат изборио на суду за право неког запосленог? Или за промену неког закона?
    Код нас су вишедеценијски председници републичког синдиката на неки начин незванични министри у влади у неограниченом броју мандата, одавно корумпирани великим становима и министарским примањима и бенефицијама. Професионални манипулатори и контролори штрајковима, не мењају их јер би било скупо сваког изнова корумпирати тако богато.

  16. @Зоран Ђуровић
    Сви смо разумели, да мислиш на Шекија. Кажеш, да мислиш на његове учитеље? Шта си желео да кажеш? Мени се чини, да си се понео, као што се „ситна буранија“ односи према теби. Ипак си ти „ситна буранија“ за Шекија.

  17. @cp6ckи
    Сами ДВА пута саопштавате, да нешто не видите!!? Успут нам саопштавате, да НЕ ЗНАТЕ како је то у „уређеним државама“. У којим то државама, власти не „помишљају“, да се каче са „јаким“ синдикатима? Размислите макар мало, како човек може, да коментарише, а истовремено признаје, да област не познаје?

  18. Зашто људи не бирају боље синдикалне представнике?
    Зато што не то не могу (често им директори подметну свог кандидата), јер не верују да могу ишта да постигну, равнодушни су јер је синдикат државни, држава га плаћа и контролише, па како може ишта да им помогне. А нису знали да се то тако добро плаћа.

    Кад догори до ноката, људи су упућени на синдикате, али је то немогућа мисија. Обраћате се оном којег плаћа ваш противник. Тако да синдикалци једно време, као, воде штрајк, енергија се потроши, и штрајк пропадне.
    Има изузетака, наравно, има одличних синдикалних активиста, али су то ретки случајеви који потврђују правило.

    Основно што треба да се постигне јесте да се дође до независних синдиката.

    Немачка прича је друго, претпостављам, тамо је држава таква да у највећем броју случајева неће угрозити права запослених. И, у наведеним случајевима запослени могу да бирају: нешто мања права, али и даље веома пристојан живот. Тако да је реч о нијансама. И кад изгубе посао или су незадовољни, (релативно) лако нађу други у таквој земљи. Није то угроженост као код нас.

    Ја сам најпре мислио на Америку, одакле знам конкретне примере. Тамо има људи који нису у синдикатима и пристали би да раде за мању надницу, али су синдикати тако јаки да им то не дозвољавају, туже послодавце који пристају на то и добијају спорове.

  19. Кад сам написао да не знам како је то у уређеним друштвима, мислио сам на то да ли имају оно што су код нас, на пример, председници школских синдиката. Колико год да сам чуо прича о синдикатима у Америци, нико није споменуо неког свог синдикалца у предузећу у којем ради. Могуће је да је и забрањено водити синдикат у предузећима.
    Али, има негде у граду канцеларија која припада њиховом синдикату, па кад им нешто затреба, оду тамо. Код њих нема много општих штрајкова, више се баве повредама права појединих радника и њиховим угрожавањем од оних који нису у синдикату.
    Једно од објашњења зашто плаћају синдикат, горе постављено, јесте да им се то ИСПЛАТИ. Да нема синдиката, често би имали већу конкуренцију и мање плате; овако се послодавци плаше синдиката и не смеју да запосле некога и плате га мање од са синдикатима договореног минимума, иако би било оних који би радили тако.

  20. Дакле, да имамо независне и способне синдикате, довољно би било да синдикални адвокати воде борбу с послодавцем/властима/државом, а људи раде свој посао и не губе дневнице.

    Бојим се да је људима код нас глава и даље пуна социјалистичке папазјаније и решења из социјалистичке југославије, па и не знају шта је то синдикат, у ствари, и како ради. Нико им то није ни објаснио, нити су имали где да науче.

    Зато је највећи број људи у синдикату, у ствари, ради јаја о Васкрсу и каранфила за 8. март. Што синдикати одлично раде. Кад дође до правих ствари и питања, државни синдикати су погрешна адреса.

  21. Да допуним расправу са примером из Шпаније који ми је познат. У Шпанији су синдикати јако добро организовани, плаћа се чланарина и често су чланови једног синдиката радници различитих струка тако да и ту постоји извесна солидарност различито плаћених занимања у финансирању синдикалне структуре. У случају повреде права запосленог ангажују се синдикални правници (људи који су ту запослени и солидно плаени) да воде спорове против послодаваца који често пристају на нагодбе.

  22. @Слободан
    Наш је обичај, да смо лаки на причи, посебно о проблемима које не познајемо. Мислите ли, да би неко био спреман да одвоји „неколико“ стотина динара за синдикални рад? Да ли би Ви?

    Наравно да бих плаћао ако очекујем да инвестирам у потенцијално корисну услогу. За разлику од самоуправљача ја сам научио да плаћам за оно што ми је потребно и што користим, да ли то била дневна штампа, стан или чланство у некој организацији. То што синдикати нису успели нешто да испослују у Немачкој не значи да су немоћни већ да се однос снага пореметио на њихову штету – у друштвеној борби то је нешто што се дешава и што је готово неизбежно. Не можете увек побеђивати. Али ако сте устројени као синдикати код нас предестинирани сте (да се приконим премијеровом калвинистичком језику) да увек губите. Или да примате милостињу. Није проблем по мом мишљењу што држава плаћа синдикалне активисте, проблем је ако то ради у предузећима где је она искључиви послодавац, где држе и нож и погачу, како се то код нас каже.

  23. @ слободан млинаревић
    Драги мој, наравно да сам ситна боранија за Шекија. Ја сам човек који ради на ситно. На себи и онима који су око мене. Да сам ситна боранија сведочи и то да неколико дана нисам имао гас јер су ми га исекли, а интернет ми стење (већ преко 2 месеца покушавам да пређем безуспешно на другу компанију; ко познаје Италију одмах би ми поверовао). Нисам стигао ништа ни овде да пратим.
    Начелно сам рекао за Вучићевог учитеља. Његов дискурс вређа интелигенцију, силује читаоца. У том смислу сам рекао да би требало обесити његовог „учитеља“. Није ни Шешељ ни нека конкретна особа. Симболички речено да се уклони тај садистичко-сераторски менталитет који нас вређа. Ја више од 10 година нисам имао тв апарат за време Милошевића; разбио бих телевизор. Знам себе. Тако и сада то не гледам. Када дођем до Србије терам моје родитеље да окрену Пинк (ваљда тамо нема овог Драмосера). А никада нисам гледао Пинк.
    Не знам да ли сам се сада појаснио…

  24. @Зоран Ђуровић:
    Једам мој мало старији пријатељ је рекао да га сада Пинк неодољиво подсећа на јуловксе дане Жељка Митровића са получасовним тирадама посвећеним А. Вучићу и то више пута дневно. Плус редовни информативни програм, плус политике емисије где се “дискутује“. Треба гледати Пинк јер је то најлакши и најбржи пут у то о чему и како размишља просечан српски медијски конзумент. Напредњачко концентрисање на Пинк и неколико таблоида је стратешка политичка инвестиција са невероватно висиким приносом.

  25. @Зоран Ђуровић
    Најдражи мој јеретиче, изгледа, да претерујем са буквалним разумевањем написаног. Шта, да се ради? За време Слобе сам ту и тамо гледао ТВ. Сада гледам само вестерне, које нам нуди поменути Пинк. Повремено фудбал и тенис. Сувише нас има, који мислимо, да у твојим крајевима, читај: Еуропи, тече мед и млеко. Зато нам, се ваљда и сервирају емисије које спомиње Милош. Мало бајка о Еуропи, мало ријалити, мало Моћник и компанија на ТВ. И нема смисла осуђивати гладаоце, читај.наш народ, што су тотално залуђени. А залуђени смо и ми, читај: коментатори на сајту, јер су и могућности интернета СТВОРЕНЕ, да нас уведу у ријалити, у коме очигледно учествујемо са великим задовољством, у нади да можемо нешто променити интернетом. Чак смо преузели и „смајли“, лајковање и сличне знаке у „пакету“. Ако већ „морамо“, да користимо знаке уместо српског, зашто не измислисмо наше знаке?

  26. Ko би плаћао чланство у синдикату овде?
    Па, већ га сви плаћамо!
    И то више, сигурно, него што га плаћају у том свету о ком причамо.
    Плаћамо министарски стандард председницима републичких синдиката, њихове станове, лимузине, телефоне, дневнице, надокнаде за чланство у пословним одборима, плаћамо тих 12 посто на плату чак и оним председницима синдиката по државним предузећима и установама.
    Плаћамо синдикат, и то веома, веома скупо.
    Зато што плаћамо синдикат тако (пре)скупо, и огромну, некорисну/штетну државну бирократију, некорисне политичаре, све грешке, незнање, бахатост … зато имамо најмање плате у Европи и све више падамо. На зачељу смо у готово свему у Европи, претекли су нас и они на које смо некада гледали као на сиромахе.
    Србија је трулна и пропада и даље. Синдикати су само део опште приче.
    Треба схватити и научити штошта пре него што будемо у стању да кренемо с дна и ишта стварно постигнемо.

  27. @cp6cku
    Наш и јесте проблем, што сви мисле, да све знају и да су за све способни. Као например Ви. Набацали сте понов неке тезе, слично као што набацују и они на власти. А НЕЗНАЊЕ кипти и код њих и код Вас. Да ли Ви плаћате синдикалну чланарину и ако плаћате, да ли Вас је неко натерао? Ко плаћа што написасте: „плаћамо тих 12 посто на плату“? А потпуно сте у праву: „Треба схватити и научити штошта пре него што будемо у стању да кренемо с дна и ишта стварно постигнемо“. Једино мањка, ПОЂИМО ОД СЕБЕ!

  28. слободан млинаревић: „А залуђени смо и ми, читај: коментатори на сајту, јер су и могућности интернета СТВОРЕНЕ,“

    Дивни, препаметни и свезнајући господине,
    Удивљен сам Вашим способностима схватања обичног текста и обичних реченица с не много тешким изразима на наопак начин!
    Али, да не објашњавам сада зашто и када кажемо „ми“, било би залуду, уверен сам.
    Зато сам навео горњи цитат, и реагујем на Ваш начин:
    А, на кога Ви мислите када кажете „ми“, ко су то „ми, коментатори“? Ако сте Ви залуђени, ако Ви не волите интернет који тако штедро користите, зашто говорите у туђе име.
    Јер, има нас који јесмо коментатори, али нисмо залуђени, понајмање интернетом.

Оставите коментар