Драгољуб Живојиновић: Одлаже се проглашење Степинца свецем јер папа сматра да то не води споразуму

Српска православна црква очекује да папа Фрања осуди злочин НДХ и позове на помирење и опроштај. Идеја конкордата (уговора Србије и Свете столице) је да се среде отворена питања која неће изазивати трвење, сукобе, неспоразуме и јавну полемику, каже академик Драгољуб Живојиновић.

Председник Србије Томислав Николић требало би, према најавама, прекосутра да борави у званичној једнодневној посети Ватикану, где ће се састати са папом Фрањом.

sp-16-4-2015

„Света столица и папа су међу реткима у Европи који нису признали, нити намеравају да признају Косово као независну државу и тиме су за Србију веома важан чинилац у њеној спољној политици. Друга ствар која је веома значајна и због које председник Томислав Николић, између осталог, и креће на пут јесте чињеница да се све чешће говори о доласку садашњег папе у Јасеновац”, каже на почетку разговора за Спутњик Драгољуб Живојиновић, историчар, универзитетски професор и академик САНУ.

Професор Живојиновић је истраживачки рад посветио односима великих сила према Србији, а о Ватикану је написао неколико књига. Због тога је један од најпозваних за разговор, о ситуацији спољне политике и врсте односа Србије и Ватикана, у којима председник Николић путује у Рим.

„Трећа важна ствар је да ли би Србија била вољна да у договору са Ватиканом, с обзиром да је садашњи папа наклоњен томе, оживи идеју о конкордату”, додаје Живојиновић са којим смо се, касније у току разговора, дотакли и питања историјских односа како Србије и Ватикана, тако и питања односа српске православне и католичке цркве.

Може ли се очекивати да ова посета зацементира тренутно коректне односе двеју држава, или би у будућности могла да допринесе, не само бољем имиџу Србије, него и да се Србији неке ствари мало више, тако да кажемо, отворе?

Политика мале земље каква је Србија не зависи увек само од ње и њене воље. Зависи од многих чинилаца на међународној сцени, од многих притисака, утицаја, претњи и свега осталог чему она може да буде изложена уколико ради неке ствари које су у супротности са жељом и политиком великих сила. Неће ни Ватикан да ускаче у те воде ако су оне сувише мутне или су сувише таласасте. Ситуација мора да буде релативно мирна, на површини, на први поглед, да би се правили кораци. Ти кораци су махом, када се ради о нама и њима, испитивачки. Да видимо шта би они, а шта бисмо ми хтели; шта они прихватају, шта не прихватају; шта они предлажу, шта ми можемо да прихватимо.

Када кажете да Ватикан није признао Косово, сетимо се да је 1992. године, два дана пре свих западноевропских држава, признао Хрватску и Словенију. Да ли је непризнавање Косова промена политике Ватикана? 

Папа Јован Павле II је био велики антикомуниста и противник свих тоталитарних режима и система. Он је дуго година подржавао покрете против тих режима и у Пољској и у Југославији (у Словенији и у Хрватској). Радио је то на разне начине. Видите, колико год Ватикан можда добио растурањем Југославије, он је изгубио на верском плану велико, драгоцено поље за своју мисионарску делатност. Када су Срби из Хрватске 1995. почели да беже, онда су ти Срби постали не само противници католичке цркве, него су престали да буду мета мисионарских активности католичке цркве. Разумете, црква је изгубила душе за које се, евентуално, борила увек раније.

И ви мислите да је то главни разлог за промену њиховог става?

Није. Питали сте ме веома специфично питање, и ја вам на њега одговарам. Међутим, садашњи папа који води сасвим другачију политику је схватио да је и на Косову католичанство, колико год да је било, угрожено или нестало или уништено. У политици са исламизацијом и са великим притиском на све који нису Арбанаси, и сама католичка црква је била доведена у питање.

Папа Фрања © SPUTNIK/ ВЛАДИМИР АСТАПКОВИЧ

Папа Фрања © SPUTNIK/ ВЛАДИМИР АСТАПКОВИЧ 

Од кад сеже сукоб Свете столице и СПЦ-а

Гледајући у прошло време, чини нам се да су односи државе Србије и Ватикана и поред кризних периода, били коректни, тако да кажемо, а да су односи цркава били знатно лошији. Зашто је то тако?

Лоши односи су постали због тога што су Хрвати, хрватски католици и католичка црква подстакнута из Ватикана веровали да она нема иста права која је имала српска црква у тој новоствореној Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Значи, црква је била та која је активно учествовала и водила политички живот у Хрватској и угрожавала је права Српске православне цркве, која се у Краљевини Југославији, исто као и у Краљевини Србији, сматрала државном црквом. Највећи протести су настали од стране СПЦ одмах након потписивања првог конкордата 1914. године, јер је тадашњи митрополит Димитрије, као поглавар цркве, веровао да то није смело да се уради и да се угрози положај Српске православне цркве.

Само ако можете да објасните шта је конкордат? Кад се каже конкордат, шта значи тај термин?

Конкордат значи да се две државе договарају да све проблеме који су везани за цркву и црквени живот решавају мирно, споразумно и путем дијалога.

Дакле, конкордат је, ако буквално преведемо, уговор?

Уговор.

И тиче се првенствено права верника?

Тако је. Са загребачким надбискупом Алојзијем Степинцем од 1936. године, и његовим пружањем подршке екстремним усташко-националистичким елементима, тај анимозитет је постајао већи и довео је до тога да је краљ Александар започео идеју да се пише нови конкордат. На крају је то дошло до председника владе Милана Стојадиновића, који је хтео да то прогура кроз скупштину својом већином и немилосрдним притиском и на цркву и на бирачко тело. Наравно, конкордат је прошао кроз скупштину, али се заглавио у сенату. Онда су настале уличне демонстрације и тада је кренула оштра, да тако кажемо, реторика између две цркве.

Хоће ли Степинац бити светац? 

Кад сте поменули НДХ, из Београда, односно из СПЦ-а се често чује да пут папе у Београд води преко Јасеновца. Малопре сте поменули да се прича о доласку папе у Јасеновац. Мислите ли на неки други разлог или би он дошао да се поклони и каже нешто у прилог српским жртвама у Јасеновцу?

Наравно да СПЦ очекује да ће он да осуди тај злочин НДХ, односно хрватске усташке државе. Да ће да позове на помирење и на опроштај. И то би био један чин који би требало да представља помирење на Балкану.

Према неким медијским најавама било је предвиђено да Алојзије Степинац септембра прошле године буде проглашен свецем. То је одложено за, опет према неким медијским најавма, крај ове године. Зашто се одлаже проглашење Степинца свецем и хоће ли он бити проглашен за свеца?

Одлаже се зато што папа сматра да то не води никаквом споразуму, него води даљем сукобљавању и заоштравању односа, који он не жели. Он жели помирење као што сте видели. Он је човек који није европејац, други речима, није човек који је одрастао у тим условима европских комбиновања шта ћемо овде, шта ћемо онде, како ћемо онде. Он је човек из Јужне Америке, тамо је одрастао, тамо је схватио животну ситуацију и он има своја убеђења како то може да се оствари. Верујем, то је моје мишљење, не мора да значи да ће бити тачно, да оно што он буде урадио, то ће бити урађено. После њега више неће бити на папском престолу један либерални папа.

Постоји ли могућност да он прекине да одлаже проглашење Степинца свецем, него да то одбаци, да каже како то више неће бити тема?

Он не може да одбаци, али може да склања са дневног реда докле год је жив.

И ви очекујете да ће он тако урадити?

Мени изгледа тако његово понашање. Показује да он то питање не жели да актуелизује, да је то питање мало гурнуо у позадину. Што наилази на отпор у Хрватској, нарочито код хрватског епископата, који је заинтересован да се то што пре обави.

Нова ера односа и папина посета Београду

Ако се деси да папа Фрања, или неки следећи папа, дође у Јасеновац и поклони се српским жртвама у Јасеновцу, да ли би то био довољан гест за СПЦ и да ли би то отворило неки дијалог?

Зато сам вам рекао, могућност обнове конкордата. Можда би, по мишљењу папе, ми то наравно не знамо дефинитивно, и то била једна од тема о којој би се могло разговарати. Ствари су сложене зато што су повезани уско и црквени интереси и истовремено државни интереси.

Споменик у Јасеновцу © WIKIPEDIA/ PETARM

Споменик у Јасеновцу © WIKIPEDIA/ PETARM

После бомбардовања 1999. тадашњи папа је хтео да сврати у Србију из неке врсте солидарности према, како се тада говорило, српском народу, али је СПЦ била против тога. Да ли они нису прихватили тај папин гест због Јасеновца или мислите да су постојали неки други разлози. Односно, питање је да ли можда СПЦ  у том односу превише затеже.

Да би папа дошао у својству државника и верског поглавара, ту мора да се договоре црква и држава. Често пута њихови интереси нису подударни. Али, ја мислим, не могу то да докажем или да потврдим дефинитивно, да се српска црква углавном у овом питању ослања највећим делом на став Руске православне цркве. Претходни руски патријарх је био против тога, овај садашњи већ није толико. Што се тиче саме посете 1999. године, после бомбардовања, ми знамо да је тај исти, Јован Павле II, америчком амбасадору у Ватикану 1990, па и касније у више наврата, поновио: „Треба бомбардовати”.

Али су осудили бомбардовање те 1999. године

После. Кад се ми досетимо после. Према томе, била би иронија да ви сада човека који је саветовао да вас бомбардују, тај који је учинио све неподопштине и прљавштине против нас, против нашег народа и наше цркве и признао први сецесију и Словеније и Хрватске, да сад он долази у посету и да га СПЦ прима. То мени није замисливо.

Ипак, последњих година се често помиње папина посета Србији. Бивши председник Тадић је говорио да је позив отворен, а помињало се да је и председник Николић желео да га види у Нишу на прослави Миланског едикта. Зашто папа, ако је променио политику Ватикана а зна деценијски став СПЦ-а, није направио ту врсту геста и пре Ниша отишао у Јасеновац и изговорио то што би требало да изговори?

Много ме питате. Запамтите, папа никад сам не може да доноси одлуке. Он јесте суверени владар, нема народне скупштине, нема никог да га контролише, али он има 120 кардинала. А овај кардиналски колегијум, који је он наследио је један од најконзервативнијих колегијума који су постојали у историји 20. века у папству, односно, у Ватикану. Папини претходници су на места кардинала која су остала упражњења бирали све најконзервативније кардинале из свих земаља света. Тиме се црква забетонирала од могућих радикалних промена става и политике. Кардинали не могу папину вољу и његов ауторитет да угрозе, али он неће ни да доведе себе у ситуацију да се са њима прегласава.

За крај, како ви као добар познавалац ових прилика прогнозирате будућност односа Србије и Ватикана? Како будући однос држава, тако и однос цркава?

Ако се односи између православне и католичке цркве добро сређују, а они су колико ја видим сада сасвим коректни, онда ће вероватно и ватиканска држава и Србија постати ближе. Тим пре ако Ватикан настави своју досадашњу политику да не признаје отцепљење Косова.

Ненад Зорић

Наслов и опрема: Стање ствари

(Спутњик Србија, 15. 4. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-45G



Categories: Преносимо

27 replies

  1. „Авва“ је срећан што је дао допринос одлагању канонизације Степинца.
    Такође, Живојиновић је поновио ону лаж да се папа залагао за бомбардовање. Очигледно ме није читао.

  2. Није се залагао за бомбардовање, али јесте за многе друге ствари, које су на крају довеле до бомбардовања!
    Постоји ли валидан доказ да је молио западне сатане да не бомбардују Србе?
    Тако, да је невин што се тиче бомбардовања, као што су “петооктобараци“ (којима је “петооктобарство“ главна референца у опраним биографијама) невини по питању општег срБског суноврата од 2000. до данас!
    “Петооктобарци“, цркве покајнице свуда по силованој Србији да градите и да се у њима даноноћно молите Свевишњем за опроштај вашег стравичног греха!

  3. Анђелковић би могао поново да ишчита моју полемику са покојним Пироћанцем. Тамо је отприлике све речено.
    Никада папа није позвао да се бомбардују Срби; напротив, тражио је изричито да се прекине за пасху, на шта му се патријарх Павле званично захвалио, али Клинтон није хтео да чује. Безбројни су примери колико је Војтила обуздавао западњачке јастребове, а и ове италијанске (лицемере Д’алему (бившег комунисту) и Динија). Ево шта скорије пишу експерти али не и пријатељи Ватикана:

    Sia nella guerra dei Balcani che nella pulizia etnica in Kosovo, a intervenire non furono le Nazioni Unite, bensì la Nato, attraverso attacchi con i bombardieri dal cielo: azioni militari che hanno finito per aggiungere vittime civili. Nel 1999, quando iniziarono a cadere le bombe Papa Wojtyla non esitò a condannare tanto la violenza dei serbi contro i kosovari quanto la violenza degli americani contro i serbi: «In risposta alla violenza, un’ulteriore violenza non è mai una via futura per uscire da una crisi», disse di fronte ai membri dell’Assemblea Parlamentare del Consiglio d’Europa il 29 marzo di quell’anno. E «L’Osservatore Romano» – sulle cui colonne in quel tempo erano sempre presenti editoriali autorevoli che esplicitavano la posizione del Pontefice – fece lo stesso, denunciando più volte l’inutilità e il dramma della «duplice guerra, quella che… insanguina il Kosovo e quella cominciata dalla Nato».

    Papa Wojtyla non aveva taciuto di fronte alle violenze causate dai massacri serbi contro gli albanesi ma anche alle cosiddette «bombe intelligenti» che intelligenti non sono mai. Ma a muovere la sua azione concreta fu sempre il tentativo di salvare più vite umane possibili. La preoccupazione per le sofferenze delle popolazioni e la volontà di mettere in atto qualsiasi iniziativa per far sentire concretamente la sua vicinanza alle vittime del conflitto, furono costantemente presenti negli interventi di Wojtyla, dal primo all’ultimo giorno di guerra. Rimasero delusi coloro i quali chiedevano un pronunciamento più netto di Giovanni Paolo II contro Milošević, soprannominato «Hitler dei Balcani», e un suo schieramento in difesa dei bombardamenti. (http://vaticaninsider.lastampa.it/vaticano/dettaglio-articolo/articolo/wojtyla-35971/)

    Уравнотежен став, иако би имали све разлоге овога света да оцрне папу!
    Што се тиче 5. октобра, са заслепљеним А. нема разговора. Њему и када се покаже да лупа или да лаже не вреди. Овде би дискурс био суптилнији, тако да није за његове уши.

  4. @Зоран Ђуровић
    Да ти сад ископираш и поставиш Анђелковићев коментар као свој, његов следећи би био контра. 🙂

  5. @ Драган Илић
    Провалио си:))) Него, сада ће да оспу по мени због уличарског речника:))

  6. Đuroviću,
    Poradite sa Papom da u Vatikanu, tvrđavi katoličanstva, izgrade crkvu pokajnicu, u kojoj bi katolički vernici iz celog sveta dolazili da traže oprost od Svevišnjeg za sva zlodela koja su njihova verska sabraća učinila Srbima tokom celog XX veka i koja nastavljaju da nam čine i svih ovih 15 godina XXI veka!
    Tada ću Vam stvarno verovti da Vas nisu zavrbovali!
    A i na njih ću početi da gledam drugim očima!

    No, kako to da Vas kao naučnika ne zabrinjavaju ovoliki dislajkovi koje na Stanju dobijate za svoje visokoumne uratke?

    Biće ipak da Stanje ne čita neki običan puk, čiju biste prostotu zasenjivali svojom visokoučenošću!

    Može biti da biste zbog svog strada-lnog vokabulara veću popularnost stekli kod prostog puka, da ste se svojevremeno pojavili na Farmi ili Velikom bratu!
    Šteta za Vaš naučnički potencijal, što ste propustili jedinstvenu priliku, da međ’ pukom steknete slavu veću od Ekremove!

  7. Интересантна је ствар да се код појединих увек појављује иста флоскула „зло које су нам учинили римокатолици“. А када заређаш појединачно, питаш свакога, да ли познајеш неког римокатолика и да ли ти је неки римокатолик учинио зло (у то не рачунам Херцеговце, њима је национални спорт да се међусобно кољу свако мало), добићеш одречан одговор.

    Али зато сви знају за Јасеновац и ако им се ни родитељи нису тада родили, нити је ико живео у Хрватској у то доба. Исто би било да сада ми из Србије надамо дреку што су нас турци набијали на кочеве.

    Није овај коментар који негира геноцид, напротив, он је евиднтно доказан, већ је такав зато што већина нема благе везе о историји нити зна шта је то у опште историја. Али јесте најбитније да се оспе паљба по Ватикану и ако нико од њих није путовао даље од Памбуковице.

    Сви би да сатру папу, Ватикан и све римокатолике и свакако, то за њих није геноцид већ разуман потез. Није битно што њих има преко једне милијарде, које жена, деце, старих. Ма јок. Сатри јер су нам нанели зло.

    Битно је да су они, тамо неки, сви редом антихристи, али зато већина овде не зна ни где су врата од цркве, а још мање да зна шта је исповест или причест. О покајању и да не говорим. Света Јеванђеља су шпанска села.
    Хришћанска наука љубави за њих не постоји. Битна је мржња и нетрпељивост и ако тако нешто нигде у Књигама не пише.

    Није ни чудо што мрзимо друге хришћане кад смо од Косова на овамо, а и пре тога, увек се качили са хришћанима, било да су Латини, било да су православни Византијци. Увек смо бојкотовали сваки хришћански предлог, а Турцима се заклињали на верност…
    Натачињали су нас и на колац и на к****, неких 360 година. И не само то, већ смо се увек „вазалисали“ са исламом у место да смо ратовали против ислама.
    То се и данас види (Београд на води, продаја пољопривредних добара арапима).

    И сви су нам били криви за све, само смо ми јадничци увек били исправни божији народ.

    Криви су нам католици због нашг увлачења Турцима у стражњице од Косова до деспота Ђурђа. И даље многи кажу „боље турски турбан него папина камилавка“. Е па браћо Срби, ако вам је бољи полумесец од крста, а ви лепо пут под ноге, па у ислам.
    А нас који крст волимо, ослободите ваше болесне философије и мудровања.
    Ви немате ни Х од хришћанског у себи.

  8. @ Анђелковићу, ти си се примио на мене? Само да напоменем да наш однос може да буде платонски, јер сам ја настрани геј: волим само жене:))
    – Што се тиче лајкова. Не лајкују сви који читају. Непријатно би се изненадио колико имам подржаваоца. Није ти срећан пример ни ако га упоредимо са добро познатим примерима из Писма и историје филоз(с)офије. Нису били много лајковани пророци: утаманише их разни анђелковићи. Излајковаше тако Исуса на крсту. Знам да ћеш ти као и тајновидац митрополит черногорски и приморски одмах запијукати: Поредиш се, грешниче, са овим људима!
    Наравно да смо елаборирали тему моје гордости, ја сам јавно признао да сам такав, ни не кајем се због тога, зато рефрен да прескочите.
    Пример сам навео због других. Квалитет не суди пук, маса, олош (охлос је у гр. и одатле долази наше олош, а значи масу – која се уосталом и помиње у Јеванђељима да прати Исуса, али која се разбежала). Мени би стварно требало да буде лоше па да ме интересује шта Анђелковић мисли о мени. И сада пишем ради других.
    Бесмислено је да се позиваш на неку анкету (типа Велики брат, Гранд шоу и сл.), нисам вам ја естрадна звезда. Нити је СС урађено тако да свако ко прочита лајкује или не. Има ваша мала групица која кликће као сиви соколи, а чак и да има неко и ван тог круга то мене не интересује. Моји су стандарди други: ја сам оставио парохију и сву сигурност безбрижног и богатог живота који она пружа и отиснуо се на пучину. Мој отац умире огорчен због тога, породица пати јер живимо у сиромаштву и крајњој неизвесности (да не призивам Лазића за сведока). Живимо по оној Јеванђелској: Не брини се за сутра. Живимо као цигани, и сваки моменат користимо да радимо нешто на корист цркве: уметнички, теолошки, да помогнемо потребите. Ни из чега стварамо.
    Потпуно је природно да нас фарисејски устројени људи не могу очима видети. Писмо каже: Омрзоше ме ни за шта.
    Видиш, која је базиларна разлика међу нама: ја немам потребе за неким спољашњим судом. Рачуне полажем само Исусу, никоме више. Не могу да кажем како ми не прија када људи који су ауторитети у науци и уметности, као и у црквеном животу ми одају признање. Такође ми је драго и за малу браћу која ми стално шаље мејлове и подржава овај рад.
    Да не буде погрешно схваћено. Наравно да држим до мишљења ауторитета у овим областима, често се и хрвамо, наравно да се замислим када ми неки нешто каже, али сам доживео много пута да се захваљују на мојим доприносима. И тако живот иде… Анђелковићи ако се опасуље, добро да је, ако не, опет добро, јер је то генерација која је научила на ропство па мора да помре у пустињи и да не уђе у Обећану земљу…

  9. Opet udaraš nisko brate Đuroviću, ispod pojasa!
    Kao da nisi potomak onijeh koje je čojstvo i junaštvo vazda krasilo?
    Pa, svašta možeš da mi napakuješ, al’ da me označiš kao dileu koji ne volim žene (a platonski se palim na tebe), to ti je najveći promašaj u tvojoj naučničkoj karijeri!
    Meni je drago sve što je žensko!
    Ne liibim se čak ni lezbejki!
    Zašto ih ne izvesti na pravi put?
    Moj prvi uradak na Stanju išao je pod pseudonimom Lezboljub Protivpederković!
    Pitajte gosn Lazića!
    Ono jeste da je on jedno od svoje prvenčadi na Stanju naslovio sa:
    „Mora li Lezboljub da bude obavezno protivpederković“, tvoreći prljavu aluziju sličnu ovoj tvojoj!
    Posle ga je bilo sramota!
    Zvali smo se i na pivo u znak pomirenja!
    Čak si i ti bio jednom ili dvaput u toj kombinaciji za pivo!
    No, ne dade nam se!
    Šta ćeš, putevi Gospodnji su nedokučivi!

    Izvini, molim te, što ti se u umetničkom zanosu spontano obratih sa TI!

  10. @ Z. Đurović
    I dalje me drži stvaralački zanos:

    Kad malo bolje razmislim, zaključujem da u ovom odosu nas dvojice, Đuroviću, ima neke Božje promisli.
    Ja je, kao obični smrtnik, samo naslućujem, no, ti se, kao svešteno lice, svakako bolje od mene razumeš u te stvari!
    Možda nas je Bog uputio jednog na drugog, e da bi se ja rugao tvojoj neizmernoj taštini koja ni Njemu nije mila, a ti mene podučavao veri u Boga?
    Kao da nam je dao zadatak da utičemo jedan na drugog na putu konačnog spasenja?
    Tim je veće tvoje sagrešenje prema Njemu, zbog nedostojne aluzije koju si izrekao u tvom prethodnom komentaru!
    Razmisli o ovome što mi se promisli, pa mi otpiši!
    Ali, ovoga puta čovečanski, ne strada-lnički!
    Laka ti rimska noć!
    I, praštaj mi zbog TI!

  11. @ Ђенка! Напокон да ме насмејеш! То је супер! Хумор је здрава ствар. Зато га ја стално употребљавам. Овде, по кући, деца и жена (нисам разведен, иако чух да јесам) стално: Када ћеш да одрастеш, да се уозбиљиш, какав си ти то доктор?!
    Нисам намргођени доктор. Нисам надувени доктор. То знају сви моји бивши парохијани. Зато данас не могу да ходам по Смедереву него морам да идем таксијем, јер нема 10 метара а да ме не зауставе и да не зову да свратим. Народски сам поп. Уличар, како би неки рекли. Немам стан у Смедереву ни у Београду, али никада нисам ишао у хотел зато што су ми многа врата отворена. Исто важи и за моја. Лети нам је кућа стално пуна гостију који дођу на летовање и обилазак Рима. Спасили смо многе да не буду на улици када су се овде нашли у невољи. Из амбасаде су ме молили за ове услуге. Наравно да никада није било никакве новчане надокнаде.
    Наравно да се Бог противи гордима. Да их помало зеза. Ту си у праву. Но, ја теби нисам био поп, па ме не познајеш. Тужи ме један прота владици Игњатију: Он са својим парохијанима једе и пије, стално се дружи! – Гле, какав смртни грех!:)) Они који ме познају знају да никад никога нисам понизио због нивоа образовања или материјалног статуса. Кажем, ја сам народски поп. Дружим се са људима који имају срца и знају да резонују. И сви ови пријатељи знају да сам дубоко аутоироничан. Стално се исмевам на сопствени рачун. Па никоме не би пријало да се дружи са неком надуваном будалом, а уз то нема никакве материјалне користи. Све што могу да помогнем то су савети, писање молби, захтева за особе. Препоруке. Овде се један нашали са мном: Па ти дилујеш попове! (удомљујем православне и католичке, како овде, тако и тамо; мирим завађене попове са владикама, помажем људима да дођу до стипендија, послова и сл.). Никада динара нисам узео за сличне ствари, а добио сам само пријатеље, браћу, кумове.
    Негде сам објаснио и зашто сам се самоназвао „авва“. Аутоиронија и иронисање на глупости које се продају за некакву духовност. Нпр: рекао ава Павле: Будимо фини! Рекао ава Самуило: Не подригуј. – Какве су то глупости? Као да сам не знаш да је то ок.? Ми смо дубоко болесан народ, имамо љуту рану и на њу иде љут лек. Ава који ће да провоцира све живе: од најобичнијег верника до владике, до власти (видели сте да нико није поштеђен мог поганог језика). Предавао сам, путујући, неколико година у Бг. Саблазнио сам се незнањем. Студенти, њих 80 % не зна ни српски. Са правописом су се давно опростили. Државна власт без компаса, предала Косово и Метохију као баласт који јој смета, хрли некритички у Европу, прихвата све најгоре са Запада, али не и оно позитивно: улагање у науку, туризам, спорт, пољопривреду итд., плате смешне у односу на Европу, а цене за многе ствари више него у Европи. Мозгови углавном побегли, политичари са флоскулама: Вратите се, треба нам дијаспора, а оно све празне приче…
    Црква као и народ. Не падају попови са Марса. Они су из Србије. Такође је проблем што су већина епископа са села. То је један одређен менталитет. Ради се, али не и довољно, али не и квалитетно. Онако стихијски. Не ради се ала Ђоковић или Ђуровић (мислим на моју смерност). Не професионално. Зато имамо сада некакве „православне“ секте. Но то није разлог да будемо ван СПЦ. Мора да се ради. Узети најбоље од свих. Тесла и Пупин не би били оно што јесу да су остали у Србији. Она једноставно није имала услове за њих. Има, међутим, за мање талентоване, као што је Ђуровић, који је на првом папском универзитету докторирао са Магна кум лауде, што није свакодневна појава, који би тамо могао да буде користан, кориснији него на Западу, али морају многи рођаци и таковићи да се запосле, па онда буде: Ђуровић нема основну школу! – Не шалим се, у извештају комисије на БФ, где сам завршио основне студије, то написаше. Ваљда је свакоме јасно да Ђуровић није каријериста или Динкић па да може да буде добар за све. Чиме се може објаснити да једини који има специјализацију у патристици ту материју не може да предаје на БФ, него је предају људи који то нису завршили? Неко може да не подноси Ђуровића, али нека правила игре би требало да се поштују. Такође је необјашњиво како то Ђуровић, декларисани екумениста, није на БФ, и против њега су Амфилохије и Атанасије (ткз. екуменисти)? Види се да је прича компликованија него што изгледа. Како рекох: Ја се са овом двојицом, као и са неким пензионисаним владикама и кандидатима за пензију разликујем базично, као што никако нисам са „талибанима“. Мислим да ни једни ни други не знају да воле и помогну свој народ. Тешка је реч, али треба инсистирати на овом „не знају“. Имају намере, али не знају. Као они што затаманише Исуса због безбоштва. Па не мислите ваљда да то би данас било другачије?
    Да приведем крају. Знам да је мој језик бруталан. Но, не видим неки примеренији. Поготово за оне који су склони талибанизму. Стекох искуства у ових 2-3 године на форумима и морам да кажем да има позитивних резултата. Људи вриште, пиште, запевају, али на крају, нешто проради па ми се обрате. Наравно не мени као неком гуруу или поседнику истине, него као некоме који стидљиво показује на пут ка Истини. Није то само случај са православнима. Једно лепо искуство сам имао са суботарима, где се цела група обтратила на православље, сјајни су православци и данас смо драги пријатељи и кумови. Исто радим и са католицима. Немам милости. Гостовао сам у Напуљу, био једини предавач, цео дан се концентрисао око тога и изложбе која је била повод за гостовање, а на крају је проф. Ђорђо Ањизола морао да каже пред свима да сам му срушио све представе које је имао о иконографији. То је требало видети. Права корида, аву тада позвали, да ли ће опет, не верујем:))), али траже да им пошаљем текстове на ову тему, јер то никада пре нису чули. И то нису тралалајке које чујете од наших владика (част изузецима)… Све то је већ чујено.
    – Анђелковићу, никакве алузије нисам имао на твоју сексуалну орјентацију. Погрешно си ме разумео.
    – Ако се ради о промислу Божијем, онда ћеш морати бар 100 акција да купиш на СС због мог времена утрошеног на твоје „обраћење“:))) Шалим се (не око тога да купиш ове акције, то мора), јер има стари о. Дејан у Топчидерској цркви код кога би могао да идеш. Он би могао да те посаветује. То ти кажем апропо идеје да је неки Божији промисао упутио нас двојицу једног на другог. Дакле, без икаквих пошалица, њега могу да препоручим (има неких других, али су кратког фитиља), теби да пожелим да ти се језик не иступи, јер ипак на СС требају да буду и отровне полемике. Уплашио си ме кад си људски реаговао на мој претходни коментар. Немој да паднеш у језуитску замку:))) – Наравно да се шалим са тобом, буди ми добар, али отрован, само без да падаш у бедасте изјаве (јесте ми то жеља, али нисам чудотворац, тако да их и даље очекујем:))). Свако добро!

  12. @Зоран Ђуровић&Александар Лазић
    Морам да изразим своју фасцинацију чудом које се ноћас догодило на релацији Београд-Рим и обратно посредством Стања ствари!
    Благодатни флуид је прострујао Васељеном и додирнуо две усијане главе и привео их смирењу!
    Није ту више била битна ни латиница којом у нужди исхитрено пишем са свог мобилног, док ме жена мрко гледа сумњајући ваљда у моју верност!
    Учини тај флуид да мени, лаику, отац Зоран отвори своју душу!?
    Износим ово без трунке гордости, коју обојица бар привремено успесмо да сатерамо у мишју рупу, већ само као констатацију!
    Још само да тај флуид окрзне мало и госн Лазића који се, има томе неколико времена, понаша као увређена примадона: игнорише ме и не одговара ми на мејлове!
    Па да онда, лепо, као људи, седнемо и уживо се сити изнаразговарамо!
    Ако уз то оборимо и по коју криглу хладног пива, тим боље!
    Оче Ђуровићу и госн Лазићу будите ми здрави и свако добро Вам од Бога било дато!

  13. :::::)))))))) Takodje!

  14. „Драгољуб Живојиновић: Одлаже се проглашење Степинца свецем јер папа сматра да то не води споразуму“

    Одлаже се, али се не одустаје ?!

    “УМЈЕСТО НАДГРОБНОГ КАМЕНА

    Tежак је мир ових поља,
    гдје ни истине,
    ни гроба нема,
    и гдје су колоне људске,
    као ријеке,
    у неповрат текле:
    У једној, мати и сеја мала,
    негдје даље
    отац и најстарији брат,
    а у оној најтужнијој
    троје малишана…
    Ријеке и данас теку-
    оне су нама истину рекле!

    Тешка је љетина ових поља,
    на којима су
    човјеколике сподобе
    газиле и затирале наше сјеме-
    ту сада расте
    само камени цвијет.
    Ал’ живот васкрсну
    негдје другдје:
    Виђајте, мученици! –
    да занавјек живи ваше племе-
    животворно, живозборно,
    против злога се бори,
    док се не вазнесе у небесни свијет!

    Уочи Васкрса 2015. , Жељко Стрика“

    Драган Славнић

  15. @Зоран Ђуровић
    Оче Ђуровићу, неопходна ми је Ваша стручна помоћ како бих остао при здравом разуму читајући ову невероватну вест:

    http://www.nspm.rs/hronika/aleksandar-vulin-kao-domacin-slave-u-hilandaru-srpski-narod-bez-hilandara-ne-bi-bio-to-sto-jeste.html

  16. Oво није Хиландар, жена окреће славски колач… Свеједно, ако нису слагали, гдје би овај могао да буде домаћин славе, осим код себе кући, али сумњам да слави. Политичар се негдје утрпао на славу.

  17. Miroslave, ono sto ti smatras Crnvom to nije Crkva nego jereticko cudoviste, pa se tako nemoj cuditi sto komunisti slave slavu u Hilandaru.
    Ne bi me zacudilo da i Miru Markovic pozovu da im osveti kolac.

    Srpska parasinagoga clan svetskog saveza djavoimanih i to preko 60 godina, pa se jos dice time sto su tamo organski clanovi i o kakvoj onda Crkvi da pricamo, to je stasilo a ne Crkva. Ako imas para, daj prilozi i biraj dje ces da budes glavni dasa.

    A Gospodin Djurovic kaze da nisu ovi iz Vatikana trazili da se bombarduje Srbija.
    To lagali novinari, pa eto lagahu i u Njemackoj gdje sam i slusao tu vijest a niko iz Vatikana to ne demantovase.

    Takodje znamo ulogu Vatinaka u razbijanju Jugoslavije, na stetu srpskog naroda, kao sto znamo ulogu Vatikana u pomaganju ustasa u Hrvatskoj. Ali gospodin Djurovic zna da niko sada nece kopati po arhivama pa nam potura neke tekstove koje je izvadio iz naftalina.

    Ali, sve to da zaboravimo, danas je najuzasnija uloga Vatikana u globalizaciji i njihova sprega sa masonsko kabalistickim centgrima moci.

    Djurovicu kad ces prici nama zilotima i kad ces se jednom krstiti pravoslavno?
    Ako obecas da ces se tri puta pogruziti i da ces pljunuti na ekumenizam, mozes da me zoves i za kuma.

    PRAVOSLAVLJE ILI SMRT!

  18. E, oвo „““sprega sa masonsko kabalistickim centgrima moci“““, mislim da treba još dodati „judejsko, fašističko, iluminatsko, templarsko, nacističko, zilotskim centrima moći“.
    То би било сасвим исправно.
    А што се тиче ове флоскуле на крају, предлажем, да на себи одмах испробаш последњи део, да нам свима буде лакше. Рекламације не уважавамо, макар се погружио и тридесет и три пута.
    Надајмо се да ће бар из последњег пута успети.
    Осим тога, велики Србине православче, пиши на ћирилици да те сва Србадија разуме, а не ову латинско римско јеретничку латиницу.
    На шта су спали јадничци зилоти, да латиницом пишу ново православље.

  19. @Vukman Cejovic
    У праву је г. Илић, ваш текст није најјаснији, вјероватно због употребе енглеског алфабета , а не хрватске латинице; шта би М. Марковић требала да освешта: колач или колац ?

  20. PRAVOSLAVLJE ILI SMRT

    Citaju mene Srbi i sa ovakvim pismom.

    A ti bi Ilicu da se ja ubijem.
    Neces ti taj film gledati.

    Evo ko treba DA SE UBIJE; mislim da se objesi: http://www.srbel.net/2012/12/01/srpski-ekumenisti-na-medjureligijskom-bogosluzenju-u-austriji/?lang=lat

    Djurovicu, prekomentarisi ovaj snimak, onako strucno.

  21. @Vukman Cejovic
    Да ли ти у опште знаш шта је на том снимку?
    Каква заједничка служба…. Није ту било никакве заједничке службе нити је могло бити. Али теби објашњавати је губљење времена.
    Текст је манипулација истином са лажним наводима и објашњењима.
    Потпуно сулудо и бесмислено и помислити да је тако нето могуће, па још и са муслиманмма, који и немају ни службу ни олтар.
    ****** ****** **** **** ****** ***** **** ****** ***** ***** **** ***
    Ајде назад у своју пећину и закључај се тамо са неколико књига да прочиташ.
    Препоручујем ти:
    Sveti Jovan Lestvicnik – Lestvica
    Svetosavlje kao filosofija zivota – Sv. Justin Popovic
    Tajna spasenja – Arhimandrit Rafail (Karelin)
    И јави се када научиш лекцију, а не да трабуњаш овде.

  22. @Penzioner
    „““шта би М. Марковић требало да освешта: колач или колац ?“““
    Одлично запажање које је мени промакло.
    Хвала, али сте ме и насмејали 🙂

  23. @ Мирослав Анђелковић
    Јуче сам имао једну муштерију на фб а и сликао сам тако да не стигох да одговорим. Ја вероватно овог не бих рекламирао у цркви, а ни ордење му не бих давао. Факат је да смо за време његових изгубили КиМ (надам се не и неповратно). Но, где су паре ту су и компромиси. А људи се код нас трансформишу: Тома у Неверног, Вучић у Куријака, мали Слоба у Дачија…
    А обрезани трансформиста нека ми се јави за 20 година, јер ће ваљда, после 70-ог преверавања доћи до „најистинскије“ секте.

  24. „Потпуно је природно да нас фарисејски устројени људи не могу очима видети. Писмо каже: Омрзоше ме ни за шта.“
    Добро каже Писмо 🙂

  25. Мало ме је разочарало неозбиљно коментарисање, врло озбиљног и упућеног академика Драгољуба Живојиновића. Сем Драгана Славнића који ставља нагласак на „одлагање“ Степинчеве, опрости Боже, „канонизације“, искрено говорећи, друге коментаре нијесам ни разумио.
    Професор Живојиновић, који је дуго био песимиста по питању односа са Ватиканом, очигледно се труди да се, благодарећи разуму садашњег римског понтифекса, нађе неки modus vivendi, између двије цркве и, тиме, Срба и Хрвата.
    Препрека томе су јаке квазиконзервативне снаге код римокатолика, који преко Степинца, настоје да отворе пут канонизацији Пија XII Пачелија, који је према свестраном проучавању француске историчарке Ани Лакроа Риз („Ватикан, Европа и Рајх – од Првог светског до хладног рата“, Службени гласник, Бгд, 2006), све до средине 1944.г. здушно подржавао Хитлера. Разумије се нијесу ни сви католички прелати, а посебно не сви вјерници, чак и њемачки, слиједили папу томе, нити су сами нацисти, како су говорили, жељели да „црна банда искористи наша освајања“.
    Посебан проблем представља, великим дијелом шовенска политика хрватског епископата (сем ријечког надбискупа Девића, нема ни једног који се није огледао у тој дисциплини) и нижег клера.Уосталом они сада реализују преко предсједнице Колинде, предизборну поруку ХБК, додатно објашњену у „Гласу концила“ да Хрватска треба да искористи своје међународне предности (ЕУ, НАТО) за притисак на Србе.
    Проблем је и на српској страни, чији предшједник, са све патријарховим благословом, не може да прелети Јадран, дакле једна потпуна дезорганизација и дегенерација, за коју је смијешно претпоставити да може иоле равноправно да се носи са Ватиканом, ни на државном нивоу (упркос лијепој предшједниковој идеји да највишим орденом одликује државног секретара Курије), нити са његовом црквеном мисијом, о којој говори академик Живојиновић, а која се на истоку ваља појачати након некритичне подршке Хрватској, што јој је умањило маневарски простор.
    Академик Живојиновић, помиње могућност потписивања конкордата, упоређујући садашњу ситуацију са Пашићевим конкордатом из 1914. То не смије олако да се прогласи издајом, али не може да прође без „читавог пакета“, који би подразумијевао заштиту сједишта Светосавске аутокефалне Цркве у Светој Пећкој Патријаршији, регулисање положаја православне цркве у ЦГ и Македонији (на које Ватикан итекако има и може да има утицај), међухришћански дијалог у БиХ. Битно је регулисати и организацију Католичке цркве „на нашим просторима“, признавањем историјског статуса примасије српске и диоклијске у Бару.
    Тек тада, када се, заправо, суштински призна канонско јединство Пећке патријаршије (папа нпр. сада иде у Сарајево без позива већинске хришћанске популације у БиХ), Конкордат између званичног Бгд и Ватикана има оправдање у нади да ће се кроз дијалог ријешавати историјски акумулирана различита догматска становишта.
    Очекујем, као што се већ дешава, да ће се, како их зове ава Зоран, „православни талибани“, бучно оглашавати против Конкордата позивајући се на Светог патријарха Варнаву и Светог Николаја Жичког. Ни Пашићев Конкордат из 1914., осим од Љубомира Дурковића Јакшића, није довољно проучен, а упркос бројним написима, ни онај Стојадиновићев.
    Само бих подсјетио да је ондашњи митрополит црногорски Гаврило, потоњи велики патријарх, мученик, исповједник и сачуватељ Светосавске цркве, имао издвојено мишљење о конкордату 30их, али је послије искуства геноцида, када се налазио у Риму 1945/6. одбио званични позива папе Пачелија да му „помогне“.

  26. @Александар Живковић. Комплименти за коментар. Померање унапред на изворни академиков текст. Ствар је озбиљна, тако да треба и озбиљних људи. Наравно да мене председник није обавестио да долази у Рим, нити ме је нешто консултовао. Зато ваљда није успео да „канонизује“ овај лет. До бола смо смешни и сујетни…

Оставите коментар