Брајан Клафли: Нарастајућа антируска пропаганда – НАТО гради за рат

(CounterPunch.org, недељно издање, 3-5. април 2015)

Немачки град Франкфурт је највећи европски финансијски центар. Ту се налази национална берза, бројне друге финансијске институције и управа Европске централне банке (ЕЦБ) која води монетарну политику 18 земаља еврозоне. Град се купа у новцу, о чему сведочи и нова луксузна зграда управе ЕЦБ која кошта читаво богатство.

cp-1142015

Планирана цена изградње ове огромне палате била је 500 милиона евра, али је на крају испостављен рачун на 1,3 милијарде евра. Овај апсурдно прескуп фијаско одиграо се под руководством људи који би требало да управљају финансијама 18 земаља и њихових пола милијарде несрећних становника. Ако ће ЕЦБ да користи сличан репертоар вештина у вођењу рачуна о европском новцу какав је користила приликом контроле трошкова изградње две огромне куле канцеларија управе, Европу чекају тешка времена.

Занимљиво је да Банка није једина дала свој допринос процвату изградње зграда за бирократију. Ту је још једна организација са седиштем на тлу Европе, једнако амбициозна, помпезна и неспособна, која подиже величанствену прескупу и луксузну зграду уз енормно прекорачење трошкова, а о чему се веома мало прича.

Покретач ове збуњујуће фарсе је НАТО, који се подвијеног репа повлачи из Авганистана – лижући ране након борби са скупином одрпаних аматера у сандалама који су најсавременије опремљеним снагама Запада загорчале живот у рату чији је резултат био предвидљив. Међутим, овај дебакл није пробудио сумње код фанатизованог руководства НАТО, које се конфронтира са Русијом не би ли оправдало постојање разглављеног, прегаженог диносауруса из којег цури на све стране. Њихов проблем није само што губе ратове, већ они траже да се следећим сукобима – у које намеравају да се упусте – управљају из блиставо новог и преко сваке мере скупог здања, чији су трошкови отишли далеко изнад свих процена.

Као и НАТО ратови.

Операција НАТО „Уједињени заштитник“ за свргавање либијског вође Моамера Гадафија подразумевала је масовне, изненадне ваздушне нападе. Било је 9.658 ваздушних удара који су се завршили језивим убиством Гадафија и суновратили Либију у свеопшти хаос из којег данас израста варварска Исламска Држава.

Упркос ужасу либијске катастрофе коју је проузроковао НАТО, немогуће је суздржати сажаљив подсмех који изазивају Иво Далдер и Џејмс Ставридис који су 2012. у часопису Форин аферс објавили свеобухватну, истраживачку анализу под насловом „Победа НАТО у Либији“[1]. Ови лумени су објавили да се „операција НАТО у Либији са правом истиче као узор за интервенције … НАТО је у Либији демонстрирао да савез остаје кључни извор стабилности … НАТО можда неће бити у стању да у следећој декади понови успех какав је постигнут у Либији. Чланице НАТО зато морају да искористе самит у Чикагу за јачање савеза обезбеђивањем да расподела оптерећења која је у Либији тако добро функционисала – а наставља се данас у Авганистану – постане правило, а не изузетак“.

Ништа не функционише добро ни у Либији нити Авганистану, две године након Далдер-Ставридисовог залагања за „расподелу оптерећења“, и сасвим је очигледно да је НАТО нешто сасвим супротно од „извора стабилности“ у обе унесрећене земље.

У чланку, објављеном октобра 2005[2], написао сам: „НАТО намерава да повећа број снага у Авганистану на 15.000, а генерални секретар је изјавио да ће уместо улоге мировних снага, преузети од САД ангажовање у борбеним операцијама, што је сулудо… Побуна у Авганистану ће трајати све док год стране трупе не напусте земљу, без обзира када ће то бити. Након неког времена влада у Кабулу ће се распасти и владаће анархија све док неки суров и немилосрдан господар рата и трговине наркотицима не преузме власт. Он ће владати земљом на начин на који се одувек том земљом владало: претњама, религиозном суровошћу, обманама, корупцијом и директним дивљаштвом под условом да то дивљаштво неће да изазове освету, док ће последња страна окупација да остане само још једна успомена“.

Број САД-НАТО снага у Авганистану смањен је са 130.000 на 13.000, од тога је око 10.000 америчких, али се нова зграда команде НАТО у Бриселу шири и по величини и по трошковима. Буџет за изградњу овог огромног комплекса, који је одобрен 2010. у износу од 460 милиона евра, сада је премашио 1,25 милијарди евра.

Нова зграда команде НАТО у изградњи у Бриселу (Фото: Ројтерс)

Нова зграда команде НАТО у изградњи у Бриселу (Фото: Ројтерс)

Немачки часопис „Шпигл“ известио је[3] у јануару (2014) да су скандал са прекорачењем трошкова држале у тајности све владе земаља чланица ове непотребне организације. У поверљивој преписци коју је водио немачки амбасадор, а која је процурела у јавност, извештава се да је на састанку НАТО представника у децембру (2013) „указано на разарајући ефекат по имиџ НАТО савеза ако би се радови обуставили и ако би се испоставило да НАТО није у стању да доследно спроведе пројекат изградње о којем је донета одлука на самиту председника влада чланица НАТО 1999. у Вашингтону. Опасност од даљег повећања трошкова је већ присутна“.

Решење самопроглашеног проблема имиџа је било једноставно – људи који су одговорни за управљање пословима војног савеза у који је укључено 28 земаља, 3,5 милиона војника и 5.000 нуклеарних бојевих глава су одлучили, на молбу особља генералног секретара, да проблем сматрају „поверљивим“. Другим речима, претерани трошкови и кашњење у изградњи су свесно сакривени од јавности у нади да на видело неће испливати неспособност одговорних у НАТО.

Док су напори за прикривање штете, криваца и пропуста у елементарном административном пословању трајали, руководиоци НАТО су се намерили на Русију у покушају да убеде свет да  председник Путин спрема инвазију са истока. Централно место ове лажне узбуне НАТО је корумпирани и хаотични режим у Украјини, који има озбиљне несугласице са Русијом и који су САД енергично подржале, не устручавајући се од извртања чињеница, претњи и лажи.

Британски „Дејли мејл“ је 4. марта објавио изјаву команданта америчких снага у Европи, генерала Фредерика „Бен“ Хоџиса, у којој је оптужио Русију да држи 12.000 војника у источној Украјини, за шта се испоставило да је неодговорна бесмислица.

Хоџис је раније био официр за везу војске САД у Конгресу, у Вашингтону, где је очигледно усвојио вештине политичког кочоперења евидентног у његовом политичком говору, какве генерали немају право да држе, у којем је изјавио да „ми треба да увећамо губитке Путина. Тренутно он ужива 85 процената подршке у својој земљи. Али када руске мајке виде да им кући враћају мртве синове, како губици буду расли, подршка ће да пада“, што је било једнако увредљиво колико и непријатељски настројено.

„Волстрит џорнал“ је у фебруару пренео изјаву Хоџиса: „Ја верујем да се Руси сада спремају за рат који верују да ће да почне за пет или шест година – не да ће они да започну рат за пет или шест година, али мислим да они предвиђају такав развој догађаја, да ће бити у некој врсти рата, у некој мери, са неким, у следећих пет или шест година.“ Какав закључак је из овога председник Путин извукао можемо само да претпостављамо, али је сигурно да Хоџисово ратоборно врлудање није убедило Москву да ће доћи до било каквог покушаја коалиције САД-НАТО да модификује своју политику бескомпромисног непријатељства.

Остала саопштења лидера НАТО су једнако претећа са циљем да се убеди јавност западне Европе да је Русија напала Украјину.

Међутим, чак и да је Русија заиста извршила инвазију на Украјину то не би требало да има везе са било ким другим.

Коалиција САД-НАТО свесно пренебрегава чињеницу да Украјина није чланица ни Европске уније нити НАТО и нема никакав споразум са било којом земљом на свету који би предвиђао политичку, економску или војну подршку у случају билатералног спора са било којом државом. И поред тога, НАТО је искористио украјинско-руске неспоразуме да оправда своју политику несмањеног непријатељства према Москви.

НАТО је требало да буде распуштен у време распада Совјетског Савеза јер је та претња била једини разлог његовог постојања, али је одлучио да увећава број чланица и шири своје војно присуство све ближе границама Русије. Никакво чудо није што је Русија осетљива када су у питању намере НАТО јер се разметљива коалиција тетура у правцу конфликта.

Главнокомандујући НАТО снага, амерички генерал Бридлав, са своје стране је дао велики допринос нарастању тензија и страха у Европи својим оштрим упозорењима о наводним руским маневрима. Пустио је машти на вољу 5. марта када је тврдио да је, без трунке доказа или накнадне потврде, Русија распоредила „више од хиљаду борбених возила“ уз „војне снаге, делове своје најсавременије противваздушне одбране, батаљоне артиљерије“ на територији Украјине. Ова изјава је пресликана његова чиста лаж када је 18. новембра 2014. за немачки „Франкфуртер алгемајне цајтунг“ изјавио да су „јединице регуларне руске војске у источној Украјини“.

Нарастајућу пропаганду уперену против Русије, конфронтацију и покушаје застрашивања НАТО је појачао и – ако настави овим путем – Москва ће највероватније прећи у акцију повећавајући улог и опасност. Време је да чланице НАТО схвате да је Русија велика сила са легитимним интересима у свом региону. Москва неће поклекнути пред инфантилним звецкањем оружјем америчких генерала и њихових разметљивих помоћника. Време је да НАТО успоставља везе, а не да их руши – да гради мостове уместо претенциозних здања.

brajan-klafliБрајан Клафли (Brian Cloughley) је спољно-политички и војни аналитичар. Бави се Јужном Азијом преко тридесет година, сада покрива безбедносна питања у вези са Авганистаном, Бангладешом, Бутаном, Индијом, Непалом, Пакистаном и Сри Ланком, на месечном нивоу. Аутор је књига „A History of the Pakistan Army“, „War, Coups and Terror“ и „Trumpeters“. Живи у малом француском месту Voutenay sur Cure у Бургоњи

Са енглеског посрбио: Aerial6

___________________________

[1] http://www.foreignaffairs.com/articles/137073/ivo-h-daalder-and-james-g-stavridis/natos-victory-in-libya

[2] http://www.counterpunch.org/2012/11/22/defeated-in-afghanistan/

[3] http://www.spiegel.de/international/germany/construction-of-new-nato-headquarters-in-brussel-overbudget-a-944468.html


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-43p



Categories: Посрбљено

1 reply

  1. hehe, laju na rusiju, a sve vreme gledaju kako ce kinezi to da prime, ‘oce li da napune gace i odustanu od aiib? videvsi da 1 po 1 natovac pristupa kinezima, jer para vrti gde burgija nece, nato obecava svoje najsavremenije brodove u azijsko-pacificki region, verovatno opet racunajuci da ce njima da odbrane dolar

Оставите коментар