Владимир Костић победио је у првом кругу гласања. Потпредседник за природне науке је Зоран Поповић, Љубомир Максимовић други је човек Академије за област друштвених наука, а Марко Анђелковић обављаће дужност генералног секретара

Фото З. Кршљанин

Иако се пре окончања гласања по ходницима Српске академије наука и уметности спекулисало да можда из првог пута неће бити изабран ниједан кандидат предложен за председника ове институције, то се ипак није догодило.

На јучерашњем тајном гласању академици су изабрали ново руководство и новог председника – Владимира Костића (1953), неуролога, актуелног директора Клинике за неурологију Клиничког центра Србије и најмлађег кандидата од тројице колико их је било предложено. Од 122 академика, колико је према правилима САНУ јуче имало право гласа, 63 се одлучило за Костића, док су његове колеге из Одељења медицинских наука – Љубисав Ракић (1931) и Јован Хаџи-Ђокић (1944) добили 19, односно 38 гласова. Два листића била су неважећа.

За потпредседника за природне науке изабран је Зоран Поповић (1952), инжењер техничке физике, који је добио 64 гласа у односу на Нинослава Стојадиновића (1950), за којег је гласало 45 академика. Љубомир Максимовић, историчар, био је једини кандидат за потпредседника за друштвене науке и за њега се одлучило 106 његових колега. Слично се догодило и Марку Анђелковићу, биологу, који је изабран за генералног секретара са 109 освојених гласова.

Захваљујући на поверењу које му је указано, Владимир Костић је рекао да је вршење јавне функције данас монументални мазохизам, па је, стога, изразио задовољство што долази иза људи који су пре њега водили академију а од којих ће моћи да тражи савет и учи на том „вија долороса” путу, који нас је све пратио последњих година.

– Једини осећај који у овом тренутку имам јесте преплављеност страхом. Страхом од сопствене претенциозности, што сам помислио да сам баш ја тај који може да седне на столицу у којој су седели џинови пре мене. Страх ме је од могућег разочарања оних који су ми дали подршку. Страх ме је од могуће потврде оних који су знали да не би требало да гласају за мене. Страх ме је значаја и величине ове институције, зловоље која је окружује и оптужби за нерад, јер ми се чини да је она данас у беспућима у којима се, и као колективитет и као држава, налазимо, али да је потребна готово једнако као у годинама када је оснивана. Страх ме је од цивилизације у којој живимо и која код сваке пристојне личности изазива гађење и страх, о којем све време говорим. Да бих то превазишао бићу слободан да вас бестидно молим за помоћ у сваком тренутку и молим вас да ми у томе изађете у сусрет – додао је Костић.

Оцењујући да ће се потрудити да са тимом који ће водити САНУ допринесе променама које су неопходне, и да у друштву које се осећа превареним артикулише неку меру пристојности, стручности, памети, и ако ништа друго, бар основног етичког поступања, нови председник САНУ напоменуо је да ће бити веома важно превазићи поделе у САНУ, којих има, у шта ће уложити сву своју енергију. Костић је истакао да су академици „само као целина забринутих и одговорних људи потребни народу и овој држави, а да ван тога не требају никоме”.

– Није тачно да Академија не прави напоре, али она не може да се бави искључиво политичким арбитрирањем, што од ње очекују представници прве, друге, треће или не знам већ које Србије. То је немогуће управо зато што је састављена од често непомирљивих индивидуалности. Ово није установа која се мења декретима и ништа револуционарно нећемо тумбати, али је моја идеја да све те различитости добију шансу да проговоре без мржње и хватања за врат. Јер, Србија је уморна од нестрпљивости и жеље да коначно почнемо да се бавимо и малим стварима – хемијском чистоћом воде коју пијемо, тиме шта нас очекује у будућности када је у питању загађење, јавним здрављем, уметношћу која је умрежена – закључио је признати неуролог, поручујући новинарима још неколико реченица:

– Први циљ ми је, за почетак, да се преспава до ујутро. Немојте ме терати да правим одмах хијерархију. Али, моја екипа ће је направити и јавно ћемо је рећи.

Са данашњим даном престао је мандат досадашњим члановима руководства: председнику Николи Хајдину, потпредседницима Љубисаву Ракићу и Николи Тасићу, као и генералном секретару Димитрију Стефановићу. На данашњој седници потврђен је и избор часника Огранка САНУ у Новом Саду:

председник Огранка САНУ је Стеван Пилиповић, потпредседник је Милорад Радовановић, секретар Теодор Атанацковић, док су чланови Извршног одбора Јасмина Грковић Мејџор и Миро Вуксановић.

М. Димитријевић

———————————

Прве реакције

Љубомир Симовић: Најтежи избори последњих деценија

Била нам је жеља да нас у наредне четири године води неко млађи. Истакао бих да су ово били, по мом мишљењу, најозбиљнији и најтежи избори у последњих неколико деценија, с обзиром на околности у којима се као друштво налазимо. Не знам колико су наши грађани свесни тих тешкоћа, али у њима је важна свака институција и њена стабилност, посебно је то случај са САНУ. Мислим да смо добили добро и јединствено руководство, способно и спремно да се суочи са многим проблемима. Надам се да ће се добре последице данашњег избора убрзо осетити.

Љубодраг Димић: Прилика која се свима пружа

Задовољство је да смо председника изабрали при првом гласању. Мислим да је Владимир Костић добар избор, по годинама које има, по организационим способностима и по жељи да САНУ агилније почне да решава питања која јој предстоје и учествује у друштвеном животу. То се види из његовог програма. Желим и његовим противкандидатима да ово не схвате као пораз, већ као прилику која се свима нама пружа.

Драгослав Михаиловић: У Академији мора нешто да се мења

Задовољан сам. Изузетно ми се допада цео данашњи избор. У САНУ мора нешто да се мења. Очекујем да ће људи који су сада дошли на њено чело то и учинити.

———————————————————- 

Редак познавалац националних вредности

Владимир Костић рођен је 18. октобра 1953. у Београду. Завршио је Медицински факултет Универзитета у Београду 1978, докторирао је 1986. Област његовог рада је неурологија а специјалиста је неуропсихијатрије. Од 1980. ради на Клиници за неурологију Клиничког центра Србије, чији је дугогодишњи директор и начелник Одељења за дегенеративне болести. Редовни је професор Медицинског факултета у Београду а гостујући на универзитетима у Новом Саду и Скопљу. Дописни члан Одељења медицинских наука САНУ постао је 26. октобра 2000. а редовни је члан од 2. новембра 2006.

Аутор је неколико стотина научних радова и чланака, као и књига и десетине поглавља у страним и нашим монографијама и уџбеницима, уредник публикација и часописа. Слови за једног од наших најцитиранијих научника у стручним часописима. Усавршавао се у врхунским међународним центрима и лабораторијама, а његов кључни научни допринос односи се на расветљавање етиопатогенетских механизама неуродегенеративних болести мозга. Ментор је у бројним одбрањеним магистарским тезама и докторским дисертацијама а био је и известилац у изборима наставника или члан комисија у одбранама теза и пројеката на Колумбија универзитету у Њујорку, Медицинском факултету у Хаифи, Универзитету у Алборгу, Израелској фондацији за науку и многим другим престижним институцијама. Руководилац је у неколико међународних научних пројеката. Члан је, између осталог, Медицинске академије Српског лекарског друштва, Научног друштва Србије, Светске неуролошке федерације, Америчке неуролошке академије, Краљевског медицинског друштва (Велика Британија), Интернационалног друштва за поремећаје моторике, Интернационалне неуропсихијатријске асоцијације.

Добитник је Октобарске награде града Београда за 1988. и 1994. и Годишње награде Српског лекарског друштва за научноистраживачки рад, коју је заслужио 1997. Удружење универзитетских професора и научника Србије 2010. доделило му је награду „Проф. др Војислав Стојановић”. Први је лауреат награде за свеукупни научни допринос, коју је Медицински факултет установио 2011, а затим, 2013. године, и награде „Лаза Лазаревић” Друштва неуролога Србије.

Представљајући га као кандидата, академик Гојко Суботић је за Костића рекао да има велики научни углед и да је у правим, зрелим годинама, у којима би могао да врати науци достојанство.

– Реч је о изузетној личности, особи широких интересовања, ретком познаваоцу књижевности и савременог ликовног живота, као и националне прошлости и вредности на којима је саздан наш духовни идентитет. То посебно треба имати у виду када се говори о неопходној равнотежи биолошко-техничких и друштвених дисциплина у САНУ – рекао је тада Суботић.

(Политика, 8. 4. 2015)

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-41f

Categories: Вести над вестима