Промоција „Сребреничке подвале“ у Новом Саду

Стефан Каргановић, 3.4.2015.

У Новом Саду, у амфитеатру центра СПЕНС, у четвртак 2. априла одржана је промоција другог издања студије пук. Ратка Шкрбића „Сребреничка подвала“. Испред издавача „Историјског пројекта Сребреница“ Стефан Каргановић се обратио присутнима следећим речима:

„Историјски пројекат Сребреница“, холандска невладина организација којом ја руководим, је издавач студије пук. Ратка Шкрбића „Сребреничка подвала“, чији ће вам садржај и домети бити приказани вечерас. Циљ наше организације, од како је 2008. године основана у Хагу, је да непристрасно  истражи и утврди шта се у јулу 1995. године стварно  догодило у Сребреници. Без оклевања смо  прихватили да издамо „Сребреничку подвалу“ пук. Шкрбића зато што се његови извори и методологија савршено уклапају у задатак који смо себи поставили.

Извори аутора су искључиво доказни материјал Тужилаштва Хашког трибунала, који му је само Тужилаштво по службеној дужности ставило на увид  када је као вештак одбране сведочио у Хагу у предметима генерала Милетића и Толимира. Фундаментално питање које у својој беспоштедној и беспрекорној студији пук. Шкрбић оправдано поставља гласи: да ли доказни материјал Хашког трибунала подржава тезу Тужилаштва да се у Сребреници догодио геноцид и да су српске снаге по преком поступку стрељале „8.000 мушкараца и дечака“?

Сам аутор не истиче и не брани никакву тезу, он само тестира тврдње оптужујуће стране. Он пушта доказе које је добио од стране која тужи, и који су тој страни несумњиво познати зато што потичу из њених архива, да говоре сами за себе. Аналитички део посла обавићете ви, као читаоци његове књиге. Ви ћете пресудити да ли се у Сребреници догодио геноцид у коме је страдало „8.000 мушкараца и дечака“. Када прочитате ову књигу имаћете прилику да будете судско веће и донесете коначни закључак.

Ова година је двадесетогодишњица Сребренице. Сарајевске власти и њени међународни спонзори врше интензивне припреме да 11. јула ове године у Меморијалном центру у Поточарима спектакуларно обележе јубилеј. Припремне радње са циљем стварања одговарајуће психолошке атмосфере и производње што јачег политичког ефекта већ су отпочеле. Да вас подсетим на недавна хапшења и подизање оптужнице од стране српског Специјалног тужилаштва против седам особа у Србији за наводно учешће у једном сегменту сребреничког злочина. Неколико стотина особа у Сједињеним Америчким Државама баш ове године се нашло под претњом депортације, са образложењем да би неки од њих могли бити осумњичени за ратне злочине у Босни и Херцеговини, укључујући и Сребреници. Мислим да је непотребно да посебно истакнем једнонационални карактер те велике групе и којој етничкој скупини депортоване особе припадају. У Савету безбедности Уједињених Нација, Велика Британија је предложила резолуцију да се 11. јули прогласи светским даном сећања на „геноцид у Сребреници,“ која би – у случају да буде усвојена – практично бацила у засенак минорне историјске инциденте као Аушвиц и Јасеновац. Управо данас, 2. априла 2015, пред Судом за ратне злочине БиХ у Сарајеву почиње суђење петорици оптужених лица за „геноцид у Сребреници.“ Пресуда Хашког трибунала ратном председнику Републике Српске, Радовану Караџићу, очекује се на јесен и њен садржај је унапред предвидив, као што су то биле пресуде у стаљинистичким процесима тридесетих година прошлог века.

Али све то је само – увертира.

Сви знаци указују на то да ће политичким марионетама и кловновима из целога света и из региона бити наређено да се 11. јула ове године сервилно построје у Поточарима и да за крешендо овогодишњег спектакла лицемерно пролију обиље крокодилских суза.

Док они припремају своје лицемерне церемоније, ми из „Историјског пројекта Сребреница“ вечерашњим чином отварамо сезону критичког размишљања о догађајима у Сребреници у јулу 1995. године. Не би могли да замислимо бољи начин од представљања јавности другог издања студије пук. Ратка Шкрбића, „Сребреничка подвала“.

На темељу вишегодишњег истраживања Сребренице, наш став је да тренутно расположиви подаци не подржавају закључак да у правном или моралном смислу догађаји у јулу 1995. у Сребреници представљају геноцид.  Поред тога, тврдимо да форензички докази – у оној мери у којој су нам познати, а ми смо сигурни да смо видели све што је доступно – не подржавају фамозни закључак о убијању „8,000 мушкараца и дечака.“

Пре неколико дана, председник Републике Српске Милорад Додик изнео је предлог да контроверзе Сребренице буду решене једном за свагда формирањем међународне комисије која ће испитати и утврдити чињенице на начин који је необорив и који ће све стране морати да прихвате. „Историјски пројекат Сребреница“ снажно подржава ту иницијативу. Комисија за Сребреницу, састављена од међународних стручњака, треба да буде формирана што пре и да отпочне са радом. То је једини начин да се унесу истина и мир у сферу српско-муслиманских односа, где већ двадесет година – због Сребренице – преовлађују неповерење и нетрпељивост.

Истина се мора утврдити јер политичка прича о Сребреници коју већ дуго слушате и коју ће вам током ове годишњице контролисани медији у још нападнијем облику сервирати, у основи је једна отровна и деструктивна лаж.

Отровна, зато што је смишљена да посеје вечну мржњу и међусобно заувек отуђи две гране истог, верски подељеног народа.

Деструктивна, зато што већ деценију и по, позивајући се на обавезу „хуманитарне интервенције“, да се спречи „нова Сребреница“, лажна конструкција догађаја перфидно се користи као изговор за агресивне походе и уништавање независних држава које одбију да се потчине.

Косово, Ирак, Либија, Сирија… само су неколико примера безобзирне злоупотребе Сребренице. За разлику од хиљада фиктивних сребреничких жртава, у свакој од ових злочиначких операција, изведених у име спречавања Сребренице, а у ствари ради пљачке и згртања профита, на ломачи је заиста жртвовано по неколико десетина  хиљада недужних људи.

Обавеза да се раскринка вишеслојна и разорна превара је довољна морална подлога за феноменално дело пук. Ратка Шкрбића, „Сребреничка подвала“. Уједно, то је и морални императив рада „Историјског пројекта Сребреница“, наше невладине организације која је заслужено мета беса и мржње свих корисника сребреничке фикције и њихових унајмљених пропагандиста и сарадника.

Преузмите књигу у пдф формату.

***

Шкрбић: Број убијених ван борбе изражава се стотинама

Приредила редакција СРБског ФБРепортера

Извор:  Срна, 3.4.2015.

„Дошао сам до података, да се у Сребреници број убијених ван борбе може изразити једино стотинама, а никако хиљадама људи“, рекао је Шкрбић синоћ Срни, пред почетак промоције другог издања студије „Сребреничка подвала“ у Новом Саду.

Он је истакао да његову тврдњу поткрепљују сва релевантна документа, која је као вјештак одбране добио на увид од Тужилаштва Хашког трибунала.

„Ријеч је о документима УН, потом документима/такозване/ Армије РБиХ, као и бројним списима са суђења у Хашком трибуналу. Ријеч је о изјавама свједока, експертским извјештајима вјештака Тужилаштва, како војним тако и цивилним, као и другим вјеродостојним документима. Сваки мој податак изнесен у студији, лако је провјерљив, јер је дословно преписан из тих докумената“, рекао је Шкрбић.

„Не знам чиме је доказано да је у Сребреници убијено 8.000 људи. Ја се не бавим откопавањем масовних гробница, него као самостални истраживач нудим јавности документе о Сребреници, који имају међународну вјеродостојност. До тог податка, на основу вјеродостојних докумената, нисам могао доћи упркос чињеници да сам прочитао брда материјала везаних за Сребреницу“, навео је Шкрбић.

Он је напоменуо да му је те документе Тужилаштво морало доставити по службеној дужности, јер је као војни вјештак радио експертизе и истраживања у случајевима одбране генерала ВРС-а /Здравка/ Толимира и /Радивоје/ Милетића.

Шкрбић је истакао да га је на истраживањиња везана за стварну истину о дешавањима у Сребреници мотивисао новински чланак из 2004. године, још док је предавао као професор на катедри за стратегију у Школи националне одбране.

„Чланак се звао `Икона Сребренице`, а написао га је Џонатан Руперт некадашњи новинар Би-Би-Си-ја. Он наводи податак, позивајући се на западне обавјештајне службе, да је до 1998. године на аеродрому у Тузли вршена идентификација на хиљаде тијела из цијеле БиХ. Руперт у чланку констатује, да се на основу најсавремнијих анализа, укључујући и ДНК-а, са Сребреницом могло повезати око 200 тијела“, рекао је он.

Шкрбић је навео и податак, према коме је у Сребреници, по свим валидним документима, 6. јула 1995. године било око 40.000 становника.

„Када је влада из Сарајева уз помоћ Свјетске здравствене организације /СЗО/, 4. августа, 1995. године извршила попис, у Тузли и околини било је 35.632 људи из Сребренице. Они су пописани као цивили избјеглице, мада то нису били, него се радило о расељеним лицима. Поменутом броју треба додати и 3.000 војника Армије БиХ, који се нису регистровали као избјеглице“, навео је он.

Шкрбић је истакао да не пориче да се у Сребереници догодио злочин и то већих размјера, који он увијек и у свакој прилици осуђује, али да се није десио геноцид.

„По међународном праву и важећим правним дефиницијама, ако се број убијених мјери стотинама геноцида нема. Морам, међутим, признати да Хашки трибунал геноцидом дефинише и када буде убијено троје људи. Тако је Трибунал геноцидом дефинисао убиство три челна човјека Жепе, команданта бригаде, предсједника жепачке општине, као и још једног човјека“, појаснио је Шкрбић.

Он сматра да велики проблем представља и чињеница да Трибунал никад није раздвојио оне који су убијени у борбама, од оних који су убијени ван њих.

„Ја сам у судници Трибунала инсистирао да се раздвоје они који су погинули у борбама у Сребреници од оних који су убијени ван њих. Према подацима генералног секретара УН, у борбама око Сребренице, током пробоја дивизије, као и у међусобним окршајима погинуло је најмање 3.500 припадника /такозване/ Армије РБиХ. Те погинуле и Трибунал назива легитимним жртвама“, рекао је он.

За Шкрбића холандски мировни батаљон у Сребреници са мандатом УН, не сноси „већу“ одговорност за дешавања у Сребреници 1995. године.

„Мировни холандски батаљон није могао битније утицати на дешавања у Сребереници и око ње, јер као такав није имао мандат да употријеби силу. Мислим да управо из тог разлога батаљон не сноси већу одговорност“, констаовао је Ратко Шкрбић.

Промоциији је присуствовао и Стефан Каргановић, директор невладине организације „Историјски пројекат Сребреница“, са сједиштем у холандском граду Хагу, која је и издавач Шкрбићеве студије.

Промоција студије „Сребреничка подвала“ одржана је у препуном амфитеатру Спортског и пословног центра „Војводина“ /Спенс/.

Студија „Сребреничка подвала“ има 262 стране, штампана је у тиражу од 500 примјерака, а цијена јој је 500 динара /око четири евра/.

Пензионисани пуковник Ратко Шкрбић је елитни штапски официр, предавач на Војној академији и учесник у рату у БиХ, као командант бригаде у Војсци Републике Српске.

***

28.03.2014.

Дeо из емисије РТРС „Некад било“ разговор са писцем књига „Сребреничка подвала“, „Геноцид над истином“ пуковником Ратком Шкрбићем. Водитељ – новинар Синиша Михаиловић.

ПРЕУЗМИТЕ ЈОШ

• „Сребреничка подвала“ (PDF)

(ФБ Репортер, 3. 4. 2015)

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3Yv

Categories: Преносимо