Ђакон Ненад Илић: Десет важних дана у малој земљи под окупацијом Империје

Мала земља која под окупацијом Империје покушава да сачува какву-такву аутономију. Неслога различитих група и јаз између елите и народа. Незадовољство формализмом свештенства и жеља за верском обновом…

Замислите, не ради се о Србији него о Јудеји у Христово време. 

ni-342015

Остало нам је још десет дана до Васкрса.

Време је да кренемо ка Витанији и Јерусалиму.

Да не залутамо на том путу, или да нас не савлада умор, па да одустанемо пре Крста и Васкрсења, моли се за нас и наш Свети владика Николај:

„Услиши Господе молитву праведника Твојих Саве и Немање за грешни народ и спаси народ, јер је народ Твој, иако је и грешан…

Како си спасавао Јерусалим од незнабожаца и кривоверника, тако спаси и Београд од безверника, да се гласи спасење од Тебе а не од људи…

Изнеможе народ Твој од чекања, не кушај до краја стрпљење његово, Господе, Господе. Изнеможе народ Твој од чекања“.

Политика за неко време одлази у други план, а оне који су преузели вођство народа Николај опомиње:

„Они који воде народ, не воде него га заводе – шта ћеш чинити с њима Господе мој?… 

Завађају народ ради своје користи, и кад се народ збуни и узбуни, они се измичу са власти и у миру једу излагану добит. Криве своје противнике, а иду стазама њиховим. Од њихове галаме мудрац не долази до речи.

Ласкају глупаку и насилнику само да дођу до првих места. Посведневно пишу књиге и објављују зло својих сродника, да би скрили своје зло.

Немоћни су да учине правду народу, него га застрашују плашећи га гором неправдом прошлих времена.

Харају за себе и за пријатеље своје, јер знају да неће дуго.

Шта ћеш чинити с њима праведни Господе?

Заиста, неће јести своју добит у миру, него ће је потрошити на даће својих рођака.

Осиромашиће и мишеви ће им пролетати кроз подрту кошуљу. Сневаће буне преварених и похараних, и дизаће се у поноћи, престрашени и ознојени. Биће им дуг живот, да би им казна била дужа.

Доживеће да виде свој дом у згаришту и бежаће из своје земље, гладни и болесни, и неће смети изговорити своје име ни пред ким.

Гледаће туђинце у својој земљи и просиће комад хлеба од њих.

Горе ће бити држави њиховој него римској. Јер имадоше Рим за пример и не поучише се.

Горе ће бити народу њиховом, који их је родио, него народу јеврејском. Јер имадоше пример народа јеврејског и не поучише се.

Слушаће клетве свога имена, и неће смети повирити на прозор.

Гледаће свој народ где га везане у поворкама воде, и бојаће се за себе.

И слушаће, и у сну и на јави, проклињања свога имена, и дрхтаће а неће моћи умрети“.

Свако преузима своју одговорност. Ми верујући да поставимо светло на пут ка Васкрсу.

(Фејсбук страница ђакона Ненада Илића)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3XN 



Categories: Преносимо

1 reply

Оставите коментар